ЗАЉУБЉЕН У ТРИ НАРАНЏЕ (Любовь к трём апельсин) – опера у 4 чина (пролог и 10 слика). Музика и либрето (по Карлу Гоцију): Сергеј С. Прокофјев. Прво извођење у Чикагу, 30. XII 1921, у нашој земљи 21. X 1927. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 5. VI 1957. Превео: Предраг Милошевић. – Дир. П. Милошевић, рд. Ј. Кулунџић, к. г., сц. М. Лесковац, к. М. Глишић, к. г., к-граф Љ. Костина, пом. рд. В. Керешевић; Р. Немет (Краљ), В. Цвејић (Принц), Ј. Мартиновић (Принцеза), М. Хаднађев (Леандер), Б. Грубач (Труфалдино), В. Кошир (Панталоне), В. Нецков (Челио), А. Чепе (Фата Моргана), Љ. Сарајкић (Линета), А. Керац (Николета), З. Николић (Нинета), И. Кнежевић (Креонта и Гласник), Д. Дуић (Фарфарело), И. Давосир-Матановић (Смералдина), Д. Николић (Церемонијалмајстор). – Изведено 2 пута, глед. 504.

ЛИТ: Н. Г(рба), Заљубљен у три наранџе, Дневник, 9. VI 1957.

В. П.

ЗАЉУБЉЕНА ЖЕНА (Amoureuse – L’ennemie) – комедија у 3 чина. Написао: Жорж Порто-Риш. Прво извођење у Паризу, 25. IV 1891, у нашој земљи 22. X 1925. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду  21. VIII 1926. Превео: Владета Драгутиновић. – Рд. Р. Веснић; И. Прегарц (Жермена Ферио), Ј. Гец (Етјен Ферио), Стеван Јовановић (Паскал Деланоа), Д. Врачаревићка (Госпођа Анрије), А. Кранчевићка (Катарина Вилије), Феменова (Госпођа од Шазала), М. Грујићева (Мадлена). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у СНП 9. I 1932. у Панчеву. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А-м, „Заљубљена жена“ (Премијера 21. VIII), Застава, 1926, бр. 191, с. 3.

В. В.

ЗАМАКОИС Мигел (Miguel Zamacoïs) – француски драмски писац (Лувесијен, округ Сен и Лоаз, 8. IX 1866 – Париз, 22. V 1955). Син је шпанског сликара. Почео је у позоришту „Chat-Noir“ у којем је казивао сопствене сентименталне или хумористичке монологе. Први његов комад (Bohémos) повољно је оценила Сара Бернар и прихватила га за приказивање у своме позоришту. Најуспелији му је комад Лакрдијаши (Les Bouffons, 1907) са С. Бернар у главној улози. Између 1905. (комад Жиголо) и 1921. (комад Човек са десет жена) приказао је више својих комада са неједнаким успехом. За оперу је адаптирао (написао либрето) Млетачког трговца, са музиком Рејналда Хана, који се сматра аутором овог дела. Био је хроничар у листовима „Gaulois“ и „Figaro“. Писао је песме и објавио је неколико збирки приповедака. Сарађивао је у листовима „Paris-Soir“, „Candide“ и „L’Illustration“. Сматра се главним учеником и и наследником Катила Мандеса (Catulle Mandès), чију је виртуозност извео до краја. Стих му је лак, гибак и често блистав. Био је вешт у конструкцији комада. Личности су му, иако шармантне, неодрживе, а мисао празна. Узето у целини, његово је позориште без праве књижевне вредности. У СНП је 1926. изведен његов комад Сењер Полишинел (в. Господин Полишинел).

С. А. Ј.

ЗАМФИРОВИЋ Надежда – драмска глумица (Лајпциг, 1. VIII 1907 – Београд, 7. VII 1978). Играла је први пут, као ученица гимназије, 1919. у НП у Скопљу, а затим: од 1926. до 1927. у НП у НСаду, од 1927. до 1928. у Београдској оперети, од 1928. до 1941. поново у НП у Скопљу, од 1941. до 1947. у НП у Нишу, од 1947. до 1952. у НП у Шапцу, од 1952. до 1953. у НП у Светозареву и од 1953. до 1960. у НП у Зеници, где је водила и Луткарско позориште и где  је и пензионисана. У Нишу, Шапцу, Светозареву и Зеници радила је и као редитељ. Члан Удружења глумаца била је од 4. VII 1932. У почетку је играла врло успешно натурбурше, за које је одговарала малим растом, а доцније, у зрелијим г., највише карактерне улоге – врло природно, реалистично и једноставно. Сестра јој је била Христина Татић (в), глумица СНП.

УЛОГЕ: Бабушка (Последњи валцер), Јолан (Циганска љубав), Џеси (Орлов), Милица Илић-Цаца (У затишју), Бертинела (Перикола), Олга (Земља, П. Петровић Пеција), Сергије (Ана Карењина), Тони (Еквиноцио), Луиза (Лепа пустоловина), Кевче (Лесковчани у Паризу), Поте (Зона Замфирова), Контеса (Силва).

ЛИТ: А-м,  „Последњи валцер“ од О. Штрауса, Застава, 1926, бр. 178, с. 2; С. Секулић Цеца, Гостовање новосадског позоришта у Сомбору, Застава, 1926, бр. 255, с. 3; А-м,  „Орлов“, оперета од Гранихштетена – премијера, Нови Сад, 1926, бр. 43, с. 5; А-м, „Перикола“, буфо-опера од Ж. Офенбаха, Нови Сад, 1926, бр. 48, с. 7; А-м, „Земља“, слика у 3 чина од П. Петровића-Пеције, премијера, Нови Сад, 1926, бр.  49, с. 4; О. С(уботи)ћ, „Ана Карењина“ – премијера 17. II, Застава, 1927, бр. 38, с. 3.

Б. С. С.

ЗАНАТ ГОСПОЂЕ ВОРЕН ( Mrs Warren’s Profession) – комедија у 4 чина. Написао: Бернард Шо. Прво извођење 5. I 1905. у Њујорку, у нашој земљи 4. I  1910. у ХНК Згб.

Прво извођење у НПДб 25. IX 1937. у Сомбору. Превео: Томислав Танхофер. – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан; И. Петри (Госпођа Уорн), В. Дријак (Виви), В. Савић (Френк Гарднер), Љ. Филиповић (Пред), М. Ајваз (Сер Џорџ Крофтс), С. Репак (Пастор Самјуел Гарднер). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у СНП 23. X 1973. у НСаду. Превео: Арса Јовановић. – Рд. Д. Ђурковић, сц. М. Лесковац, к. Ј. Петровић; М. Кљаић-Радаковић (Госпођа Ворен), К. Мартинов-Павловић (Виви, њена кћи), Ф. Живни (Пред), В. Животић (Сер Џорџ Крефтс), В. Љубичић (Семјуел Гарднер), А. Ђорђевић (Френк Гарднер). – Изведено 21 пут, глед. 7235.

БИБЛ: Занат госпође Ворн, превод с енглескег у редакцији Борислава Недића, Бгд 1950; Шо: Изабрана драмска дела (Занат госпође Ворн и др.), превели Боривоје Недић и Живојин Симић, Бгд 1970; Занат госпође Ворен, превео Арса Јовановић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1832.

ЛИТ: А-м, „Занат г-ђе Уорн“ од Шоа, Нови Сад, 1937, бр. 42, с. 4; А-м, Велики успех гостовања Народног позоришта Кнеза Намесника Павла у Сомбору, Дан, 1937, бр. 216, с. 4; А-м, Бернард Шо: Занат госпође Уорн, Дан, 1937, бр. 250, с. 8; А-м, Сеоска лола – Занат гђе Warren, Наше слово, Суботица 1938, бр. 209, с. 3; А-м, Позориште, Невен, Суботица 1938, бр. 13, с. 2; С. Петровић, Шо: Занат гђе Варен, У позоришту, Бгд 1938, с. 81-87; А-м, Warren anzony mestersé, Napló, Суботица 18. III 1938; А. Б., Занат госпође Warren, Наше слово, Суботица 27. III 1938; П. М(арјановић), Врсни комедиографски дует, Позориште, НСад 1973, бр. 9, с. 7; Д. Ђурковић, Бернард Шо: „Занат госпође Ворен“, Позориште, НСад 1973, бр. 2, с. 10.

А. К.

ЗАПОЉСКА Габријела (Gabriela Zapolska) – пољски драмски писац, романописац и глумица (Подхајце, Украјина, 30. III 1857 – Лавов, 17. XII 1921). Право јој је име Марија Габријела Корвин Пјотровска (Maria Gabriela Korwin Piotrowska). Пореклом је из властелинске средине, са којом је прекинула посвећујући се 1879. глумачком позиву. Наступала је, између осталог, у Кракову, Лавову и Познању. Од 1889. до 1895. боравила је у Паризу, наступајући у булеварским (забавним) позориштима; од 1892. је у „Théâtre Libre“, а 1895. у  „Théâtre de l’Œuvre“. Након повратка у земљу наступа поново у позориштима Варшаве, Кракова и Лавова. Основала је 1902. у Кракову драмску школу. У сезони 1906/07. водила је заједно са својим другим мужем Станиславом Јанковским  „Театар  Габријеле Запољске“. Сматрана је опонашатељем Золе. У својим многобројним комедијама нападала је морално лицемерје, глупост и заосталост грађанске средине:  Żabusia (Жабица, 1897), Ich czworo (Њих четворо, 1907), Panna Maliczewska (Госпођа Малишевска, 1910), а пре свега Moralność pani Dulskiej (Морал госпође Дулске, 1906).  Елементарни сатирички таленат спајала је са зрелом драмском композицијом. Лапидаран, духовит и прецизан дијалог употпуњавао је изразите контуре ликова, који су добијали својства типичности. Својевремено су биле јако омиљене њене патриотске драме: Tamten (Онај, 1898) и комади на тему јеврејског живота: Małka Szwarcenkopf (Малка Шварценкопф, 1897), Jojne Firułkes (1898). Њене комедије су се дуго задржале на репертоару пољских позоришта. Многе од њих су превођене и приказиване у иностранству, а неке  су у Пољској, Немачкој и Чехословачкој снимљене за филм. У Југославији је спадала у прилично популарне писце. Њене су комаде приказивала многа српска, хрватска и словеначка позоришта. У СНП су приказани њени комади: Њих четворо 1919, Морал госпође Дулске  1928,  Госпођица Малишевска 1928. и  Метреса 1929.

ЛИТ: W. Kot, Dramat polski na scenach chorwackich i serbskich do roku 1914, Kraków 1962, с. 42-43, 94-98.

В. Кт

ЗАПУНИДИС Леонидас – главни реквизитар (Псилокастро-Драма, Грчка, 15. VIII 1930 – Нови Сад, 30/31. I 2012). Осмогодишњу школу завршио је у Грчкој, а у НСаду је изучио тапетарски занат и стекао звање КВ радника. У СНП је за реквизитара дошао из Новосадске индустрије намештаја „НИНА“ 10. II 1965. Пошто је радом показао организационе способности, 1978. је распоређен на место руководиоца реквизите. Као грчки држављанин учествовао је у грчкој демократској војсци ЕЛАС; у Југославију је дошао 15. VIII 1949, а југословенско држављанство добио 1968. Пензионисан је 2. IV 1990.

Р. Б.

ЗАРЖЕРАЛДИНА НИЈЕ АНЂЕО? (Ist Geraldine ein Engel?) – весела игра у 3 чина. Написао: Ханс Јарај. Прво извођење у Бечу, 1933, у нашој земљи 5. II 1934. у НП Бгд.

Прво извођење у београдском НП – Секција за Дб 17. XI 1934. у НСаду. Превео: Никола С. Половина. Подела узета са плаката представе одржане 22. II 1935. у Бачкој Паланци. – Рд. В. Богић;  П. Богатинчевић (Андре Жерду), М. Микићка (Жералдина), С. Душановић (Виктор Дели), И. Душановићка (Лизета), М. Вујновић (Јан Падвицки), З. Црногорчевићева (Жени Дибра), З. Ђурићка (Марија), xxx (Келнер). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, „Зар Жералдина није анђео?“, Југословенски дневник, 1935, бр. 24, с. 10.

В. В.

ЗАРУЧНИК И НЕВЕСТА У ЈЕДНОЈ ОСОБИ (Braut und Bräutigam in einer Person) – лакрдија у 2 чина. Написао: Аугуст Коцебу. Прво извођење у Бечу, 18. XII 1813, у нашој земљи 17. V 1842. у Театру на Ђумруку у Бгду.

Прво извођење у СНП 16. I 1862. у НСаду. Прерадио: Филип Оберкнежевић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Поповићева (Јелица), Љ. Поповићева (Г-ђа Чупићка), А. Савић (Мијат), Л. Поповић (Гроф Тиквић), Д. Ружић (Драгутин). – Изведено 1 пут.

Обновљено као премијера у СНП 18. XI 1867. у Бгду. – Љ. Коларовићка (Г-ђа Чупићка), Н. Зорић (Гроф  Тиквић), Д. Ружићка (Јелица), Н. Недељковић (Милутин), А. Савић (Мијат). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Аугуст Коцебу, Заручница и заручник у једној особи, Згб 1842.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 2, с. 29; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 3, с. 47; А-м, Србско народно позориште (Карловци 10. II 1862. г. “Женски непријатељ” и „Заручник и невеста у једној особи“), Даница, 1862, бр. 5, с. 81; А-м, Србско народно позориште. Суботица, 24. IV 1862. г. „Заручник и невеста у једној особи“, Даница, 1862, бр. 14, с. 234; А-м, Србско народно позориште,  Н. Сад, 24. I 1863. г. „Заручник и невеста у једној особи“, Даница, 1863, бр. 6, с. 95; А-м, Србско народно позориште, Осек, 27. IV 1865. „Заручник и невеста у једној особи“, Даница, 1863, бр. 19, с. 301; А-м, Србско народно позориште, Темишвар, 29. VII 1863. г. „Заручник и заручница у једној особи“, Даница, 1863, бр. 32, с. 511; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 33, с. 788.

В. В.

ЗАСМАН Ханс (Hans Sassmann) – адаптатор комедије Паула Шурека Улични свирачи, која је у СНП изведена 1952.