ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ (Alighieri Durante – Dante) – италијански песник (Фиренца, 1265 – Равена, 13. или 14. IX 1321). Био је један од шесторице градских приора у родном граду, одакле су га „Црни“ протерали 1302. јер је припадао партији „Белих“. Живео је у Верони а краће време пред смрт доселио се у Равену, где је умро и сахрањен. Био је свестрано образован, а понајвише се бавио филозофијом и књижевношћу. Прва збирка песама, „Нови живот“ („La Vita Nuova“) објављена му је 1292. или 1293, а остале песме сакупљене су у зборнику „Стихови“ („Le Rime“). Најзначајније му је дело Божанствена комедија (La Divina Commedia). По XXX песми „Ада“ из Божанствене комедије Ђовакино Форцано је написао либрето за комичну једночину оперу Ђани Скики Ђакома Пучинија, која је у СНП (са Пајацима) извођена 1979.

ДАЋА (A tor) – драма у 2 дела. Написао: Ференц Деак.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 24. X 1978. у НСаду, на Трећој сцени у Веселом театру „Бен Акиба“. – Рд. Б. Мићуновић, сц. и к. Е. Живанов, к. г., маска Д. Јовчић; И. Хајтл (Данијел Новак), М. Петковић (Карло Новак), З. Кримшамхалов (Корнелија-Нели Новак), М. Барбарић (Тихомир Мали Новак), Добрила Шокица (Ема), Р. Којадиновић (Доктор). – Изведено 19 пута, глед. 3304.

БИБЛ: Ференц Деак, Даћа, Сцена, 1974, бр. 4, с. 178.

ЛИТ: С. Станојевић, Улоге су као деца, Вечерње новости, 24. X 1978; Д. Николић, Драма отуђених људи, Дневник, 24. X 1978; Д. Николић, Ново лице Ивана Хајтла, Дневник, 26. X 1978; В. Мићуновић, Агонија једне породице, Политика, 26. X 1978; С. Божовић, Пун погодак слављеника, Вечерње новости, 27. X 1978; М. Кујунџић, Усамљеност усамљених, Дневник, 2. XI 1978; А. Мујчиновић, Ангажовано, Политика експрес, 12. III 1979.

Ј. М.

ДВА ИДОЛА – комад у 5 слика. По роману Богобоја Атанацковића  драматизовао Жарко Васиљевић. Музика: Михаило Вукдраговић.

Праизвођење у НПДб 4. III 1941. у НСаду. – Рд. Ј. Кулунџић, сц. М. Шербан, дир. С. Бомбардели; Б. Станојевић (Младен), Г. Николић (Иван), О. Животић (Милка), Д. Петковић (Ружа), Р. Кранчевић (Меланија), М. Верешчагина (Смиља), Љ. Иличић (Лацика), Р. Петровић (Прва гошћа), С. Барбије (Друга гошћа), М. Кајтас (Трећа гошћа), М. Милићевић (Први гост, Боснић, Бранитељ), Б. Варађан (Други гост, Милош), П. Вуковић (Трећи гост), А. Маслов (Кочијаш), В. Качаник (Петар), С. Душановић (Стеван), Н. Стојановић (Никола, Други судија), М. Андрић (Бранко), Н. Митић (Воја), С.  Цвитковић (Станоје, Трећи судија), М. Гајчин (Станко), Р. Ђурић (Сима), С. Пашалић (Душан), М. Ајваз (Стефановић, Стражар), С. Бурја (Прњаворац), М. Николић (Мађарски војник), Е. Најман (Дете), Д. Кранчевић (Први судија), З. Бојевац (Први сведок), С. Шинко (Жена). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Два идола, роман, НСад 1851-1852.

ЛИТ: А-м, Два идола, драматизација  романа Богобоја Атанацковића, Дан, 2. III 1941; Л. Дотлић, „Два идола“, Дан, 6. III 1941.

М. М.

ДВА ЛОПОВА – комедија у 1 чину. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 2. VII 1919. у НП Бгд.

Прво извођење у НП 26. V 1920. у НСаду (заједно са једночинком Загонетка). – Р. Кранчевићка (Госпођа С.), Д. Кранчевић (Један господин), Ј. Стојчевић (Лопов), З. Душановићка (Служавка). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у СНП 10. I 1964. у НСаду (заједно са једночинком Свиња). – Рд. М. Шуваковић, сц. и к. Б. Јовановић, к. г.; П. Петковић (Господин), В. Животић (Лопов), Добрила Шокица (Жена), Р. Комненовић (Собарица). – Изведено 41 пут, глед. 9450.

ЛИТ: М. Т., Нушићев булеварски театар, Ослобођење, 7. IV 1964; Л. Павловић, Ведре приче, Ослобођење, 8. IV 1964.

В. В.

ДВА НАРЕДНИКА ИЛИ ПРИМЕР ПРИЈАТЕЉСТВА  (Les deux sergents) – позоришна игра у 3 радње. Написали (1823): А. Мејлар (A. Maillard) и Б. Добињи (B. D’Aubigny). Немачка прерада Die beiden Sergeanten (а не Die zwei Feldwebel, како је 1868. навођено на плакатима СНП) Теодора Хела први пут је изведена у Берлину, 3. III 1824. Постојала је и италијанска прерада I due Sergenti Карла Ротија (Carlo Roti), изведена у Италији „после 1827“. Прво извођење у нашој земљи 19. X 1847. у Бгду (панчевачки дилетанти Николе Ђурковића).

Прво извођење у СНП 26. IV 1868. у Осијеку. Посрбио: Никола Ђурковић (не знамо поуздано да ли са немачке или италијанске прераде). Подела узета са плаката представе одржане 5. VII 1869. у Белој Цркви. – П. Маринковић (Непознати), Д. Ружић (Ђорђе), Н. Недељковић (Љубомир), Ж. Иличић (Петар), С. Максимовићка (Ружица), М. Суботић (Марић), Ђ. Лесковић (Вељко), Ј. Бајзова (Софија), Љ. Зорићева (Светозар), А Новићева (Ранко), К. Хаџић (Тома), Влајковић (Андрија). – Изведено 13 пута.

Прво извођење у ДНП 9. VI 1942. у Панчеву. Са италијанског превео: Милан Ђорђевић. Музика: Јован Србуљ. – Рд. и прерада превода А. Верешчагин, сц. М. Шербан, дир. В. Путник; Љ. Иличић (Непознати), С. Раваси (Ђорђе), Г. Николић (Љубомир), М. Јелић (Петар), М. Петровићева (Марица), В. Милин (Марић), М. Милићевић (Љуботић), Р. Гојкић (Поручник), М. Јаснић (Вељко), Т. Тасић (Наредник), Т. Јеремић (Софија), Б. Душановићева (Ранко), З. Деспотовићева (Светозар), М. Мирковић (Тома), М. Николић (Први војник), Р. Ковачевић (Други војник). – Изведено 27 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 20, с. 477, бр. 29, с. 694-695; Б., „Два наредника“, Позориште, НСад 1872, бр. 21, с. 87.

В. В.

ДВА ОЦА – позоришна игра у једном чину, непознатог писца. Са немачког посрбио: Никола Ђурковић. Прво извођење у Ђурковићевој дружини 4. I 1844. у Панчеву.

Прво извођење у СНП 27. XII 1861. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: А. Савић (Ђорђе), Д. Коларовић (Златокуп), Љ. Поповићева (Госпођа Драгић), М. Грунчићева (Милка). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у ДНП 12. I 1944. у Панчеву (са шаљивом игром Пијаница; поводом 100-годишњице од прве представе Ђурковићеве дружине у Панчеву) – Рд. Ј. Путник, дир. Л. Бута, сц. В. Ребезов; Д. Кранчевић (Мирковић), М. Симић (Светозар), С. Симић (Ђорђе), О. Животићка (Госпођа Драгић), А. Милосављевићка (Милица), Н. Митић (Златокуп), Р. Шобота (Учитељ борења), Р. Гојкић (Учитељ јахања), Ж. Мишчевић (Учитељ лепог понашања), В. Милојевић (Учитељ играња), В. Ристић (Кројач). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Пијаница. Два оца, Сегедин 1845.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1861, бр. 36, с. 579.

В. В.

ДВА ПУТА РАЗВЕДЕНА – в. ДУПЛА ПУНИЦА

ДВА ТУЦЕТА ЦРВЕНИХ РУЖА (Due dozzine di rose scarlate) – комедија у 3 чина. Написао: Алдо де Бенедети. Прво извођење у Риму, 11. III 1936, у нашој земљи 13. III 1937. у ХНК Осијек.

Прво извођење у НПДб 16. IX 1937. у Сомбору. Превео: Јаков Атијас. – Рд. Ф. Делак, сц. М. Шербан; Е. Миљуш (Марина), Стојан Јовановић (Алберто), Ј. Петричић (Томазо), М. Перенчевић (Розина). – Изведено 2 пута.

Прво извођење у НПДбС 14. X 1937. у Старом Бечеју (под насловом Црвене руже). – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Томић (Алберто), Љ. Красић-Левак (Марина), Ђ. Босанчић (Томазо), Љ. Лазарева (Розина). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: У. Чоб(анов), „Црвене руже“ – комад који интересантно расветљава психу модерне жене, Дан, 18. I 1938; А. Б., Црвене руже, Наше слово, Суботица 1938, бр. 210, с. 3; С., Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине, Војводина, Вршац 1938, бр. 17, с. 2; А-м, Бановинско позориште у Петровграду, премијера комедије „Црвене руже“, Банатска пошта, Петровград 1938, бр. 116,  с. 1.

В. В.

ДВА ЦВАНЦИКА – шала у 4 чина. Написао: Милован Ђ. Глишић. Прво извођење 12. XI 1883. у НП Бгд.

Прво извођење у НП 16. XI 1922. у НСаду. – Рд. Б. Цветковић; М. Х.-Динић (Вилиман), Д. Спасић (Вукоман),  К. Васиљевић (Поп Жућо), В. Ивановић (Мића), М. Душановић (Кића), В. Виловац (Срески писар), Р. Алмажановић (Мацан), С. Савић (Петар Скарлама), Стеван Јовановић (Оташ), Ј. Силајџић (Баџак), Л. Лазаревић (Малеш), Ј. Стојчевић (Онај што носи панораму), С. Стојчевићка (Кенда), М. Филиповићка (Стака), Љ. Јовановићка (Синда), В. Јовановићка (Мара), Р. Кранчевићка (Сара). – Изведено 11 пута.

Прво извођење у СНП 4. X 1925. у Тителу. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено да су у представи учествовали: П. Матић (Кића), М. Миљуш (Мића), Е. Миљушка, Р. Фераријева, Ј. Јевтићева, Н. Динић, М. Динићка, Љ. Левак. – Изведено 23 пута.

Прво извођење у ДНП 8. II 1942. у Панчеву. – Рд. Ј. Јеремић, сц. М. Шербан; Н. Митић (Вилиман), В. Милин (Вукоман),  М. Јелић (Поп Жућо), М. Јаснић (Мића), М. Мирковић (Кића), М. Николић (Срески писар), С. Савић (Мацан), Т. Тасић (Петар Скарлама), Г. Николић (Оташ), Р. Ковачевић (Баџак), Р. Гојкић (Малеш), А. Мајценовић (Кенда), Т. Јеремић (Стака), В. Јелић (Синђа), М. Миљковић (Мара), И. Душановићка (Сара), М. Милићевић (Панорамџија). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 8. IX 1946. у НСаду. – Рд. В. Старчић, сц. М. Шербан; С. Раваси (Вилиман), Б. Татић (Вукоман), В. Милин (Поп Жућа), А. Стојковић (Мића), С. Душановић (Кића), А. Ђорђевић (Срески писар), М. Ајваз (Мацан), Ј. Силајџић (Петар Скарлама), Ж. Митровић (Оташ), Ж. Котрошан (Баџак), П. Стојановић (Онај што носи панораму), И. Душановићка (Кенда), С. Перић-Нешић (Стака), В. Костићка (Синђа), Љ. Секулићка (Мара), Н. Медовићева (Сара). – Изведено 12 пута, глед. 3500.

БИБЛ: Милован Ђ. Глишић, Два цванцика,  Бгд 1883.

ЛИТ: А-м, A két huszas, Torontal, Велики Бечкерек 1926, бр. 106, с. 2; А-м, Szinház – Dva cvancika, Hiradó, Велики Бечкерек 1933, бр. 162, с. 4; А. П., С. Н. П., Банатски гласник, Велики Бечкерек 1933, бр. 28, с. 1; А-м, A vasárnapi elöadások sinere, Hiradó, Велики Бечкерек 1933, бр. 220, с. 4; Б. Ч(иплић), „Два цванцика“, СВ, 12. IX 1946.

В. В.

ДВАДЕСЕТ ДАНА ЗАТВОРА (Vingt jours à l’ombre) – комедија у 3 чина. Написали: Пјер Вебер и Алфред Неокле Анкен. Прво извођење у Паризу, 20. XI 1907.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 19. XI 1925. у Великој Кикинди. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Н. Динић, М. Марковићка, П. Алмажановићка, М. Душановић, А. Рашковић, С. Савић, М. Живановић, Д. Марковић. – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1926, бр. 17, с. 4.

В. В.