ОЏИЋ Милан

ОЏИЋ Милан – драмски глумац и оперетски певач (Церн, Славонска Пожега, 1890 – Бања Лука, 1942). Ј. Лешић наводи да је рођен 1887. Завршио је трговачку академију, учио певање у Трсту, а затим у Осијеку код Жарка Савића. Глумачку каријеру започео је 1907. у путујућој трупи Петра Ћирића. Од 1908. до 1912. био је у ХНК у Осијеку, од 1912. до 1914. у Казалишту Народног дома у Трсту, од 1917. до 1919. у трупи Николе Хајдушковића, у сезони 1920/21. у НП у Сарајеву; од 1921. до 1926. био је члан НП у НСаду; од 1926. до 1927. је наступао у вараждинском казалишту, а од 1927. до 1936, са мањим прекидима, био је члан Београдске оперете – у овом периоду често је гостовао пред новосадском публиком; неко време лутао је по разним европским сценама; у сезони 1941/42. играо је у бањалучком позоришту; г. 1927. је учествовао у домаћем филму Краљ чарлстона.

УЛОГЕ: Лорио (Мамзел Нитуш), Јупитер (Орфеј у паклу), Чел (Три девојчице), Карнеро (Цигански барон), Јоаким XIII (Чар валцера), Кнез (Кнегиња чардаша), Доктор (Травијата), Гаспар (Корневиљска звона), Дон Бартоло (Севиљски берберин), Калхас (Лепа Јелена), Први министар (Холандска женица), Пан Заремба (Пољачка крв), Маркиз Имари (Гејша), Портир у циркусу (Вереница његовог величанства), Муценбехер (Игра у срећу), Популеско (Грофица Марица), Др Блинд (Слепи миш).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Мамзел Нитуш, Застава, 21. X 1921; (m), Der Zigeunerbaron, Deutsches Volksblatt, 22. III 1922; О. С(уботи)ћ, „Травијата“, Застава, 30. VI 1922; (m), Ein Walzertraum, Deutsches Volksblatt, 13. I 1923; А-м, A bajadér, Bácsmegyei Napló, 11. II 1924; С. Зубац, Биланс гостовања новосадске опере, Нова пошта, 26. II 1924; Renault, „Корневиљска звона“, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 4, с. 6-7; О. С(уботи)ћ, „Севиљски берберин“, Застава, 31. X 1924; А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1924, бр. 12, с. 26; О. С(уботи)ћ, „Холандска женица“, Застава, 4. IV 1925; Рене, „Холандска женица“, Јединство, 5. IV 1925; А-м, Оџић Милан, Нови Сад, 1925, бр. 18, с. 5; А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6; О. С(уботи)ћ, „Грофица Марица“, Застава, 27. II 1926; Ј. Лешић, Оџић Милан, Позориште, Тузла, 1972, бр. 1. с. 102-103.

В. В.