ОДАВИЋ Риста

ОДАВИЋ Риста – драмски писац и преводилац (Београд, 19. VIII 1870 – Београд, 17. IV 1932). Дипломирао је на историјско-филолошком одсеку Велике школе у Бгду, а затим наставио студије у Лајпцигу (1897-1898). Радио је као професор гимназије у Бгду од 1894, драматург НП у Бгду 1901-1903. и 1907-1908, шеф прес-бироа Министарства иностраних дела 1918-1920, управник Државне штампарије 1920-1921, посланик Народне скупштине 1921-1923, начелник Уметничког одељења Министарства просвете 1923-1924. и управник Државне штампарије од 1924. до 1932. Објављивао је песме, есеје, приповетке, преводе (између осталих Пушкиновог Евгенија Оњегина 1893. и 1924. и Гетеовог Фауста 1931), књижевне, позоришне и политичке чланке у „Отаџбини“, „Делу“, „Јавору“, „Звезди“, „Стражилову“, „Босанској вили“, „Бранковом колу“, „Самоуправи“, као и у „Новој Искри“, коју је покренуо и уређивао 1899-1907. и 1911. Уређивао је и часопис „Дело“ 1910. и 1911. У његовим преводима са француског, немачког и руског, повремено и у његовој адаптацији, штампана су и приказивана на сценама дела Еврипида, Ј. В. Гетеа, Г. Хаупмана, Л. Амфитеатрова и А. К. Толстоја. Инспирисан догађајима пред српско-аустријски рат, написао је драмску Трилогију, која је одговарала стремљењима народа за ослобођењем и уједињењем, те је после Првог светског рата приказивана на сценама са великим одјецима у публици и критици. На новосадској сцени изведена је 1926. драма Смрт Уроша V С. Стефановића у О. адаптацији, а у његовом преводу изведени су комади: Утопљено звоно Г. Хауптмана (1912), Стара врлина А. В. Амфитеатрова (1920), Корневиљска звона Ш. Габеа, а из Трилогије: Хеј Словени (1919) и Дух наших дедова и Под крстом (1927). Пионирски се бавио и позоришном историографијом, прикупљајући драгоцену грађу о знаменитим српским позоришним ствараоцима, коју је објавио у Народној енциклопедији Станоја Станојевића.

ЛИТ: С. Живадиновић, „Трилогија“ Ристе Одавића, Нови живот, Бгд 1926, с. 254; А-м, † Риста Одавић, Позориште, Бгд, 1932, бр. 28, с. 689-691; Ј. Живановић, Риста Одавић, Венац, Бгд, 1932, с. 630-631.

С. Ј.