ОБАЛДИЈА Рене де (René de Obaldia)

ОБАЛДИЈА Рене де (René de Obaldia) – француски песник, романсијер и драмски писац (Хонг-Конг, 22. X 1918 – ). Отац му је био Панамац, а мати Францускиња. У Француску се доселио врло млад. Средње образовање је стекао у Паризу у лицеју „Кондорсе“. Француско држављанство добио је 1939. и исте г. је мобилисан. Други светски рат је провео у заробљеништву у Немачкој. По повратку у земљу био је извесно време помоћник директора Међународног културног центра у Ројомону (1952-1954). У књижевности се јавио најпре стиховима (1949. је добио награду за поезију „Луј Паро“), затим романима (1956. је добио Велику награду за црни хумор) и најзад драмским текстовима (1960. му је у позоришту „Рекамије“ у Паризу изведен први позоришни комад, а 1962. је добио награду „Италија“ за једну радиофонску драму). Његов комад Ветар у гранама Сасафраса (Du vent dans les branches de Sassafras) изведен је први пут 1965. у Бриселу, а потом у Паризу. У СНП је приказан 1969. Поред неколико збирки стихова и више романа, објавио је три тома позоришних дела са укупно седам позоришних комада. По свом драмском стваралаштву најближи је Жарију, Јонеску и Мишоу. Као велик мајстор речи и њених могућности, има посебан смисао за реплику, а хумор му је поетски интониран. Као изданак послератног света, делује грозничаво, разбијено. Доживљавање света као апсурдног му је такорећи урођено. Али, иако прикрива своју нежност, воли човека и верује у победу добра над злом. Комади су му играни у Немачкој, Италији, скандинавским земљама, Латинској Америци, Чехословачкој и другде.

 


ЛИТ: З. П(ашић), Блага пародија вестерна, Дневник, 10. X 1969; М. Кујунџић, Каубоји и Индијанци, Дневник, 19. X 1969; К. Савић, Први вестерн на „Бен Акиби“, Позориште, НСад, 11. X 1969, бр. 1, с. 5; С. Божовић, Публика жели искрени смех, Вечерње новости, 21. X 1969.

С. А. Ј.