МАРКОВИЋ Васа

МАРКОВИЋ Васа – глумац (Српски Чанад, 3. VII 1842 – Српски Чанад, 22. IX 1885). Припадао је групи омладинаца који су суделовали у представама немачког путујућег позоришта Карла Буша у Српском Чанаду 1859. и који су иницирали представе на српском језику исте г., а од следеће чинили глумачко језгро знаменитег путујућег позоришта Јована Кнежевића. У овој трупи М. је остао и после оснивања СНП у НСаду 1861, а између 1863. и 1865. глумио је у НП у Бгду, а затим, вероватно, у путујућој трупи Паје Степића. Током 1868/69. водио је полупрофесионално градско позориште у Крагујевцу, а новембра 1869. је ангажован у НП у Бгду, али је већ током следеће сезоне отпуштен због неуважавања позоришних правила. Каријеру је изгледа наставио у ХЗК у
Згбу, одакле је марта 1872. дошао као гост на сцену СНП у НСаду, а затим је ангажован до 1881, када је оболео и повукао се. Афирмисао се као одличан интерпретатор негативних ликова, а нарочито интриганата, међу којима му је Вук Бранковић у Стеријином Боју на Косову доносио неприлике и у приватном животу, јер га мештани приликом гостовања у местима Војводине нису позивали у своје куће, гледајући у њему самом издајника. Стога је све слободно време проводио у гостионицама пред чашом вина, дубоко замишљен. Душевно оболео, 1881. је упућен на лечење у Српски Ковин (Ráckeve) код Будимпеште. По повратку се повукао у родно место, са 10 форинти месечне помоћи.

УЛОГЕ: Чарлс Нордт (Гроф Есекс), Ватрица (Ни бригеша), Дон Луис (Доња Дијана), Калуга (Јелва, руска сиротица), Доктор (Вампир и чизмар), Марко (Сеоска простота), Бановић Страхиња (Зидање Раванице), Едмунд (Краљ Лир), Градић (Циганин), Доминго (Дон Карлос), Вернер Штауфер (Виљем Тел), Астулф (Живот је сан), Радоје (Грабанцијаши), Флеминг (Катарина Хауардова), Мартен (Муж на селу), Тибалто (Ромео и Јулија), Петар Фрошар (Стари каплар), Морн (Црни доктор), Вацлав (Пружај се према губеру), Странац (У сну и на јави), Август Дерзински (Јединица), Бруно Бернт (Ултимо), Професор Фогт (Социјалне демократе), Тихомир (Добрила и Миленко), Спахија (Низ бисера), Гроф Каљцов (Наши робови), Стојан (Потурица), Мишић (Кир Јања), Барон Борли (Марија Стјуартова), Вук Бранковић (Бој на Косову), Мевин (Кин).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Јавор, 1879, бр. 5, с. 157-158; К. Р., Наши робови, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286; Ј., „Емилија Галотијева“, Позориште, НСад,  1872, бр. 43, с.174-175; Б., „Граничари“, Позориште, НСад, 1873, бр. 3, с. 10-11; К. Р., Ромео и Јулија, Позориште, НСад, 1879, бр. 11,  с. 43, бр. 12, с. 46-47, бр. 13, с. 50-51, бр. 14, с. 55; С. Јанић, Организовање Народног позоришта у Београду 1868. године, Годишњак града Београда, 1971, књ. XVIII, с. 248.

С. Ј.