МАРКОВИЋ Тодор

МАРКОВИЋ Тодор – драмски глумац (Тител, 26. II 1841 – ?, 1895). Први пут је ступио на сцену 1860. у трупи Јована Кнежевића и у њој стално играо до августа 1861, када је постао члан прве трупе СНП у НСаду и у њој се задржао до 18. VIII 1862, али се већ 20. I 1863. вратио и остао до почетка 1864; затим је, до 1865, био у Бгду, најпре са Димитријем Марковићем – Кикинђанином у покушају да се оснује стални београдски театар, а онда у трупи Адама Мандровића. Од 1869. је био ангажован неколико сезона у београдском НП, а затим у ХНК у Згбу до 1883. У сезони 1883/84. био је у трупи Паје Степића, 1884/85. код Фотија Иличића, од 1885. до 1887. код Милице-Сеше Иличићеве-Биберовићке, од 1887. до 1890. је водио сопствену путујућу дружину и од 1891. је био у путујућем позоришту Драгутина-Гуте Јовановића. Врло омиљен код публике као добар глумац и пријатан човек, играо је успешно карактерне и комичне улоге изразито реалистички. Супруга му је била такође добра и цењена карактерна и драмска глумица Марија Т. Марковић, коју треба разликовати од истоимене супруге Васе Марковића.

УЛОГЕ: Самуило (Владимир и Косара), Војвода Алтоман (Херцег Владислав), Мажибрадић (Лудница), Адвокат (Опклада), Кнез Крусић (Немања, Суботић), Родриго (Отело), Крчмар (Ђеша, Јеша и Неша), Никица (Стари бака и његов син хусар), Чивутин (Вампир и чизмар), Шпицер (Инкогнито), Пророк (Сеоба Србаља), Свирач (Војнички бегунац), Југ Богдан (Милош Обилић), Живојин (Ајдуци).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 15, с. 251; А-м, У четвртак, 19. децембра, „Херцег Владислав“, Србски дневник, 24. XII 1963.

Б. С. С.