ХИЛДЕБРАНТ Емил (Emil Hildebrandt)

ХИЛДЕБРАНТ Емил (Emil Hildebrandt) – немачки сликар и писац (Бреслава/Вроцлав, Пољска, 4. XII 1844 – Берлин, 11. VI 1912). Право му је име било Мартин Бем (Martin Böhm), а поред поменутог у малобројним изворима може се наћи и под псеудонимом Густав Браун. Похађао је гимназију у Глајвицу (Gleiwitz); почео је као сликар, али се убрзо определио за списатељство и живео као слободан књижевник, у првом реду драматичар. Крајем шездесетих настанио се у Берлину, где је основао прво немачко позориште са репертоаром састављеним искључиво од пародија (с њиме у Берлину заправо и почиње модерна немачка пародија). Многе његове пародије доживеле су велик успех на сцени; тако је пародија Вилденбруховог (Wildenbruch) дела Quitzous у Берлину изведена више од 400 пута, а пародија Зудерманове Части (Die Ehre) доживела је више од 350 представа. Од његових даљих пародија својевремено су у Немачкој имале одређен ехо: Der Fall Blumenthal, Sodoms Ende, Die Räuber, Faust, Der Ring des Nibelungen, Wilhelm Tell итд. Осим њих, написао је или слободно превео и адаптирао више од сто позоришних комада који су данас заборављени. По француском извору (А. Верније) понемчена је и једночинка изведена у СНП 1875. Осам дана после венчања, у преводу Персиде Пинтеровић.

С. К. К.