ГАРДИНОВАЧКИ Мирјана

ГАРДИНОВАЧКИ Мирјана – глумица (Читлук, код Крушевца, 25. V 1950 – ). Глумом се почела бавити аматерски у Крушевцу под девојачким презименом Анђелковић. Драмски студио при СНП завршила је 1970. Исте г. добила је стални ангажман у СНП. Удала се 1972. за глумца Стевана Гардиновачког (в). Играла је у више филмова: Стићи пре свитања 1978, Јесен Ђуке Дражетића 1983, Ekran sneži 1985, Спајдер – један живот 1986, Последње лето детињства 1987, Лето 1988, Попут листа 1988, Дечји бич 1988, Зла жена 1998. Статус глумца првака стекла је 1. IX 1993. Глумица која са успехом игра и драмске и карактерне улоге, дубоког, баршунастог гласа и добре дикције. Њена глума високо је оцењивана од стране критике, а омиљена је и код публлике. Награђивана је више пута на Сусретима професионалних позоришта Војводине: за улогу Еве у Вучјаку 1974, за улогу Леокадије Бегбик у Човек је човек 1984, за улогу Јуце у Кир Јањи 1993; затим је награђена за улогу Ардалионе у Камену за под главу  у извођењу НП у Кикинди на Позоришном фетивалу у Ужицу; добитник је две Стеријине награде: за улогу Јуце у Кир Јанји 1993. и за улогу Ристане у Јанезу 1995; затим Зорановог брка на „Данима Зорана Радмиловића“, годишње награде СНП за улогу Јуце у Кир Јањи 1993, Похвале за Дан СНП 1998. и Златне медаље “Јован Ђорђевић” СНП 2002.

УЛОГЕ: Стана (Пљусак), Снаха (Хоризонтално и вертикално), xxx (Новосадска променада), Ева (Вучјак), Софи (Ујеж), Гина (Гастарбајтер опера), Кристина (Госпођица Јулија), Водоноша Маца, Породиља, Жена која сања (Сакуљани, а о капиталу), Вирџинија (Субота, недеља, понедељак), Естела (Драги Антоан или промашена љубав), Султана (Зла жена и џандрљиви муж), Амелија Бечин (Долња земља), Марта (Мушке ствари), Мања-Слушкиња, Кнегиња (Венчање), Велинка Милошев (Светислав и Милева), Леокадија Бегбик (Човек је човек), Мама, Мимика Малек (Мој тата социјалистички кулак), Августина (Клопка за осам беспомоћних жена), Салче (Коштана – сан крик), Зеленићка (Родољупци), Луда (Краљ Лир), Тетка Драга (Три чекића а о српу да и не говоримо), Југовића мајка (Нови Сад ил никад), Меланија игуманија (Јегор Буличов), Праксагора (Жене у народној скупштини), Најава (Међу јавом и мед сном), Госпава (Чудо у Шаргану), Лујза (Ковачи), Јуца (Кир Јања), Попадија Сида (Поп Ћира и поп Спира), Лепосава Лепа (Сабирни центар), Анхилда (Кнегиња чардаша), Госпођа Пернел (Тартиф), Рајна (Урнебесна трагедија), Госпођица Блеклок (Најављено убиство).

ЛИТ: К. Савић, Глумци о комедији Јаше Игњатовића, Позориште, НСад, 1969, бр. 2, с. 11; К. Савић, Једна породица – хоризонтално и вертикално, Позориште, НСад, 1971, бр. 8, с. 15; Д. Поповић, Четири савремене драме, У позоришту, НСад 1973, с. 145-170;  К. Савић, Најважнији је рад, Позориште, НСад, 1974, бр. 8, с. 8; М. Кујунџић, Дупло голо, Дневник, 12. XI 1985, С. Божовић, „Коштана“  у Српском народном позоришту, ТВ НСад, I Дневник, 17. II 1986; Н. Попов, Драма средине, Дневник, 24. XII 1992, Д. Николић, Номадска трагедија, Дневник, 29. XII 1992, Р. Луко Стошић, Поп Ћира и поп Спира, Дневник, 19. IV 1997; М. Стајић, Попе и њина менажерија, Блиц, 19. IV 1997.

М. Л.