ГАРДИНОВАЧКИ Стеван

ГАРДИНОВАЧКИ Стеван – глумац (Београд, 20. XI 1936 – Нови Сад,  29. VI 2011). Основно школовање и гимназију (1955) је завршио у Зрењанину. Глумом је почео аматерски да се бави у школи, а касније је глуму учио у Драмском студију СНП код редитеља Јована Путника. Први ангажман добио је 15. VIII 1961. у НП у Суботици, у којем је остао до 1965, када је прешао у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Средином 1969. добио је две понуде за прелазак у Савремено позориште у Бгду и у СНП у НСаду. Одлучио се за СНП, у којем је играо од 1. IX 1969. па све до смрти, мада је у пензију отишао 26. VIII 2001. Врло брзо је постао један од водећих глумаца у ансамблу. Првак-доајен Драме постао је септембра 1991. Од 1. XII 1996. до 16. VIII 1999. био је директор Драме СНП. Глумац без фаха, веома разноврстан и реалистичан. Даровит, марљив и дисциплинован глумац са способношћу да се прилагоди редитељским захтевима. Без обзира на обим и значај улоге свакој је прилазио са много пажње, без потцењивања и са потпуном усредсређеношћу. Поред рада у театру играо је и на филму: Самртно пролеће 1973, Стићи пре свитања 1978, Широко је лишће 1981, Залазак сунца 1982, Живот је леп 1985, Балкан експрес 2 1988, Заборављени 1988, Најбољи 1989, Да није љубави, не би свита било 2004, затим у ТВ драмама и серијама: Љубица, Госпођа министарка, Пупинове звезде, Било, па прошло, База на Дунаву, Развојни пут Боре Шнајдера, Мртви се не враћају, Једна половина дана, Од злата јабука, Дивљи светац, Балкан експрес 2, Сумњиво лице, Заборављени, Мала сала, Највише на свету целом, Горе доле, Покондирена тиква, Зла жена, Џандрљиви муж, Заборављени умови Србије, Бела лађа, Сва та равница, као и у многим радио-драмама. Још као члан зрењанинског Позоришта два пута је добио Републичку награду Удружења драмских уметника Србије за улоге Милта Менвила у Шизгаловој Љубави и Шашка у Шекспировој Зимској бајци, за коју је награђен и на Сусретима професионалних позоришта Војводине 1969; на Сусретима је добио и награде и за улоге: Спасоје Благојевић у Нушићевом Покојнику 1990, Јеротије Жутић у Странкаџијама З. Дорића и извођењу НП у Сомбору 1991, Ђенерал Милан Недић у истоименом комаду С. Ковачевића у извођењу НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину 1993, Јанез у истоименом комаду С. Ковачевића у извођењу Новосадског драмског театра 1996, Борко Грацин у Мрешћењу шарана 1997. Добитник је Златне арене на фестивалу у Пули за епизодну улогу Мија Мечкара у филму Стићи пре свитања 1978, Октобарске награде НСада 1988, Стеријине награде за улогу Момчила Јабучила у Белој кафи 1991, Гран-прија „Ћеле кула“ и Награде публике за улогу у филму Највише на целом свету на Филмском фестивалу у Нишу 1994, Златног римског новчића за афирмацију и допринос југословенском филму на Фестивалу у Врњачкој Бањи 1994, Награде на Земун-фесту уа улогу у Јанезу 1995. и Златне медаље „Јован Ђорђевић“ 1996.

УЛОГЕ: Антонио (Богојављенска ноћ), Поштар (Породица Тот), Полинг (Сексирама), Чак (Све због баште), Ренар (Три мускетара), Серебрјаков (Ујка Вања), Мек Карти (Наш град), Пијанац (Флора господина Флоријана), xxx (Каплар и цар), Траскот (Пљачка), Бакстер (Та ваша прича), Поливец (Добри војник Швејк), Петар (Ромео и Јулија), Мате Букарица (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Жупник (Посета старе даме), Цугсфирер Аксентије (Награжденије и наказаније), Др Нинковић (Госпођа министарка), Јован (Покондирена тиква), Карлос  Хоменидес де Хистангва (Буба у уху), Пантелија Црњаковић (Вучјак), Клешч (На дну), Маврикије Николајевич (Зли дуси), Јаша (Љубавно писмо), Божина (Медаља), Прибац (Пуч), Биф (Смрт трговачког путника), Жан (Госпођа Јулија), Жарко Рељин (Сакуљани, а о капиталу), Сизиф (Инспекторове сплетке), Кир Дима (Тврдица), Младен Ђаковић (Покојник), Микеле (Субота, недеља, понедељак), Бележник (Драги Антоан), Феликс Крул (Преноћиште), Кушак (Лов на дивље патке), Маринко Бећин (Долња земља), Ото (Мушке ствари), Ватрогасац (Бидерман и паликуће), Угрн (Земља), Лугар (Голубњача), Нестор Малогајски (Раванград), Дон Флорио (Глорија), Ђура Чворовић (Балкански шпијун), Јерген Тесман (Хеда Габлер), Нинко Белотић (Свети Георгије убива аждаху), Статуа (Дон Жуан у паклу), Жутилов (Родољупци), Отац јој Бенеша (Думанске тишине), Милиционер Вуле (Клаустрофобична комедија), Отац (Клопка), Милесин отац (Три чекића, а о српу да и не говоримо), Иван Хабаровић (Луда игра), Пеншар (Магарац), Спасоје Благојевић (Покојник), Василије Достигајев (Јегор Буличов), Оца (Друга врата лево), Гроф од Глостера (Краљ Лир), Ервин (Стаза дивљачи), Момчило Јабучило (Бела кафа), Скитница (Чудо у Шаргану), Градоначелник (Кад би Сомбор био Холивуд), Фил Хоган (Месечина за несрећне), Начелник (Ревизор), Борко Грацин (Мрешћење шарана), Симеон Савски (Сабирни центар), Станко (Право на Руса), Др Паул Алтман (Господа Глембајеви), Франц I (Војвода од Рајхштата), Петар Текелија (Текелија).

ЛИТ: Б. Гушић, Две награде и два признања, Зрењанин, 14. VI 1969; А-м, Нови члан Драме, Позориште, НСад 1969, бр. 1, с. 17; С. Б(ожовић), Ангажован Гардиновачки, Вечерње новости, 23. X 1969; К. Савић, Глумци о „Тотовима“, Позориште, НСад 1969, бр. 2, с. 10; В. Миросављевић, „Глумац је глумац је…“ и у Војводини, Дневник, 30. VII 1972; Д. Поповић, Четири савремене драме, У позоришту, НСад 1976, с. 145-170; М. Кујунџић, Славном претку с љубављу, Дневник, 16. I 1973; С. Божовић, Глумачко поверење у домаћу драматургију, Вечерње новости, 2. IV 1973; М. Кујунџић, Свечана раскош, Дневник, 3. IV 1973; М. Кујунџић, Идеја о Фушеу, Дневник, 18. X 1973; С. Божовић, Комплименти редитељу – замерке глумцима, Вечерње новости, 29. X 1973; М. Кујунџић, Продужимо век томе „Вучјаку“, Дневник, 13. I 1974; Д. Пенчић Пољански, „Вучјак“ на сцени СНП-а, Позориште, НСад 28. III 1974; М. Кујунџић, Хумор тамних понора, Дневник, 9. X 1975; П. Марјановић, Човек успеха међу својима, Позориште, НСад 1976, бр. 5, с. 3; М. Кујунџић, Феникс иза решетака, Дневник, 30. X 1977; М. Кујунџић, Свако трчи своју трку, Дневник, 11. XI 1977; Д. Николић, Свет живих, свет мртвих, Дневник, 13. X 1982; Ј. Ћирилов, Одјеци јаме, Политика, 27. X 1982; Ј. Ћирилов, Сомбор чека двадесети век, Политика, 1. XII 1982; М. Кујунџић, Манијаштво дугог даха, Дневник, 3. I 1984; М. Кујунџић, Код неспокојне даме, Дневник, 7. XII 1984; А. Милосављевић, Стеван-Баја Гардиновачки, Сцена, 2011, бр. 3, с. 145-147; А. Милосављевић, Одлазак господина глумца, ЛУДУС, 2011, бр. 175-176, с. 25.

М. Л.