ДЕЗОЖИЈЕ Марк-Антоан (Marc-Antoine Désaugiers)

ДЕЗОЖИЈЕ Марк-Антоан (Marc-Antoine Désaugiers) – француски драмски писац (Фрежис, 17. XI 1772 – Париз, 9. VIII 1827). Био је син француског композитора истог имена и презимена. За време револуције склонио се најпре у Сан-Доминго, затим у Филаделфију. У домовину се вратио 1797. У Паризу је радио као професор клавира и шеф оркестра. Кад су се вратили Бурбони, постао је директор позоришта „Водвиљ“ (1815) и водио га врло спретно. Још раније је био почео да мала париска позоришта снабдева свакојаким водвиљима. Писао је и чаробне игре, либрета, куплете итд. Истицао се и као шансонијер. Песме су му наилазиле на велик одзив, јер су биле преплављене „заразном радошћу“. Као и сви драматичари његовог доба, волео је да окупља сараднике (Скриб, Баријер, Бразије, Вандербирш, Моро, Бајар, Мерл, Буји, Ла Фонтен, де Куршан, Делетр-Поарсон…) и много је мање радио сам. Написао је комаде: Један час лудости (1807), Муж пре венчања или Они су код куће (1808), Три спрата или Сплетка на степеништу (1808), Иде, иде! (1810), Булевар Сен-Мартен или Ево нас! (1814, са Бразијеом), Обазрив човек (1820), Тајна врата (1825, са Ж. Бајаром) и многе друге. Музички образован, изврстан  интерпретатор својих стихова, он је у своје драмске текстове нештедимице убацивао музичке нумере и у његовим водвиљима се обавезно певало. Али његове музичке тачке нису биле импровизоване; оне су се сливале с текстом и чак појачавале његову духовитост пуну правих уједа. Као председник Кавоа (париско подрумче за састајање књижевника), потпомагао је почетке Пјер-Жана де Беранжеа, песника и шансонијера. СНП је 1862. приказало Један час лудости (Un heure de folie) под називом Лудница.

Ж. П.