ВИЛОВАЦ Катица

ВИЛОВАЦ Катица – глумица (Вребац код Госпића, Хрватска 1877 – Нови Сад, 9. VII 1942). Потиче из земљорадничке породице Роква (родитељи Јован и Ана). Завршила је вишу девојачку школу у Згбу, где је показала глумачки таленат. Глуму учи у Драмском студију Марије Ружичке-Строци. Први пут на сцену ступа 1893. у путујућој дружини Михаила Пешића. Од 1897. до 1899. и од 1909. до 1914. игра у путујућем позоришту Петра Ћирића. За време Првог светског рата члан је осјечког позоришта. Члан СНП је била у више наврата: 1901-1905, 1909-1914, 1919-1925, када је пензионисана. Интелигентна и темпераментна глумица, висока, привлачне појаве и пријатног гласа. Играла је у народним комадима са певањем, у операма и оперетама. Подједнако успешно задовољавала је високе критеријуме редитеља и у драми и у опери, а веома добро је понирала у психолошке карактере тумачених ликова. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославила је 20. VI 1921. улогом Кате у Повратку. После прославе, до пензионисања се ретко појављивала на сцени, а „Застава“ је фебруара 1923. јавила да је приређена „корисница“ г-ђе Виловац, у дворани „Слободе“ играна је комедија Мадам Монгоден  у корист оболеле чланице СНП. Два пута се удавала, за Петра Јаношевића, глумца који је заветовао свог пријатеља и побратима Војислава Виловца да се ожени њоме после његове смрти, што је овај и испунио. Са Војиславом је имала троје деце: Зорку, глумицу (в), Милана и Јована, глумца (в).

УЛОГЕ: Жоржета (Нитуш), Девојка (Сватови), Јулка (Шваља), Лујиџа (Тако ти је то у свету, дете моје), Лејла (Црни књаз са Семећа), Катица (Пучина), Сељанка (Пустињаково звоно), Девојка (Мена), Коловођица (Горски вијенац), Стаза (Суђаје), Мирца (Код белог коња), Феврона (Ревизор), Елиза (Франсиљон), Ружа (Ђула), Г-ђа Гревнштајн (Где је жена), Федора (Мраморна срца), Ружа (Лепеза), Софија (Тако је морало бити), Млада госпа (Позоришне лудорије), Чергарица (Врачара), Лиза (Чар валцера), Меланија (Слепи миш), Аксињушка (Зец), Сока (Наш човек), Ружа (Пепељуга), Зли дух (Фауст), Госпођа (Ђаво), Сусетка Хајнрихових (Утопљено звоно), Царица Милица (Косовска трагедија), Пела (Зла жена), Амалија (Част), Г-ђа Ворен (Г-ђа Икс), Агнија Петровна (Чикина кућа), Смиљанићка (Сеоска лола), Тетка Хата (Хасанагиница), Жена из народа (Васантасена), Катица (Пучина), Францишка (Једанаеста заповест), Г-ђа де ла Турел (Диран и Диран).

ЛИТ: Г., Светови, Позориште, НСад 1901, бр. 22, с. 143; Г., Тако ти је то у свету, дете моје!, Позориште, НСад 1901, бр. 35, с. 194; -а-, „Ђула“, слика из шајкашког живота у два дела. Написао: М-д., Браник, 1904, бр. 282, с. 3; А-м, Ђидо, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 13, с. 206; Дрмил, Прилог за коначан обрачун, Браник, 1910, бр. 17, с. 6; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1912, бр. 5, с. 3; А-м, Синоћ је приказан чешки шаљиви комад: „Звони по трећи пут“, Застава, 17/30. X 1913, с. 2; А-м, Крвна освета (Нар. позориште), Застава, 7. X 1922; А-м, Корисница гђе Виловац, Застава, 27. II 1923; А-м, Главна ствар – Народно позориште, Застава, 10. X 1923; А-м, Признање нашим новосадским уметницима, Застава, 30. IV 1925; А-м, Наши стари уметници на позорници, Застава, 20. IV 1928; Л. Д., Прва и последња представа „Ревизора“у Н. Саду, ВС, 1946, бр. 3, с. 13; Д. Попов, Виловчеви – глумачка породица, Свеске за историју Новог Сада, 1992, св. 3, с. 37-54.

М. Л.