ВИЛОВАЦ Јован

ВИЛОВАЦ Јован – глумац, редитељ, критичар, новинар, директор и главни уредник „Дневника“ (Нови Сад, 18. XI 1920 – Нови Сад / Институт Сремска Каменица, 27. X 1994). Потиче из глумачке породице: отац Војислав, мати Катица рођ. Роква и сестра Зора Петровић, као и зет Јован Петровић (посрбљени Еуген Унтервегер). Основну школу и гимназију завршио је у НСаду. На театарску сцену у НСаду ступа г. дана после матуре 1939. као хонорарни глумац. Пред Други светски рат уписује Правни факултет у Бгду. Рат је тешко проживео – мађарски окупатори убили су му оца, мати умире г. дана касније, а он остаје без посла. У лето 1943. присилно одлази у радни батаљон и ту остаје у тешким условима до септембра 1944, а током рата повезује се са покретом отпора. Током 1945. покушао је да оформи омладинско камерно позориште. Септембра 1946. ангажован је у Председништву владе у Бгду у Комисији за испитивање ратних злочина у Војводини, у којој ради до априла 1947, када је на лични захтев враћен кући. Убрзо се запослио у Покрајинском одбору инвалида и иницирао организовање инвалидског позоришта које је гостовало по Војводини. Од јула 1947. до априла 1949. члан је СНП, које у то време носи име ВНП; затим одлази на функцију начелника Одељења за позориште Повереништва за просвету и културу, да би крајем децембра прешао у новинарство, у „Слободну Војводину“. Глуми се није више никад враћао, али је везу са театром одржавао пишући критике о представама. Од 1. I 1974. ради као главни уредник, а од 1. I 1975. као директор новинско-издавачке и штампарске куће „Дневник“. У листу „Дневник“ остаће запамћен као успешан руководилац; објавио је велик број текстова, увео нове рубрике, покренуо и уређивао магазин „Панорама“ 1954/55, „Дневникове“ календаре и био главни уредник „Наше сцене“. Као угледни позориштник обављао је функцију председника Извршног одбора Стеријиног позорја, као члан жирија учествовао је на Сусретима професионалних позоришта Војводине. Фебруара 1979. прешао је у Градску скупштину за саветника и 1. XII 1983. отишао је у пензију. Добио је више признања и награда: Октобарску награду и Повељу града НСада, Награду за животно дело Друштва новинара Војводине.

УЛОГЕ: Нотаријус Мишић (Кир-Јања), xxx (Аналфабета), xxx (Школски надзорник), xxx (Скамполо), xxx (Обичан човек), Попива (Дундо Мароје), Леандар (Скапенове подвале), xxx (Обичан човек), Василије Данилович Вожеватов (Девојка без мираза), Костја Голушкин (Дан одмора), Пићоркин (Васа Железнова), Мита (Лажа и паралажа).

РЕЖИЈЕ: Поп Ћира и поп Спира.

БИБЛ: Пред премијеру „Волпоне“ од Б. Џонсона у Војвођанском народном позоришту, СВ, 23. II 1950; „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића – драматизација Петар С. Петровић, СВ, 12. V 1950; Две премијере, СВ, 7. XII – 8. XII 1950; „Дубровачка трилогија“ на новосадској сцени, СВ, 22. IV 1951; Импресије са једне пробе, СВ, 28. II 1952; Поводом премијере „Дом Бернарде Албе“ на новосадској сцени, СВ, 7. III 1952; Глумачки портре Бранка Татића (поводом тридесетогодишњице уметничког рада), СВ, 13. III 1952; Педесет година на даскама које живот значе, СВ, 17. III 1952; Новости које ће интересовати публику, СВ, 10. IV 1952; Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“, СВ, 12. XII 1952; Стеријина „Зла жена“ на новосадској позорници, Дневник, 23. I 1953; Пут и горак и леп, Дневник, 15. II 1953; Војновићев „Еквиноцио“, Дневник, 1. III 1953; „Људи без вида“ – премијера у СНП-у, Дневник, 14. VI 1953; Шта припрема наша нова сцена, Дневник, 13. IX 1953; „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, Дневник, 12. III 1954; Машкарате испод купља, Дневник, 11. X 1957; Бљештаве и беле боје, Дневник, 26. I 1958; Замисли које треба да оправдају поверење, Дневник, 21. IX 1958; Чаробњак који доноси кишу, Дневник, 10. X 1958; Власт, Дневник, 26. X 1958; „Тетовирана ружа“ Тенеси Вилијамса, Дневник, 2. XI 1958; „Кула вавилонска“ Душана Роксандића, Дневник, 16. XI 1958; Од мирног бола до трагичног патоса, Дневник, 22. III 1959; Политика репертоара, Дневник, 29. III 1959; Чести парадокси, Дневник, 5. IV 1959; Како се рађало „народно мезимче“, Дневник, 31. I 1960; Сцена и стварност, Дневник, 7. II 1960; На споредном колосеку, Дневник, 26. IV 1960; Савремена драма и гледалац, Дневник, 4. IX 1960; Вредносна инспирација, Дневник, 18. X 1960; Шесто позорје, Дневник, 13. V 1961; Столетница, Дневник, 19. XI 1961; У свечаном расположењу, Дневник, 21. XI 1961; Мементо ганутљиве нежности, Дневник, 14. III 1963; Осмо позорје, Дневник, 26. VI 1963; Природни одлазак животне међустопе, Дневник, 21. XI 1964; Гостовање Српског народног позоришта у Совјетском савезу. „Халелуја“ отворила врата, Дневник, 10. XII 1966;  Гостовање Српског народног позоришта у Совјетском савезу. Аплаузи на отвореној сцени, Дневник, 12. XII 1966; Гостовање Српског народног позоришта у Совјетском савезу. Још једна потврда вредности, Дневник, 18. XII 1966; На крилима славе, Дневник, 25. XII 1966; За један дуг живот, Дневник, 26. III 1967; Срдачан аплауз Пражана новосадском ансамблу, Дневник, 14. IV 1967; Путовање за још једну афирмацију, Дневник, 9. IV 1967; Гостовање Националног позоришта из Будимпеште у Новом Саду. Широка скала друштвених гравитација, Дневник, 16. X 1969; Гостовање Националног позоришта из Будимпеште у Новом Саду, Епска легенда, Дневник, 17. X 1969; Кућа без куће, Позориште, НСад 1968, бр. 2, с. 1; После XIX сусрета војвођанских позоришта, Позориште, НСад 1969, бр. 8, с. 2-3; Писцу Јожефу Шулхофу (Прочитано на јубилеју поводом његове четири деценије рада), Позориште, НСад 1970, бр. 7, с. 7; Лука Дотлић, позоришни публициста (Нови Сад). Снови и стварност, Дневник, 16. XII 1970.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште гостовало је с успехом у Сремским Карловцима, Дан, 23. III 1940; А-м, Српско народно позориште извело је о Видовдану специјалну представу за народ, Дан, 30. VI 1940; А-м, С. Н. П. гостовало је са успехом у Тителу, Дан, 14. III 1941; А-м, Молијер: „Скапенове подвале, ВС, 25. III 1948; А-м, А. Н. Островски: „Девојка без мираза“, ВС, 25. III 1948; А-м, Дан одмора, ВС, 25. V 1948; В. Поповић, Дундо Мароје на новосадској позорници, ЛМС, 1948, књ. 362, с. 613; В. Поповић, Нова драматизација Сремчева „Поп Ћире и поп Спире“, ЛМС, 1949, књ. 380, с. 363; А-м, „Девојка без мираза“ у извођењу Војвођанског народног позоришта, СВ, 4. VII 1948; Г. Д(ивљак)-А(рок), Жива присутност, Дневник, 20. IV 1965; М. Кујунџић, Новинар остаје веран новинама, Дневник, 4. XII 1983; Д. Попов, Виловчеви – глумачка породица, Свеске за историју Новог Сада, 1992, св. 3, с. 37-54; А-м, Занос и страст новинарства, Дневник, 29. X 1994; Д. Попов, Јован Виловац (1920-1994), Алманах позоришта Војводине, 1996, бр. 29, с. 144.

М. Л.