ВЕРМОН Пол (Paul Vermond) – француски драмски писац (Париз, 1812 – ?), правим именом Ежен Гино (Eugène Guinot); писао је и под псеудонимом Пјер Диран (Pierre Durand). Почео је као приповедач врло рано (1835), да би се потом, почев од 1848, бавио новинарством. С великим успехом, под псеудонимом Пјер Диран, водио је своју рубрику (Париски преглед) у париском дневнику „Столеће“ (Siècle). Журналистику није напустио до краја живота. Био је познат као писац комедија и мелодрама, прављених по укусу времена. Сва наша позоришта, стална и путујућа, играла су његове Ђаволове записнике, који су код нас доспели тек из друге руке, преко превода М. Видуловића са немачке верзије Лудвига Шнајдера. НП у Бгду је играло само то његово дело. Ни СНП није с њим било боље среће, јер је приказало његов једночини водвиљ Разбијена шоља према некој немачкој преради коју је превео Лаза Телечки. Сам В. је ређе давао иницијативу; чешће је припомагао другима. Драматичар без великога гласа, није ни могао рачунати на сарадњу много бољих од себе. Па ипак су се међу његовим помагачима, поред потпуно незнатних имена, нашли и неки писци од дара: Ж. Бајар, Е. Араго, Ж. Мелвил. Он се чак и уз најпопуларнији комад, уз Ђаволове записнике, спомиње само као други аутор, као сарадник Е. Арагоа. Најбољи знак да је заборављен драмски писац је то што га нема у главним позоришним и књижевним изворима, па је бар у нашој средини врло тешко доћи и до најосновнијих података о њему. Навешћемо само неке његове позоришне комаде: Једна ноћ у харему (1841, као сарадник А. де Форжа), Ђаволови записници (1842, као сарадник Е. Арагоа), Полка (1844, као сарадник Фр. Бера), Париз на коњу (1845, као сарадник Кармуша), Двадесетогодишњи тутор (1845, као сарадник Мелвила), Чедо љубави или Два маркиза Сен-Жака (1847, као сарадник Ж. Бајара), Чекам омнибус (1849, као сарадник Габријела), Разбијена шоља (1849, као сарадник П. Либиза), Коломбина (1850, као сарадник Кармуша), Рестаурација Стјуарта (1850), Опет мускетари (1851, као сарадник Варена). СНП је приказало његове комаде Разбијена шоља и Ђаволови записници.

ЛИТ: Ђ. Малетић, „Записници ђаволови“, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 287-289.

Ж. П.