ВЕРГА Ђовани (Giovanni Verga)

ВЕРГА Ђовани (Giovanni Verga) италијански драмски писац и приповедач (Катанија, 2. IX 1840 – Катанија, 7. I 1922). Пореклом је из имућне и културне сицилијанске породице. Напустио је студије права да би се потпуно посветио књижевном позиву. После краћег новинарског искуства у Катанији, 1863. се преселио у Фиренцу, а од 1872. до 1894. живео је у Милану. За време боравка у северној Италији упознао је нова струјања у европској књижевности, особито француски натурализам. Г. 1894. вратио се у родну Катанију, у којој је остао до краја живота. Један је од најзначајнијих представника веристичког правца у књижевности. Први велики успех постигао је љубавним романом Историја једне црноглавке (1871); затим је прешао на теме из сицилијанске средине: „сличица“ Неда (1874), збирка приповедака Живот поља (1880), Сеоске новеле (1883). Његова чувена новела Сеоско частољубље Cavalleria rusticana најбоља је натуралистичка драма италијанског театра у ауторовој обради, а послужила је и као основ за либрето за истоимену Маскањијеву оперу. Замислио је и започео циклус романа под називом Побеђени стигао је да објави само два романа: Породица Малавоља (1881) и Мештар дон Ђезуалдо (1889). Његову драму Кавалерија рустикана извело је СНП 1904, а истоимену Маскањијеву оперу (либрето по В.: Г. Менаши и Ђ. Тађони Тоцети) 1910. и у више махова касније, после Првог и Другог светског рата.

БИБЛ: Ђовани Верга, Кавалерија рустикана, прев. А. Б. Херенда, Бгд 1943.

В. В.