ВЕРЕШЧАГИНА Марија-Марусја

ВЕРЕШЧАГИНА Марија-Марусја – глумица (Москва, 1893 – Чикаго, 1959). Завршила је велику матуру у Риги, а Драмску школу у Москви. Била је чланица позоришта у Риги и Московског художественог театра. Емигрирала је заједно са мужем и сином из Совјетског Савеза, најпре у Истанбул, а затим у Бгд, одакле долази у НСад и на препоруку Добрице Милутиновића постаје члан НП 1920. Пошто се развела од мужа, одлази са сином 1924. у Америку, 1938. се враћа у Југославију и 1939. постаје чланица НПДбС. У новосадском позоришту је непрекидно до 1946, када поново одлази у Америку. Била је талентована и образована глумица, а посебно се истицала у драмским и комичним улогама.

УЛОГЕ: Јелена Николајевна (Љубомора), Тоанета (Уображени болесник), Васа Железнова (Васа Железнова), Праскаја Ивановна (Проста девојка), Квашња (На дну), Хиндл (Бог освете), Красјук (Милион мука), Настасја Ивановна (Чикина кућа), Смиља (Два идола), Ана Карењина (Живи леш), Жена (Евица у граду), Берта (На шестом спрату), Каролина (Уметници), Госпођа председниковица (Каријера Јошка Пучика), Госпођа Милер (Сплетка и љубав), Ана (Нови људи), Госпођа Керекеш (Госпођа полаже матуру), Петровићка (Ујеж), Владка (Ашантка), Марина (Царство мрака), Салче (Коштана), Тетка Полина (Буца), Боса Симић (Урнебес), Ђудита (Јунак), Ударда Бертран (Звонар Богородичине цркве), Хелена де Тревињак (Лепа пустоловина), Хајнекова жена (Част), Госпођа Журден (Грађанин племић), Петрија (Потера), Сојка (Др).

ЛИТ: А-м, „Љубомора“, Застава, 16. III 1921; О. С(уботи)ћ, „Онај који добија шамаре“ – премијера, Застава, 19. II 1922; А-м, Премијере, Слобода, 1922, бр. 1, с. 3; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине (1936-1941), Бгд-НСад 1996.

С. Ј. Д.