ВАСИЉЕВИЋ Жарко – редитељ, драматург, преводилац, управник СНП, песник (Бела Црква, 7. V 1892 – Нови Сад, 19. IX 1946). Родитељи су му били глумци СНП: отац Коча (в) и мати Даница рођена Жан (в). Основну школу похађао је у местима у којима је гостовала трупа СНП, а гимназију 1911. у Белој Цркви. Студије права у Будимпешти  прекинуо је због рата 1914, па наставио у Бгду 1919, али их није завршио. За време управе П. Коњовића (в) 1919. постављен је за секретара СНП. Септембра 1923. долази за редитеља СНП, а 1927. је именован за главног редитеља и артистичког управника. Када је позориште подржављено организовао је Трупу ДСНП, а када је изгорело Дунђерсково позориште 1928. трудио се да обезбеди услове за рад Трупе. Под његовом управом представе су даване у сали хотела „Слобода“ у сезони 1929/30. Био је секретар ДСНП 1924/25, члан УО ДСНП 1924, 1925, 1928/29. и 1932/33. Од 1936. до 1941. био је драматург у НПДб. За потребе позоришта преводио је са мађарског и немачког, али и драматизовао више драмских дела. После рата поверено му је да обнови рад СНП, али сада под именом Војвођанско народно позориште, чији је био управник и на тој функцији остао до смрти. Цео живот био је везан за СНП и посвећен његовом раду. Његови преводи и драматизације успешно су извођени на сцени, као и његове режије. Поред рада везаног за СНП, био је и члан Књижевног одељења МС од 1924, а од 1931. члан је Књижевног одбора. Радио је и као в. д. секретара МС (св. 331-334) и библиотекар Библиотеке МС 1932, 1943-1944, затим управник Музеја МС у привременом својству. Објављивао је песме у часописима: „Дан“, Српски књижевни гласник, „Будућност“, „Раскрсница“, ЛМС, Војвођански зборник, „Нова светлост“, „Нова Војводина“, „Новости“, „Јединство“, „Записи“, „Књижевни север“, „Наш живот“ и др., а одломак његовог романа Хиљаду корака Пантелије Савића објављен је у ЛМС 1931. Његове најбоље песме настале су између два рата и, углавном, темом су везане за Војводину и за судбину и проблеме Војвођана. Одликован је 1936. Орденом Св. Саве V реда поводом 75-огодишњице рада СНП. Сахрањен је, поред родитеља, на Алмашком гробљу у НСаду.

РЕЖИЈЕ: Намерник, Ашантка, Три хајдука, Бог освете, Род, У навиљцима, Чизме, Мандарин, Чвор, Златни паук, Рушка, Ђаволов ученик, Жорж Данден, Протекција, Хасагиница, Зулумћар, Лилиом, Добри војник Швејк, Хокус-покус, Елга.

ПРЕВОДИ: Госпођа полаже матуру, Супруга, Слепи призор, Трафика његове екселенције, Из љубави недовољно, Човек под мостом, Служавка Ана, Делила, Игра у дворцу, Матура, Пољубац пред огледалом, Уметници, Једна жена лаже, Сплетка и љубав, На трећем спрату, Музика, Бог освете, Гардист, Добра вила, Налив-перо, Неко, Плава лисица, Последњи плес, Росуља, Слепи призор, Тамница, Хокус-покус.

БИБЛ: Шапутања, Бгд 1924; Минијатуре, Бгд 1924; Бол улице, у: Три према један за поезију (са М. Лесковцем, Д. Микићем и Н. Митровим), НСад 1934; Записи о Србији, НСад 1946; Лирски записи, НСад 1949; На углу где Златна греда пресеца сокак Хлебарски, НСад 1971; Песме, НСад 1976.

ЛИТ: М. Милојевић, Атанацковићева „Два идола“ на новосадској позорници, Политика, 1941, бр. 11.767; М. Лесковац, О Жарку Васиљевићу, у: Из српске књижевности II, НСад 1968, с. 293-326; Л. Дотлић, Жарко Васиљевић и позориште, Позориште, НСад 1971, бр. 1; В. Поповић, Песник у позоришту, Позориште, НСад 1971, бр. 2; Б. Чиплић, Трагом „мезимчета српског“, НСад 1980, с. 19-24; В. Поповић, Записи из позоришта, НСад 1982, с. 19-24; Б. Чиплић, Жарко Васиљевић изблиза I и II, Свеске МС, бр. 10 (26-56) и 12 (5-29), НСад 1988 и 1989.

М. Л.