ШАПОЊИЋ Божидар – драмски глумац (Београд, 1885 – Нови Сад, 1920). О њему, на жалост, има врло мало података. Нешто је студирао у Бгду, али није јасно шта ни да ли је завршио студије. За привременог члана НП у Бгду примљен је 1. VIII 1907, заједно са Петром Христилићем и Жарком Лазаревићем. Изгледа да се убрзо глумачки доказао јер је већ 19. III 1908. постао редовни члан. Када је при НП 21. XI 1909. отворена Глумачка школа, Ш. се, жељан знања, нашао у њој, међу једанаесторо млађих чланова, уз глумачке приправнике који су примљени стечајем. Милан Грол је водио бригу о његовом развоју, па га је 4. III 1910, одлуком министра просвете, послао у Москву на једногодишње глумачке студије. Вративши се у Бгд 1. IV 1911, преузео је своје место у ансамблу као „већ израђен глумац“. У други балкански рат са Бугарима отишао је као добровољац 22. VI 1913. Чим је плануо Први светски рат, поново је отишао да се бори. Играо је затим у војничким позориштима у избеглиштву. „Боем по природи, лако заводљив друштвом, пре времена је упропастио свој живот, који су ратне невоље довршиле“. Најприснији му је сабрат у боемији био Миодраг Бековић. После рата чинило му се да још има снаге за сценски наступ, па је 1920. прихватио ангажман у СНП, где је, врло болестан, успео да одигра само неколико епизодних улога, од којих је поименце позната само Трајко Ташевић у Предићевој Голготи, у којој је већ био наступао у Бгду. Ш. је био глумац од интуиције, „лепа глумачка нада“, талентован и интелигентан, са знатним посматрачким даром. У грађењу свих својих улога био је смишљен и реалистичан, чему се свакако пре свега био научио у Русији, гледајући и представе художественика. Он је, уосталом, своје улоге стварао по угледу на Саву Тодоровића, који му је био глумачка симпатија и уметнички идеал.
ЛИТ: Српско краљевско народно позориште, Позоришни годишњак, Бгд, 1908, с. 11-12, 1911, с. 26, 32, 59, 60, 1912, с. 4, 1913, с. 4, 37, 1922, с. 50; П., Српски матине првог дана Ускрса, Српске новине, Крф, 1917, бр. 40, с. 4; А-м, Једно пријатно вече у позоришту, Српске новине, Крф, 1918, бр. 59, с. 4; М. Ибровац, Успомене, у: Један век Народног позоришта у Београду 1868-1968, Бгд 1968, с. 619-620.
Ж. П.