БОБЕРИЋ, Теодора

БОБЕРИЋ, Теодора – драмска глумица и певачица (Арач – Турски Бечеј, данас: Нови Бечеј, 22. XII 1886 – Београд, 18. X 1960). Право име јој је Теодосија, доцније удата Арсеновић. После завршене основне  школе, у родном месту учи и грађанску школу, али је не завршава. Врло млада, 1901. накратко ступа у путујуће позориште „Србадија“ Димитрија Нишлића и убрзо се враћа кући. У Турском Бечеју као природно обдарена певачица истакнута је чланица црквеног хора и глумица-аматер у дилетантској дружини „Напредак“. У жељи да постане професионална  глумица, моли СНП да је прими у ангажман. Позоришни одсек ДСНП 20. III (2. IV) 1902. не прихвата њену молбу „јер нема празног места“, али је о своме решењу не извештава, па Б. 9. II 1903. пожурује одговор. Својом веома привлачном појавом и ванредно лепим гласовним могућностима скреће на себе пажњу А. Туцаковића (в), тада већ члана НП у Бгду, и он је одводи у београдско НП, где је 1. I 1906. примљена за привременог члана, у ствари чланицу хора уз обавезу да игра сасвим мале, незнатне улоге. Незадовољна својим положајем, петнаест месеци доцније прелази у Панчево, где СНП тада гостује, и 1. IV 1907. Пера Добриновић (в) је ангажује без сагласности надлежног органа ДСНП за привременог члана српске народне позоришне дружине, са 60 круна месечне плате. С тим ангажманом се, вероватно, Позоришни одсек ДСНП није накнадно сложио, јер Б. остаје у СНП кратко време, по свој прилици до краја земунског гостовања новосадског Позоришта (23. V 1907). Она се убрзо потом поново налази у НП у Бгду, где је од 1. I 1909. редован члан и у којем остаје такорећи до краја живота. Пензионисана после Другог светског рата, више г. хонорарно наступа у представама. Насловном улогом у Чучук Стани Милорада Петровића прославила је 5. III 1930. двадесетпетогодисњицу, а улогом Баке Еугеније у комаду Дрвеће умире усправно Алехандра Касонеа, 29. XII 1956, педесетогодишњицу уметничког рада. Б. почиње у мањим драмским улогама да стиче у НП у Бгду сценско искуство, а у комадима с певањем, у певачким ролама, постаје популарна, у поделама многих комада незаобилазна. У НП у Бгду је, поред комада из народног живота с певањем (Коштана, Ђидо, Сеоска лола, Чучук Стана, Зона Замфирова), са успехом носила главне улоге у оперети (Врачара), а пре Првог светског рата тумачи и главне мецосопранске и алтовске партије у операма које се тада изводе у Бгду (насловну улогу у Кармен, Сузуки у Мадам Батерфлај, Лучију у Кавалерији рустикани, Људмилу у Проданој невести, Ацучену у Трубадуру). На београдској сцени, тада и доцније, остварује и велик број улога драмског и карактерног фаха, и целокупним својим репертоаром и значајним остварењима, у времену после Првог светског рата, заузима једно од најугледнијих места у драмском ансамблу НП у Бгду. Б. је у СНП била врло кратко време, у својим почетничким данима; отуда је тај њен „излет“ остао непознат и у литератури незабележен, регистрован само у архивским изворима. Доцније, већ као Теодора Арсеновић, гостовала је у СНП у двема представама Косовске трагедије Жарка Лазаревића (в), у улози Косовке девојке – на премијери 6. XII и на првој репризи 7. XII 1913. Новосадска омладина, одушевљена њеном игром и песмом, предала јој је ловор-венац. Гостовала је неколико пута у новосадским позориштима и између два светска рата.

ЛИТ: А-м, У суботу и синоћ приказивана је „Косовска трагедија“, Застава, 25. XI (3. XII) 1913, с. 2; А-м, „Косовска трагедија“ од Жарка Лазаревића, Браник, 1913, бр. 233, с. 3; А-м, „Косовска трагедија“ на позорници, Застава, 26. XI (9. XII) 1913, с. 2; М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бгд, СКЗ, 1952, с. 253-254; М. Ђоковић, Арсеновић Теодора, Енциклопедија Југославије, I, Згб, MCMLV, с. 217; Л. Мечкић, Улога Новобечејаца у стварању и развоју српског позоришта, Нови Бечеј 1931, с. 29-30 (умножено гештетнером).

Л. Д.