БАЊАЦ Мирјана-Мира

БАЊАЦ Мирјана-Мира – драмска глумица (Ердевик, 4. XI 1929 – ). Мати јој се звала Олга, а отац Теодор. Државну позоришну школу завршила је 1949, у класи Ј. Љ. Ракитина. По завршетку школовања ангажована је у Градском позоришту у Сремској Митровици (1949-1951). У СНП је провела седамнаест г. (1951-1953. и 1955-1970). Две сезоне (1953-1955) била је чланица НП Босанске крајине у Бањој Луци. Од 1970. је члан Атељеа 212; мада је 1984. формално пензионисана, наставила је да игра у редовном репертоару овог театра, у којем је највише успеха имала са улогама: Мег (Пинтер, Рођендан), Катица (Д. Ковачевић, Радован III), Наталија (Д. Ковачевић, Пролеће у јануару), Љубица (М. Вучелић, Љубица, прво лице множине), Госпава (Симовић, Чудо у Шаргану), Недедовна (Бабељ, Марија), Симана (Новковић, Камен за под главу), Милица (Пекић, Корешпонденција), Јанина Јегуљевска (С. И. Виткијевич, Мајка), Бланка (Кохоут, Марија се бори с анђелима) и др. Изванредан  уметник, Б. већину остварених улога гради на проницљивом запажању и одабирању животних података, уметнички сажето, транспоновано, сублимирано. Она располаже необичном способношћу идентификације, као што су не мање изражене и њена моћ и склоност ка трансформацији. Њене најуспелије улоге носе у себи јединство, доследност и целовитост, речју атмосферу лика. Стога и јесте у стању да открије оне врло присне, интимне и танане особине личности које тумачи. Добитник је више награда Удружења драмских уметника Србије, Сусрета позоришта Војводине, Октобарске награде града Новог Сада (1967), двеју Стеријиних награда (1967. и 1970), Уредништва загребачког „Вечерњег листа“ и Уредништва новосадског „Дневника“ за најбоље глумачко остварење на Стеријином позорју (1970), Статуете „Ћуран“ (1972), „Жанка Стокић“ (2014) и др. Снимила је многобројне радио и телевизијске драме исерије (од којих ће свакако остати запамћена Марија), те више од тридесет филмова. Троструки је добитник Златне арене у Пули (1976, 1977. и 1981). Са запаженим успехом интерпретирала је и неколико монодрама и постала носилац Златне колајне Фестивала монодраме и пантомиме. За изузетан допринос позоришној уметности додељена јој је Седмојулска награда Републике Србије за животно дело, као и Награда Фестивала малих и експерименталних сцена (МЕС) за свеукупно стваралаштво. Била је удата за инж. Андрију Јовановића и из тог брака има сина Бранислава (сниматељ ТВС – Студио Бгд). Портретисали су је Оливера Грбић (цртеж оловком, 1979) и Савета Михић (уље на платну).

УЛОГЕ: Магда (Коштана), Стевка (Ивкова слава), Вештица (Дугоња, Видоња и Трбоња), Елиза (Пигмалион), Мартирија (Дом Бернарде Албе), Саша (Живи леш), Рака (Госпођа министарка), Милфи (Хвалисави војник), Грубе (Манде), Марта (Мећава), Пела (Зла жена), Луција (Еквиноцијо), Фани (Леда), Бета (Људи без вида), Афра (Догађај у месту Гоги), Саша (Песма), Дадиља (Крајцерова соната), Она (Сапутници), Шегрт Наце (Пут око света), ххх (Војводина), Дух у игри (Љубав дон Перлимплина), Пук (Сан летње ноћи), Трећа госпођа (Машкарате испод купља), Комесар (Оптимистичка трагедија), Евица (Покондирена тиква), Ана (Бобо), Нина (Власт), Наташа (Понижени и увређени), Ханума (Женидба председника кућног савета), ххх (Аутобиографија), Госпођа Перела (Човек, животиња и врлина), Јелићка (Варалица у Бечеју), Женска публика (Оптужена комедија), Фјокла Ивановна (Женидба), Адел (Интимне приче), Млађа Ајола (Доња Росита), Едита (Двоструко лице), Рокса (Три бекрије), Госпа Црвенперка (Пепељуга), Љуси (Просјачка опера), Нада (Свет), Жистин (Јаје), Јула (Поп Ћира и поп Спира), Шарлота (Позабави се Амелијом), ххх (Лаждипажди), Јуца (Фамилија Софронија А. Кирића), Елен (Љубаф), ххх (Трактат о слушкињама), Марија (Јерма), Мага (Џандрљиви муж), Ермелина (Женски оркестар), Лина (Развојни пут Боре Шнајдера), Гина и Сарка (Ожалошћена породица), Госпођа Гоган (Плуг и звезде), ххх (Село Сакуле, а у Банату), Марија (Богојављенска ноћ), Даница Чворовић (Балкански шпијун).

РЕЖИЈЕ: режирала је драму Нормана Красне Недеља у Њујорку и била је  помоћник редитеља у представама Вучјак, Оптужена комедија, Трактат о слушкињама, Јерма, Ожалошћена породица, Плуг и звезде, Село Сакуле, а у Банату. Један је од оснивача и редитеља кратковеког „Театра преко моста“.

ЛИТ: Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у приказу државне позоришне школе у Новом Саду, ЛМС, 1949, књ. 363, с. 239; Б. Чиплић, Две велике улоге у тумачењу најмлађих глумаца, НС, 1952, бр. 38, с. 3; С. Берберски, „Мећава“ од Пере Будака, СВ, 30. XII 1952; Д. Поповић, Славко Грум: „Догађај у месту Гоги“, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 605; М. Бабинка, Јан де Хартог: „Сапутници“, Дневник, 20. III 1956; О. Новаковић, Три улоге, НС, 1956, бр. 116-177, с. 16; П. Матеовић, Вриједно остварење, Ослобођење, Сарајево, 12. IV 1957; Љ. В(укмановић), Најрадије скупљам – смех!, Дневник, 3. IV 1960; М. Радоњић, Краљевина Лаждипажди, Сцена, НСад, 1966, бр. 1, с. 88-89; С. Кисић, Додељене октобарске награде Новог Сада за књижевност и уметност, Политика, 21. X 1967; А-м, Говоре добитници октобарских награда, Дневник, 22. X 1967; Ј. Дамњановић, Разговор са добитницима Октобарске награде Новог Сада.Златна“ јесен Мирјане Бањац, Политика експрес, 24. X 1967; П. Јанковић, Признање у знаку броја 13. dобитнице Октобарске  награде Мирјана Бањац и Јелица Бјели приватно, Вечерње новости, Бгд, 27. X 1967; С. Станић, Мира Бањац. Награде су као позајмице, Борба, 15. XI 1967; Б. Димитријевић, Ко те пита за паре?, Дневник, 3. XII 1967; С. Фетахагић, Мајстори Стеријине комике, Ослобођење, Сарајево, 25. V 1969; Д. Поповић, Зоран Петровић: Село Сакуле а у Банату, ЛМС, 1969,  књ. 404, с. 118; Л. Павловић, Равница оком сликара, Ослобођење,  Сарајево, 14. X 1969; Х. Радивојевић, Глумица режира трилер, Политика експрес, 23. I 1970; В. Миросављевић, Глумац не може да чека, Дневник, 4. III 1970; Д. Попов, Наш гост Мирјана Бањац, глумица СНП. Војводина под пенџером, Дневник, 6. V 1970; В. М(иросављевић) – В. (Урбан), Реч награђених на Стеријином позорју, Дневник, 3. VI 1970; С. Божовић, Испраћај наградама. Лауреат овогодишњег Позорја Мирјана Бањац прелази у београдски Атеље 212, Вечерње новости, Бгд, 5. VI 1970; М. Кујунџић, Биса Зебић из Црепаје, Дневник, 7. VI 1970; Д. Драшковић, Један тренутак са… Миром Бањац, Борба, Бгд, 9. VI 1970; С. Божовић, Мирјана се опрашта, Вечерње новести, Бгд, 13. VI 1970;  Р. Поповић, Разговор са уметницом. Мира Бањац: Волим војвођански репертоар, Политика, 13. VI 1970; А-м, (Мира Бањац нови члан Атељеа 212…), Политика, 2. VIII 1970; Д. Попов, Мирјана Бањац. Жал за старом кућом, Дневник, 20. III 1971; В. Миросављевић, Туга за „Сакулама“, Дневник, 28. III 1971; В. Суботић, Тужна одлажења, Дневник, 4. VII 1971; В. Поповић, Мира Бањац, Позориште, НСад, 1971, бр. 1, с. 12-13; В. Поповић, Десет прилога за портрете војвођанских глумаца, Сцена, НСад, 1973, бр. 6, с. 45-48; Д. Поповић, Зоран Петровић: „Село Сакуле а у Банату“, Позориште, НСад, 1973, с. 171-175.

Ст. Ј. Д. и М. Л.