БАХ-ВАВРА Нина —  в. ВАВРА–БАХ Нина

БАХЧИСАРАЈСКА ФОНТАНА (Бахчисарайский фонтан) – балет у 4 чина. Музика: Борис Владимирович Асафјев. Либрето: Николај Дмитријевич Волков по истоименој поеми Александра Сергејевича Пушкина. Први пут изведено 9. IX 1934. у Театру опере и балета им. С. Кирова у Лењинграду. Прво извођење у нашој земљи 30. XII 1947. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП фрагментарно у оквиру Балетског дивертисмана I (в) 25. VII 1950. – Изведено 10 пута, глед. 3945.

Премијера у СНП 7. V 1957. у НСаду – К-граф и рд. Г. Македонски, к. г., дир. В. Тополковић, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; М. Поповић (Марија), Д. Ковачевић (Маријин отац), С. Израиловски (Вацлав), К. Кузмановски (Гиреј), Ј. Андрејев-Мишић (Зарема), А. Пахерник (Нурали). – Изведено 23 пута, глед. 7248.

ЛИТ : М. Антић, Бахчисарајска фонтана, Дневник, 7. V 1957; Н. Грба, Бахчисарајска фонтана, Дневник, 10. V 1957.

Љ. М.

БАЧА К. – капелник. Познато је једино да је, уз учешће Оркестра војне музике 19. пешадијског пука „Војвода Путник“, дириговао на премијерама драмских представа Ђидо 2. IV 1933. и Чучук Стана 27. II 1941. – обе одржане у Крагујевцу (НПДбС).

БАЧВАНСКИ Алекса – глумац и редитељ (Темишвар, Румунија, 1832 – Београд, 23. III 1881). По неким изворима рођен је у Сремској Митровици. Завршио је гимназију у Сегедину. Учествовао је у Мађарској револуцији 1848/49. на страни револуционара и био у армији генерала Бема, у којој се борио и Шандор Петефи. Од 1852. је глумац у једном мађарском путујућем позоришту под уметничким псеудонимом Вархиди. Затим је члан Молнаровог позоришта у Будиму до 1869, када на позив Јована Ђорђевића одлази у НП у Бгду. Од јануара 1870. предаје глуму и режију у првој српској глумачкој школи при НП у Бгду. Између осталих, у овој је школи учио глуму и Пера Добриновић (в). Б. је у наше позориште унео природност и одмереност у глумачком изражавању, „придржавајући се природног, незатегнутог и неукоченог представљања по правилима чисте естетике и психолошких студија“ (Ђ. Малетић). У НП у Бгду играо је Шајлока у Млетачком трговцу, Ђурђа Бранковића, Живка у Циганину, Харпагона у Тврдици, Фарија у Грофу од Монте Христа и многе друге главне улоге. Јануара 1875. отпутовао је у Беч да лечи око, али лечење није било успешно, па је кроз неколико година потпуно изгубио вид. На седници УО ДСНП 18 – 20. VII 1880. одлучено је да дружина СНП организује корисницу и приход му пошаље у Будимпешту, где је тада боравио. Б. се писмом од 10. VIII 1880. захваљује на одобреној корисници и обећава да ће наредне зиме гостовати у представама СНП и „нада се да га српска публика неће напустити“. Гостовање се није остварило јер му се здравствено стање погоршало и убрзо је и умро.

ЛИТ: А-м, Алекса Бачвански, Позориште, НСад 1879, бр. 37, с. 147; Д. Јанковић, О Драмској школи, Дело, Бгд 1905, књ. 34, с. 116; Н. Т(рајковић), Профили из прошлости – Алекса Бачвански, Comoedia, 1925, бр. 37, с. 18-22; Б. Ковачевић, Наша прва глумачка школа, НС, 1954, бр. 81, с. 4; Л. Дотлић, Бачвански од Будима до Београда, Из нашег позоришта старог, НСад 1982, с. 207-238.

В. В.

БЕАТОВИЋ Савета – драмска глумица (Мостар, 17. XII 1904 – ?). Основну школу и два разреда стручне занатске школе завршила је у Мостару. Први пут је ступила на сцену 1922. у једном путујућем позоришту. Од 1924. до 1926. ангажована је у НП у Сарајеву, 1927-1928. је у Градском позоришту у Лесковцу, 1931-1932. у НП у Пожаревцу; у међувремену је у путујућим позориштима: Петра Христилића, Драге Петровића, Милоша Милошевића, Николе Јоксимовића, Љубомира Рајичића Чврге, Радивоја Динуловића, Роберта Матијевића, Душана Животића, Милана Бандића и Петра Милосављевића. Од 1. VIII 1938. до 31.  VII 1939. члан је НПДб у НСаду, од 1945. до 1947. у НП на Цетињу, од 1947. до 1949. у НП у Сарајеву, од 1949. до 1953. у НП у Мостару, 1953/54. у НП у Ваљеву, 1954/55. у НП у Сомбору и 1956. у НП у Зеници, где је и пензионисана. Тридесетогодишњицу уметничког рада прославила је 6. III 1952. у Мостару улогом Живке Поповић у Нушићевој Госпођи министарки. У почетку је тумачила улоге младих девојака, а затим врло успешно карактерне и комичне улоге. Њена игра је била спонтана, изразито реалистична, са смислом за истицање битног и типичног, срдачна, непосредна и пријатно једноставна.

УЛОГЕ: Госпа Јула (Вода са планине), Сарка (Ожалошћена породица), Ана Павловна (Живи леш), Лизета (Господин од Пурсоњака), Госпођа Маре (На шестом спрату), Живка (Госпођа министарка), Сизи Куртоа (Топаз), Госпођа Кадар (Уметници), Тетка Полина (Буцов).

ЛИТ: А-м, Кроз позориште. Репертоар и глумци, Југословен, Кикинда 1938, бр. 454, с. 3.

Б. С. С.

БЕГИЧЕВ Владимир Петрович – балетски либретиста (1838-1891). Заједно са Василијем Фјодоровичем Гељцером (в) написао је либрето за балет Лабудово језеро (в) Петра Иљича Чајковског (в), који је у СНП имао три премијере: 1955, 1960. и 1968.

БЕГОВИЋ Божена – књижевница и казалишни радник (Сплит, 18. III 1901 – Загреб, 10. VI 1966). Кћи књижевника Милана Беговића (в) и пијанистице Пауле рођ. Горшетић. Школовала се у Хамбургу и Бечу, гдје јој је отац дјеловао као драматург. У Бечу је дипломирала 1919. на казалишном одсјеку Музичке академије, наступала као глумица у тамошњим театрима и у Steyer-у. По повратку у домовину ангажирана је 1923/24. као члан драме ХНК, 1924-1926. артистички вођа казалишних аматера у Дубровнику, 1926/27. спикер загребачке радио-станице, 1927-1929. поновно је у Дубровнику, 1929-1931. је чиновник Банске управе у Згбу, 1931-1945. тајница ХНК, 1945/46. директор Драме ХНК и од 1946. до 1950. драматург ХНК. Г. 1950. организира Загребачко пионирско казалиште и њиме управља до 1953. Осим књижевног, преводилачког и театарског рада обављала је низ друштвених функција: 1945-1947. одборник ГНО-а Зга и члан одбора Друштва књижевника Хрватске, од 1948. члан Главног одбора АФЖ, Пленума Народне фронте за Згб и Предсједништва Народне фронте Хрватске, 1955-1959. члан Савјета за културу ГНО-а Згба. Г. 1949. одликована је Орденом рада. Књижевну дјелатност започиње пјесмама и драмом на њемачком језику, а по повратку у домовину на хрватском; избор пјесама објављен јој је у књизи О животу (Згб 1939). На хрватском и њемачком објелоданила је низ фељтона и есеја, међу којима се истичу они о Рилкеу, Клајсту, Хофманшталу и Селми Лагерлеф. У ХНК је 1935. приказиван њен комад Између јучер и сутра изведен исте г. у Љубљани и у СНП у сезони 1935/36, затим комад Лампиони, приказиван 1937. у Згбу и Дубровнику. Њена драматизација романа С. Лагерлеф Геста Берлинг давана је у фебруару 1941. у Скопљу. Послије ослобођења написала је шест краћих комада за пионире. Од 1925. до 1959. превела је на њемачки језик низ пјесама и драма хрватских писаца (М. Држић, М. Крлежа, Г. Крклец, М. Фелдман, С. Батушић, М. Матковић, В. Парун). Са француског и њемачког превела је на хрватски драме Клајста, Балзака, Вилдганса, Моријака и Ануја, те дјела Сен-Симона, Стендала, Мопасана, Цвајга, Сент-Егзиперија, Музила и др.

БИБЛ: Стих-Проза-Театар, избор, Згб 1974.

ЛИТ: (Ј. Хорват), Хрватска пјесникиња-драматичарка, Јутарњи лист, Згб 1934, бр. 8227; З(агорка), Божена Беговић, Хрватица, Згб 1939, бр. 12, с. 406; (Ј. Хорват), Књига стихова Божене Беговић, Јутарњи лист, Згб 1939, бр. 9898; И. Козарчанин, Пјесме Божене Беговић, Хрватски дневник, Згб 1939, бр. 1158; А. Назор, Дуг заборављеној књижевници, Вјесник, Згб 28. и 29. IV 1974; С. Батушић, Личност и дјело Божене Беговић, поговор књизи Стих-Проза-Театар, Згб 1974, с. 143-163.

С. Б.

БЕГОВИЋ Вукосава – глумица, члан НПДб у сезони 1937/38.

УЛОГЕ: Нера (Подвала), Пела (Сеоскалола), Ленкица (Из љубави недовољно), Магда (Коштана), Теза (Шокица).

ЛИТ: А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине, Војводина, Вршац 1938, бр. 16, с. 2-3; бр. 18, с. 2; бр. 22, с. 3.

В. В.

БЕГОВИЋ Душан – драмски глумац. Члан НПДбС од 1937. до краја сезоне 1940/41. Играо је епизодне улоге.

УЛОГЕ: Адолф Шварц (Покојник), Отац (Бела болест), Марко Вајс (Сеоска лола), Професор (Пут око света), Руди (Из љубави недовољно), Марко (Коштана), Андрија (Ђидо), Маровски (Пјер и Жан), Миронов (Дани нашега живота).

ЛИТ: А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине, Војводина, Вршац 1938, бр. 16, с. 2.

В. В.

БЕГОВИЋ Милан – драмски писац (Врлика, Хрватска, 19. I 1876 – Загреб, 13. V 1948). Отац Иван, трговац, мати Филомена, рођ. Пресан. Основну школу похађао је у Врлици, реалну гимназију у Сплиту, где је матурирао 1894, а 1896. је положио и гимназијску  матуру у Згбу. На Загребачком свеучилишту је 4 семестра слушао природне науке, потом у Бечу и у Италији студирао романске језике и славистику. Дипломирао је у Бечу 1903. Био је професор реалке у Сплиту до 1908, од 1908. до 1912. драматург у Хамбургу, а од 1912. до 1915. драматург и редитељ у Бечу. Учествовао је у рату од 1915. до 1918. Од 1919. је чиновник у Одјелу за просвјету у Згбу, предаје у глумачкој школи и бави се позоришном критиком („Новости“, „Вечер“). Од маја 1927. до краја новембра 1928. је директор Драме ХНК у Згбу. После премијере свог комада Хрватски Диогенес (14. XI 1928), због алузија на политичке прилике у Хрватској, премештен је за професора, а 1932. је пензионисан. Одликован је француском Легијом части 1936; дописни члан ЈАЗУ у Згбу био је од 1936. Бавио се готово свим књижевним врстама и био је веома плодан драматичар. Један је од најизвођенијих југословенских драматичара до Другог светског  рата. Његов либрето за Готовчеву оперу Еро с онога свијета знатно је допринео успеху овог дела на позорници. Пустолов пред вратима је екранизован у производњи „Јадран-филма“. Превео је многа драмска дела са немачког, италијанског и француског језика (Гете, Шилер, Клајст, Цвајг, Ведекинд, Метерлинк, Голдони,  Пирандело). Позоришно свестрано образован, изврстан познавалац  европске драматургије и тежњи модерног театра, Б. је користио открића својих савременика, а драме му имају широк мотивски распон. Одлике истинског драмског писца најбоље су дошле до изражаја у његовим драмама Пустолов пред вратима и Без трећега. Б. је маја 1911. посетио НСад и у Земуну гледао неколико представа СНП, када је успоставио срдачне везе с позоришним ансамблом. Почетком 1913. председник ПО СНП др Ђура Трифковић позвао га је из Беча за драматурга и редитеља СНП. Б. је прихватио понуду и већ почетком лета 1913. преузео обе функције. У СНП је режирао Молијерову комедију Жорж Данден, шаљиву игру у 1 чину На само (Unter vier Augen) и Косовску трагедију Жарка Лазаревића. Поједини чланови ПО СНП нису били задовољни Б. ангажовањем и радом (уз његов паралелни рад и у Бечу), те је уговор раскинут 1. I 1914. СНП је 15. XII 1925. свечано обележило у НСаду 25-огодишњицу уметничког рада Б. извођењем његових једночинки Бискупова синовица, Цветна  цеста и Чичак, у режији Р. Веснића. У СНП су изведене још и ове Б. драме: Пред испитом зрелости, 1920; Бискупова синовица, 1921; Божји човјек, 1923; Без трећега, 1931. и 1952; Пустолов пред вратима, 1934; Американска јахта у сплитској луци, 1935. У СНП је играна Б. драматизација романа М. П. Арцибашева Сањин, 1929, и два дела у Б. преводу: Трипут венчани Ане Николз, 1930, и Љубав Ане Александровне О. И. Димова, 1933.

БИБЛ: Менует, каприса у једном чину, ЛМС, 1905, књ. 233; О Гавелиним режијама, Позоришни  лист, НСад 6. X 1931; Три  драме, Бгд 1954; Изабрана дјела, I-II, Бгд-Згб 1966.

ЛИТ: А., Једна занимљива афера, Милан Беговић престаје бити драматургом и главним редатељем у Н. Саду, Обзор, 1913, LIV, 336; К. Николић, Божји човек, Нови Сад, 1928, V, 4; Ј. Богнер, Гостовање осјечко-новосадског казалишта, Вараждинске новости, 1929, I, 42-46; п. ж. (П. Жуљевић), Гостовање новосадско-осјечког казалишта у Вараждину, Вараждинске новости, 1932-33, IV,  179, 180, 183, 185; Ј. С. Т., Беговић: Америчка јахта у сплитској луци, Дан, НСад 1935, бр. 129; Б. Хрвачић, Без трећега, Суботичке новине, 1937, XVIII, 17; М. Мисаиловић, Једна новосадска премијера, НИН, 1952, II, 76; В. Милинчевић, Сарадња Милана Беговића са СНП у Новом Саду, Позориште, Тузла 1967, IX, бр. 3; М. Жежељ, Пијанац живота, Згб,  Знање, 1980.

З. Т. Ј.