БЕГОВИЋ Милан

БЕГОВИЋ Милан – драмски писац (Врлика, Хрватска, 19. I 1876 – Загреб, 13. V 1948). Отац Иван, трговац, мати Филомена, рођ. Пресан. Основну школу похађао је у Врлици, реалну гимназију у Сплиту, где је матурирао 1894, а 1896. је положио и гимназијску  матуру у Згбу. На Загребачком свеучилишту је 4 семестра слушао природне науке, потом у Бечу и у Италији студирао романске језике и славистику. Дипломирао је у Бечу 1903. Био је професор реалке у Сплиту до 1908, од 1908. до 1912. драматург у Хамбургу, а од 1912. до 1915. драматург и редитељ у Бечу. Учествовао је у рату од 1915. до 1918. Од 1919. је чиновник у Одјелу за просвјету у Згбу, предаје у глумачкој школи и бави се позоришном критиком („Новости“, „Вечер“). Од маја 1927. до краја новембра 1928. је директор Драме ХНК у Згбу. После премијере свог комада Хрватски Диогенес (14. XI 1928) због алузија на политичке прилике у Хрватској премештен је за професора, а 1932. је пензионисан. Одликован је француском Легијом части 1936; дописни члан ЈАЗУ у Згбу био је од 1936. Бавио се готово свим књижевним врстама и био је веома плодан драматичар. Један је од најизвођенијих југословенских драматичара до Другог светског  рата. Његов либрето за Готовчеву оперу Еро с онога свијета знатно је допринео успеху овог дела на позорници. Пустолов пред вратима је екранизован у производњи „Јадран-филма“. Превео је многа драмска дела са немачког, италијанског и француског језика (Гете, Шилер, Клајст, Цвајг, Ведекинд, Метерлинк, Голдони,  Пирандело). Позоришно свестрано образован, изврстан познавалац  европске драматургије и тежњи модерног театра, Б. је користио открића својих савременика, а драме му имају широк мотивски распон. Одлике истинског драмског писца најбоље су дошле до изражаја у његовим драмама Пустолов пред вратима и Без трећега. Б. је маја 1911. посетио НСад и у Земуну гледао неколико представа СНП, када је успоставио срдачне везе с позоришним ансамблом. Почетком 1913. председник Позоришног одбора СНП др Ђура Трифковић позвао га је из Беча за драматурга и редитеља СНП. Б. је прихватио понуду и већ почетком лета 1913. преузео обе функције. У СНП је режирао Молијерову комедију Жорж Данден, шаљиву игру у 1чину На само (Unter vier Augen) и Косовску трагедију Жарка Лазаревића. Поједини чланови Позоришног одбора СНП нису били задовољни Б. ангажовањем и радом (уз његов паралелни рад и у Бечу), те је уговор раскинут 1. I 1914. СНП је 15. XII 1925. свечано обележило у НСаду 25-огодишњицу уметничког рада Б. извођењем његових једночинки Бискупова синовица, Цветна  цеста и Чичак, у режији Р. Веснића. У СНП су изведене још и ове Б. драме: Пред испитом зрелости, 1920; Бискупова синовица, 1921; Божји човјек, 1923; Без трећега, 1931. и 1952; Пустолов пред вратима, 1934; Американска јахта у сплитској луци, 1935. У СНП је играна Б. драматизација романа М. П. Арцибашева Сањин, 1929, и два дела у Б. преводу: Трипут венчани Ане Николз, 1930, и Љубав Ане Алексендровне О. И. Димова, 1933.

БИБЛ: Менует, каприса у једном чину, НСад, ЛМС, 1905, књ. 233; О Гавелиним режијама, Позоришни  лист, НСад, 6. X 1931; Три  драме, Бгд 1954; Изабрана дјела, I-II, Бгд-Згб 1966.

ЛИТ: А., Једна занимљива афера, Милан Беговић престаје бити драматургом и главним редатељем у Н. Саду, Обзор, 1913, LIV, 336; К. Николић, Божји човек, Нови Сад, 1928, V, 4; Ј. Богнер, Гостовање осјечко-новосадског казалишта, Вараждинске новости, 1929, I, 42-46; п. ж. (П. Жуљевић), Гостовање новосадско-осјечког казалишта у Вараждину, Вараждинске новости, 1932-33, IV,  179, 180, 183, 185; Ј. С. Т., Беговић: Америчка јахта у сплитској луци, Дан, НСад, 1935, бр. 129; Б. Хрвачић, Без трећега, Суботичке новине, 1937, XVIII, 17; М. Мисаиловић, Једна новосадска премијера, НИН, 1952, II, 76; В. Милинчевић, Сарадња Милана Беговића са СНП у Новом Саду, Позориште, Тузла, 1967, IX, бр. 3; М. Жежељ, Пијанац живота, Згб,  Знање, 1980.

З. Т. Ј.