ВЛАЈКОВИЋ-МАРШАЛЕК Десанка – оперска певачица, сопран (Зрењанин, 27. X 1917 – ?). Соло певање учила је у Бгду и у Бечу (1940). Од 1948. до 1952. је солисткиња Опере НП у Сарајеву. Од 1. VIII 1952. до 31.  VIII 1954. ангажована је у Опери СНП. Удавши се, напустила је оперску сцену. Била је певачица лепе сценске појаве и занимљивог гласа светлог тембра.

УЛОГЕ: Сантуца (Кавалерија рустикана), Тоска (Тоска), Манон Леско (Манон Леско), Амелија (Бал под маскама).

ЛИТ: Н. Грба, „Кавалерија рустикана“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 7. I 1953; М. Ивановић, Последња оперска премијера у Н. Саду, НС, 1953, бр. 55-56, с. 2; Н. Грба, „Манон Леско“ на новосадској сцени, Дневник, 27. III 1953; М. Ивановић, Оперска премијера, НС, 1953, бр. 61-62, с. 3; Ј. Путник, Обнова Пучинијеве „Тоске“ на сцени СНП-а, Дневник, 17. XI 1953; М. Кујунџић, Бал под маскама, НС, 1954, бр. 77, с. 2.

В. П.

ВЛАЛУКИН Драган – балетски играч (Нови Сад, 21. XI 1962 – ). У Балетску школу у НСаду се уписао 1973. Први наставник му је била С. Стојадиновић, у трећем разреду је био код М. Прерадов, а затим је радио у класи Ксеније Дињашки до шестог разреда; дипломирао је 1982. у класи Вере Феле. Као ученик седмог разреда учествовао је на другом Републичком такмичењу ученика балетских школа у Земуну и освојио другу награду, као и на Југословенском балетском такмичењу у НСаду. У СНП је ангажован од 16. VIII 1982. Г. 1985. је унапређен у солисту и стигао до звања карактерног првака. Прва соло улога му је Бубњар у балету Бал кадета (у оквиру Балетског дивертисмана 1983). Прву значајнију соло улогу добио је у балету Лабудово језеро, у кореографској редакцији и режији К. М. Сергејева, када је играо Дворску луду, из фаха који му је најближи – лакрдијашки, хуморескни, у којем се креће с мером и укусом, технички атрактиван. У три наврата је награђиван Годишњим наградама СНП – за остварења у представама Коњић Грбоњић (1989), Грк Зорба (1995) и Весела удовица (1996). Са представама СНП гостовао је по Југославији, у Мађарској, Румунији, Аустрији. Двадесетогодишњицу уметничког рада обележио је у СНП 2007. представом Ромео и Јулија.

УЛОГЕ: Гамаш, Поглавица (Дон Кихот), Коцкар (Американац у Паризу), Ален (Враголанка), Девер (Вечити младожења), Цар (Коњић Грбоњић), Pas de deux (Жизела), Флавијус (Клеопатра), Каин, Авељ (Стварање света), Кашчеј (Жар птица), Павлос (Грк Зорба), Стефан (Краљева јесен), Његуш (Весела удовица), Песник (Песма о љубави), Штанцика (Избирачица).

Љ. М.

ВЛАОВИЋ Нада – књиговођа билансиста (Србобран, 5. VIII 1937 – Нови Сад, 19. XII 2007). Завршила је 4 разреда основне и 3 разреда средње економске школе. Била је заспослена као књиговођа у „Електростроју“ у НСаду. У СНП је радила од 1. VIII 1965. до одласка у инвалидску пензију, 5. III 1987.

Р. Б.

ВЛАОВИЋ-ЗАКИЋ Данчица в. ЗАКИЋ-ВЛАОВИЋ Данчица

ВЛАСТ – комедија у четири чина. Прва два чина написао: Бранислав Нушић. Трећи и четврти чин написао: Миле Станковић. Прво извођење (само први чин) 26. I 1939. у НП у Бгду, а прво извођење у 4 чина 30. I 1958. у Хумористичком позоришту у Бгду.

Прво извођење у СНП 18. I 1958. у НСаду (само први чин, заједно са Покондиреном тиквом). – Рд. Б. Ханауска, пом. рд. Л. Дотлић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; В. Матић (Светозар Поповић), Д. Синовчић-Брковић (Лепосава), С. Душановић (Арса), Д. Милосављевић (Милоје), С. Тошић (Мара), Р. Комненовић (Госпа Мица), Т. Плескоњић (Добросав), Н. Митић (Послужитељ), В. Љубичић (Кум-Сава), Добрила Шокица (Кума-Цана). – Изведено 5 пута, глед. 3170.

Прво извођење (сва четири чина) у СНП 17. X 1958. у НСаду. – Рд. Л. Дотлић, пом. рд. В. Матић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, лектор Ж. Ружић; В. Матић (Светозар Поповић), Д. Синовчић-Брковић (Лепосава), С. Душановић (Арса), Д. Милосављевић (Милоје), С. Тошић (Мара), В. Љубичић (Кум-Сава), Добрила Шокица (Кума-Цана), Р. Комненовић (Госпа-Мица), Т. Плескоњић (Добросав), Ђ. Јелисић (Савић), Л. Богдановић (Ристић), Р. Којадиновић (Радомир Лазић), М. Бањац (Нина), М. Тошић (Сима Благојевић), С. Јовановић (Фаркаш), И. Хајтл (Председник општине), Драгиша Шокица (Учитељ), Х. Татић (Ружица), Д. Колесар (Момак у министарству), М. Цвејановић (Први сељак), Д. Цветковић (Други сељак), Д. Шатрић (Трећи сељак), Љ. Боберић (Четврти сељак), Ј. Пока (Фотограф), К. Доротић (Новинар). – Изведено 46 пута, глед. 17.771.

БИБЛ: Б. Нушић – М. Станковић, Власт. Комедија у четири чина, Бгд 1958.

ЛИТ: Ј. Виловац, Бљештаве и бледе боје, Дневник, 26. I 1958; О. Новаковић, „Власт“ и „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, НС,

1958, бр. 128, с. 2; С. Ст(анић), Уложен озбиљан напор, Дневник, 16. X 1958; Ј. Виловац, „Власт“, Дневник, 26. X 1958; Ј. Кулунџић, Нушић и Станковић на сцени, НС, 1958, бр. 132-133, с. 1; М. Станковић, Како сам довршио „Власт“, НС, 1958, бр. 132-133, с. 2; О. Новаковић, Атрактивни почеци, НС, 1958, бр. 136, с. 8.

М. Р.

ВЛАСТ И АНАЛФАБЕТА – музичке комедије према истоименим једночинкама Бранислава Нушића. Музика и либрето: Иво Лотка-Калински. Прво извођење (Аналфабета) 19. X 1954. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 15. II 1973. – Дир. М. Фајдига, рд. Дејан Миладиновић, к. г., сц. С. Максимовић, к. М. Стојановић-Маурич; Д. Балтић (Тоза), А. Херћан-Бодрич (Мара и Мица), Ф. Кнебл (Милоје и Срета), Д. Бугарин (Арса), В. Куцуловић (Николић и Мика), М. Врчевић-Бута (Дара), С. Дракулић (Кум), Ј. Јечменица (Кума), Р. Немет (Начелник), З. Николић (Начелникова жена), К. Танкосић (Пандур). – Изведено 11 пута, глед. 3125

ЛИТ: М. Хаднађев, „Аналфабета“ и „Власт“, Позориште, НСад 1973, бр. 5, с. 4; С. Божовић, Нушић на оперској сцени, Вечерње новости, 13. II 1973; И. Рацков, „Власт“ и „Аналфабета“ Лотке-Калинског у режији Дејана Миладиновића, Руковет, Суботица 1973, књ. XXXVII, св. 5-6, с. 368.

В. П.

ВЛАТКОВИЋ Драгољуб – књижевни и позоришни историчар (Сопот код Пирота, 27. IX 1924 – Београд, 25. VIII 1999). Рођен је у земљорадничкој породици. Студирао је и дипломирао (1952) на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском и докторирао (1964) тезом „Млади Нушић“ на Филолошком факултету у Бгду. Био је професор Гимназије „Урош Предић“ и Техничке школе „Никола Тесла“ у Панчеву од 1954. до 1961, када прелази у Војну академију копнене војске, а од 1979. је у Центру високих војних школа „Маршал Тито“ у Бгду. Први књижевни рад му је чланак „Доситеј Обрадовић као педагог“, објављен у средњошколском часопису „Дом и школа“, марта 1941. Сарађивао је у многим листовима и часописима: „Политика“, „Политика експрес“, „Борба“, „НИН“, „Дневник“, „Књижевне новине“, „Књижевност“, „Живот“, „Книжевност и језик“, „Прилози за проучавање књижевности, језика, историје и фолклора“, „Позориште“, „Сцена“ и многи други. Највише се бавио проучавањем српске књижевности од 80-их г. XIX века до Првог светског рата, првенствено писцима као што су Бранислав Нушић (има о њему објављених преко 170 радова), Борисав Станковић (преко 80), Петар Кочић (преко 40), Стеван Сремац (око 30) и др. Трагао је за непознатим и необјављеним делима (штампао је с коментаром Нушићеву једночинку Опсада Београда у тузланском „Позоришту“ 1980, Јесењу кишу, драму награђену првом наградом на конкурсу НП у Бгду 1907. у „Сцени“ 1980; Станковићеву збирку приповедака Забушанти, као посебну књигу 1960). В. радови су превођени на албански, бугарски, македонски и словеначки. Као позоришни историчар бавио се углавном историјом НП у Сарајеву и СНП у НСаду. О новосадском театру штампао је више радова у новосадским и београдским листовима. Био је дугогодишњи сарадник листа СНП „Позориште“.

БИБЛ: Борисав Станковић, Бгд 1962; Критика критике, Бгд 1970; Коштана на сцени 1900-1975, Бгд 1979; Нушић и Српско народно позориште (1890-1980), НСад 1982.

ЛИТ: Д. Н(иколић), Нушић и СНП, Дневник, 23. IV 1982; А-м, Nušić és Szerb Nemzeti szinház, Magyar szó, 23. IV 1982; А. М., Научно и популарно, Политика експрес, 29. IV 1982; Д. М(ихаиловић), Нушић и СНП 1890-1980, Политика, 28. VIII 1982; М. Остојић, Корисна театролошка информација, Сцена, 1982, књ. II, бр. 4-5, с. 157-158; Р. Путник, Нушић у Новом Саду, ЛМС, 1983, књ. 431, бр. 3, с. 556-561; З. Т. Јовановић, Драгољуб Влатковић (1924-1999), Алманах позоришта Војводине, 2001, бр. 34, с. 139-142.

Р. Л.

ВЛАХОВИЋ МАРИОН Павао – оперни пјевач, тенор (Загреб, 13. III 1895 – Буенос Аирес, 5. IX 1962). Музичко школовање полазио је у Згбу и Бечу. Г. 1913. диригент је казалишног збора у НСаду. Након завршетка Првог свјетског рата ангажиран је као тенор у Будимпешти и Берлину, а затим, кад је 1921. у Берлину под водством Бруна Валтера постигао велик успјех, започиње његова свјетска пјевачка каријера. Слиједе позиви из Њемачке, Аустрије, Италије, славне „Скале“ у Милану и Театра Реале у Риму, затим одлази у Америку, први је тенор опере у Чикагу и један од најистакнутијих концертних пјевача свога времена. У свој родни град враћа се као прослављени сценски умјетник и први пут се представља загребачкој публици 26. X 1926. у улози Канија (Леонкавало, Пајаци). У току вишегодишњег дјеловања у Згбу пјевао је сав најистакнутији тенорски репертоар, оставши у сјећању као тенор блиставих висина и великог опсега, глумац изванредне сценске појаве и несвакидашњег смисла за обликовање најразличитијих ликова. У НП у Бгду гостовао је три пута: 1933, 1936. и 1938. као Каварадоси, Андре Шеније и Дон Хосе. Био је ожењен познатом мађарском пјевачицом Едитом Диоши (Edith Diósy).

П. Ц.

ВЛАХОВИЋ Петар – драмски глумац. Члан СНП је био крајем 1909. и почетком 1910.

ВОДА СА ПЛАНИНЕ – драма у 4 чина. Написали: Радомир Плаовић и Милан Ђоковић. Прво извођење 17. II 1938. у НП Бгд.

Прво извођење у НПДб 8. IV 1938.  у Суботици. – Рд. Р. Плаовић, к. г., сц. М. Шербан; М. Миљуш (Станоје), Љ. Филиповић (Посланик), А. Рашковић (Председник општине),  Ј. Петровић (Милош),  И. Јовановић (Гордана), С. Душановић (Ћата), Б. Јовановић (Учитељ), М. Стојадиновић (Инжињер), Т. Танхофер (Судија), Н. Гашић (Ћала),  Р. Ферари (Јула), М. Ајваз (Никола), С. Репак (Живан), В. Зељковић (Милоје),  Ц. Јакелић (Јован), М. Јашекова (Живана), Ј. Петричић (Сведок), В. Савић (Петар). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у НПДбС 20. IX 1938. у Великој Кикинди. – Рд. Р. Плаовић, к. г., сц. М. Шербан; Ђ. Козомара (Станоје), М. Томић (Посланик), С. Колашинац (Председник општине), Р. Гојкић (Милош), З. Чокановић (Гордана), П. Милосављевић (Ћата), М. Мајић (Учитељ), В. Милин (Инжињер), Н. Смедеревац (Судија), Ј. Јукић (Ћала), С. Беатовић (Јула), М. Мирковић (Никола), Р. Алмажановић (Живан), Љ. Тепавички (Милоје), Ф. Живојевић (Јован), Љ. Лазарева (Живана), С. Савић (Сведок), Б. Клајић (Петар). – Изведено  4 пута.

Прво извођење у ДНП 10. II 1942. у Панчеву (можда пре тога, 1941, у Пожаревцу

или Ковину). – Рд. Ј. Јеремић; С. Раваси (Станоје), Љ. Иличић (Посланик), Ј. Јеремић (Председник општине), Р. Гојкић (Милош), Т. Јеремић (Гордана), М. Јаснић (Ћата), М. Николић (Учитељ), Г. Николић (Инжињер), М. Јелић (Судија), М. Милићевић (Ћала), А. Мајценовић (Јула), М. Мирковић (Никола), Н. Митић (Живан), В. Милин (Милоје),  Т. Тасић (Јован), Љ. Раваси (Живана), С. Савић (Сведок), Р. Ковачевић (Петар). –  Изведено 4 пута.

Прво извођење у СНП 22. V 1945. у НСаду. – Рд. С. Раваси, сц. М. Шербан; С. Раваси (Станоје), Љ. Иличић (Посланик), В. Старчић (Председник општине), С. Симић, М. Барић (Милош), Г. Лазаревић, Г. Гошић (Гордана), А. Стојковић, С. Душановић (Ћата), Ж. Котрошан, П. Стојановић (Учитељ), Ј. Силајџић (Инжињер), С. Јовановић (Судија), Л. Лазаревић (Ћала), О. Животић (Госпа Јула), М. Ајваз (Никола), В. Милин (Живан), С. Молеров (Милоје), Е. Вербер, М. Драгин, С. Радиновић (Јован), Ђ. Сремчевић (Петар), Б. Белић, С. Перић-Нешић (Живана), Д. Марковић, Ж. Митровић (Сведок). – Изведено 15 пута, глед. 4185.

БИБЛ: Вода са планине, Бгд 1938.

ЛИТ: Б. С. Стојковић, Један поглед на српскохрватску драму из сеоског живота, ЛМС, 1938, књ. 349, с. 357; С. Васиљев, Нушићеви наследници код наше позоришне публике, Дан, 10. IV 1938; А-м, Вода са планине, Наше слово, Суботица 1938, бр. 213, с. 3; В. Глигорић, Вода са планине,  Позоришне критике, Бгд 1946, с. 129-132.

М. М.