ВЛАХОВИЋ МАРИОН Павао – оперни пјевач, тенор (Загреб, 13. III 1895 – Буенос Аирес, 5. IX 1962). Музичко школовање полазио је у Згбу и Бечу. Г. 1913. диригент је казалишног збора у НСаду. Након завршетка Првог свјетског рата ангажиран је као тенор у Будимпешти и Берлину, а затим, кад је 1921. у Берлину под водством Бруна Валтера постигао велик успјех, започиње његова свјетска пјевачка каријера. Слиједе позиви из Њемачке, Аустрије, Италије, славне „Скале“ у Милану и Театра Реале у Риму, затим одлази у Америку, први је тенор опере у Чикагу и један од најистакнутијих концертних пјевача свога времена. У свој родни град враћа се као прослављени сценски умјетник и први пут се представља загребачкој публици 26. X 1926. у улози Канија (Леонкавало, Пајаци). У току вишегодишњег дјеловања у Згбу пјевао је сав најистакнутији тенорски репертоар, оставши у сјећању као тенор блиставих висина и великог опсега, глумац изванредне сценске појаве и несвакидашњег смисла за обликовање најразличитијих ликова. У НП у Бгду гостовао је три пута: 1933, 1936. и 1938. као Каварадоси, Андре Шеније и Дон Хосе. Био је ожењен познатом мађарском пјевачицом Едитом Диоши (Edith Diósy).

П. Ц.