ВЕСНИЋ Радослав – драмски глумац, редитељ, писац, управник позоришта (Краљево, 11. IX 1891 – Београд, 3. IX 1980) Основну школу и два разреда гимназије завршио је у родном граду, а матурирао 1910. у Бгду. Почео је да игра још као гимназијалац у београдским омладинским позориштима „Нада“, „Србија“ и „Отаџбина“ са глумцима Миодрагом Миком Ристићем и Војом Јовановићем и песником Милутином Бојићем. У јесен 1908. примљен је за хонорарног приправника у НП у Бгду. Похађао је 1910. школу за рецитовање и естетску гимнастику. Као професионални глумац играо је први пут 1910. у путујућем позоришту Ђокице Протића у Сремским Карловцима као Станко у комаду Под маглом А. Шантића. Од 1910. до 1912. сарађивао је у листу „Трибун“, којем је директор и главни уредник био Бранислав Нушић. Од 1911. до 1914. био је члан НП у Бгду и упоредо студирао и дипломирао 1919. на катедри за Упоредну књижевност и теорију књижевности на Филозофском факултету у Бгду. Ангажован је у ХНК у Згбу за сезону 1914/15. али је отишао у рат. На фронту у Добруџи је био рањен, па је боловање провео у Москви учећи код Станиславског у МХТ. После рата вратио се у НП у Бгду, али га је ХНК у Згбу ангажовало за сезону 1920/21. На иницијативу управника Милана Грола враћа се у Бгд, али због несугласица подноси оставку крајем 1920. Истовремено његов брат Миленко откупљује лист „Новости“ и поставља га за уредника. На сцени СНП први пут је гостовао 1919, а од 1923. до 1926. био је глумац, редитељ и директор Драме у НП у НСаду. Потом одлази у НК у Осијеку, али је због одлуке о укидању Опере и оперете јануара 1927. дао оставку и отишао са појединим члановима у Бгд, где је организовао оперетску сцену и давао представе у башти ресторана „Клериџ“ и „Луксор“. Постављен је 1928. за суплента краљевачке гимназије, а почетком 1930. за в. д. управника СНП и професора гимназије у НСаду. После положеног професорског испита, октобра 1930. прелази у Прву београдску гимназију. Од 1931. до 1934. ради као генерални секретар НП у Бгду, а г. дана касније је директор Драме. Од 1937. до 1939. је културни аташе у Софији, а падом владе Милана Стојадиновића враћа се у Бгд, где је постављен за главног редитеља у НП. По избијању Другог светског рата ухапшен је и одведен у логор на Сајмишту, па на Бањици, а потом у немачке логоре: Нирнберг, Хамелбург и Хамерштајн. У заробљеништву је био активан у логорашким позориштима. После рата је радио у краљевачкој гимназији 1945-47, а затим као редитељ (од 1951) и управник и директор Драме (од 1952) ВНП у НСаду. Пошто је краће време био на функцији управника бањалучког позоришта, враћа се у НСад и наставља редитељски рад до 1958, када је пензионисан. В. је био изразито драмски глумац са наклоностима према класичној драми, осећајан, јаког темперамента, дубок и искрен у доживљају. Његова дикција је била врло правилна и лепа, драмски израз снажан и разноврстан. Такве способности упућивале су га на тумачење сложених драмских улога. У НП у НСаду био је активан као глумац 1919. и 1923-26. г. Добар познавалац сцене, он је у режији откривао знање, вештину и уметничке амбиције. Његове редитељске инсценације биле су синтеза рутинерског практицизма и слободних стваралачких иницијатива. Бавио се и педагошким радом, започевши га у НП у Бгду, а наставио у НСаду 1948. у Државној позоришној школи и од 1954. у Драмском студију, којим руководи и предаје глуму, дикцију и психологију. За потребе школе написао је Технику говора. Написао је више драма: Путем искушења, Брак из љубави, Господин дан, Последња Џелова авантура, Четрдесет први и објављени роман Славољуб Зорић. Стручне чланке из области позоришне уметности објављивао је у „Дневнику“, „Нашој сцени“ и „Позоришту“. Бавио се превођењем са немачког и француског језика, углавном за потребе позоришта. Носилац је Албанске споменице, француског ордена Легије части, почасни је грађанин Париза, одликован је Белим орлом са мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и многих других.

УЛОГЕ: Марко Вујић (Лажа и паралажа), Председник општине (Сеоска учитељица), Ромео (Ромео и Јулија), Арман Дивал (Госпођа с камелијама), Марко, Стојан и Хаџи Тома (Коштана), Валер (Тартиф), Едмунд Кин (Кин), Капријан Годе (Председница), Рединалд Хари Баркер (Антонија), Карл Хајнц (Стари Хајделберг), Павле Јелицки (О туђем хлебу), Мистер Џозеф јуниор (Острво мира).

РЕЖИЈЕ: Љубавници, Лажа и паралажа, Родољупци, Сеоска учитељица, Путујуће друштво (његова драматизација Сремчеве приповетке), Лесковчани у Паризу, Пут око света, Ожалошћена породица, Свјетионик, Ромео и Јулија, Отело, Богојављенска ноћ, Кројцерова соната, Злочин и казна, Париска сиротиња, Кин, Стари Хајделберг, Љубав, Антонија, Председниковица, Израиљ, Мала Бираги, Пег, срце моје, Орлов, Осма жена, Топаз, Дубоко корење, Млетачки трговац, Покојник, Сумњиво лице, Родољупци, Коштана.

БИБЛ: Господин Д. Јевђевић и позориште, НСад 1926, бр. 33, с. 5; Славољуб Зорић, Бгд 1930; Техника говора, Бгд 1951; Велики уметник, Дневник, 23. XII 1955; Из Лођа у Варшаву – даљи успех, Дневник, 3. IV 1958; Из Варшаве у Краков, Дневник, 5. IV 1958; Седам јубиларних представа, Дневник, 13. IX 1960; Први јубилеј између два рата, Дневник, 18. IX 1960; Два јубилеја, Дневник, 2. X 1961; Стогогодишњи пут наше драме, Дневник, 6. X 1961; Домаћа драма између два рата, Дневник, 15. X 1961.

ЛИТ: А-м, Позориште и уметност, Слобода, НСад 1919, бр. 25, с. 3; Ми, Око г. Веснића, Застава, 5. II 1924; Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924; А-м, Вајлдова „Салома“, Comoedia, 1925, бр. 25, с. 23; Б. Ј., Ибзен: „Авети“, режија г. Веснић, Јединство, 19. II 1925; С. Зубац, Хенрих Ибзен: „Авети“, драма у 3 чина, премијера 17. о. м., режија г. Веснић, Видовдан, НСад 22. II 1925; А-м, Одлазак г Веснића, Видовдан, НСад 23. III 1925; А-м, Одлазак г. Веснића, Застава, 18. VII 1925; А-м, Р. Веснић, управник Народног казалишта у Осијеку, Застава,  21. VIII 1925; А-м, Вечите жеље, вечити снови, НСад, 1926, бр. 1, с. 6; А-м, Радослав Веснић, НСад, 1926, бр. 23, с. 6; А-м, Прослава двадесетпетогодишњице уметничког рада, Југословенски дневник, 1930, бр. 343-344, с. 6-7; А-м. „Путем искушења“, драма од Радослава М. Веснића, НСад, 1930, бр. 45, с. 3; А-м, Двадесетпетогодишњица позоришног, књижевног и новинарског рада Радослава М. Веснића,  НСад, 1930, бр. 49, с. 1; А-м, Поводом прославе 25 година рада Радослава М. Веснића, Нови Сад, 1930, бр. 50, с. 1-2; А-м, Разговор са управником позоришта Г. Веснићем, Нови Сад, 1931, бр. 1-2, с. 2; М., Гостовање Народног позоришта из Новог Сада, Књижевни север, Суботица 1931, књ. VII, св. 2, с. 75; А-м, Српско народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1931, бр. 23, с. 2; В: Поповић, „Дубоко корење“, ЛМС, 1949, књ. 363, с. 103; М. Бабинка, Редак јубилеј, Дневник, 3. XI 1956; А-м, Прослава јубилеја Радослава Веснића, Дневник, 5. XI 1956; Д. Поповић, Бранислав Нушић: „Пут око света“, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 583; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, НСад 1982, с. 24-25; В. Поповић, Записи из позоришта, НСад 1982, с. 111-114, 150, 155, 158; М. Кујунџић, Заточници маште I и II, НСад 1986; I – с. 179, 204-206, 217, 295, II – с. 67, 171-172, 314.

Б. С. С. и М. Л.

ВЕСНИЋ-ВАСИЉЕВИЋ  Анђелија – глумица (Чуруг, 4. XI 1929 – Нови Сад, 22. XI 2020). Потиче из свештеничке породице: њен отац, јереј Бранко Вакањац, убијен је 1942. у рацији у Јужној Бачкој. Прве глумачке кораке направила је у Аматерском позоришту у Апатину, где је била запослена у Пивари од 15. X 1947. до 17. X 1948. Завршила је Државну позоришну школу у НСаду 1951. у класи Јурија Ракитина и свог будућег свекра Радослава Веснића. Први ангажман уследио је у бањалучком НП, где је била ангажована од 1. VIII 1951. до 31. VIII 1954; потом је, од 1. IX 1954. до 31. VIII 1956, провела у НП у Сомбору. Лепа и талентована глумица, уздржаног темперамента, меког, топлог и пријатног гласа, претежно је тумачила наивке. Мада недовољно искоришћена, стрпљењем и савесним, упорним, студиозним радом успела је да заузме место при врху у глумачком ансамблу СНП, где је наступала од 1. IX 1956. до пензионисања, 31. XII 1981, али је наставила да игра и као пензионер. Радила је са аматерима широм Војводине, а безброј пута је бесплатно играла за оболелу децу (на Принциповцу редовно, а и другде). „Глумица свестраних могућности, оспособљена да са успехом тумачи и улоге наивки и тзв. лирског фаха, али исто тако и драмске, карактерне и комичне роле, она је у каријери доживела судбину глумаца који су могли да играју сваку улогу која им се додели: такви глумци се, скоро по правилу, не усмеравају на задатке протагониста него на оне који су за успех представе од великог значаја – улоге средње по обиму, па и епизодне када затреба, али зато важне за функцију представе и њено дејство. Свакој таквој улози прилазила је са пуном озбиљношћу и одговорношћу, веома савесно и радно и остваривала их на високом нивоу“ (Л. Дотлић у образложењу предлога за награду „Искре културе“, 1981). На 6. Стеријином позорју добила је награду „Вечерњих новости“ за улогу Милице у Избирачици (1961). Први супруг јој је глумац Борислав Веснић (в), а други Драгослав Васиљевић (в), дугогодишњи директор Технике СНП; сестра Богданка Вакањац такође је била глумица, а син Бранислав Веснић радио је у Маркетингу СНП.

УЛОГЕ: Његина (Таленти и обожаваоци), Лујза (Сплетка и љубав), Млада дама (Вечити младожења), Јулија (Ромео и Јулија), Прва дворкиња (Богојављенска ноћ), Изабела (Витез чудеса), xxx (Војводина), Први дух (Љубав дон Перлимплина), Марија (Свјетионик), Хермија (Сан летње ноћи), Аница (Машкарате испод купља), Ивет (Бобо), Роза (Тетовирана ружа), xxx (Страдија), Катарина Фјодоровна (Понижени и увређени), Цуретак (Доживљаји Николетоине Бурсаћа), Лис (Матуранти), Врањица (Клупко), Ана Болен (Хенрих VIII и његових шест жена), Милица (Избирачица), Зинка (Иркутска прича), Дара (Вук Бубало), Сузана (Осам жена), Ежени (Резервиста), Баба (Три угурсуза), Лепојка прва (Дона Розита или Говор цвећа), Лујза, Мимика и Отилија (Вечити младожења), Агра (Три бекрије), Поли Печом (Просјачка опера), Г-ђица Дивал и Настојница (Јаје), Ракила (Поп Ћира и поп Спира), Палмира (Позабави се Амелијом), xxx (Плави зец), Лујза (Фамилија Софронија А. Кирића), Жена (Недеља у Њујорку), Жофика, Мици и Илонка (Трактат о слушкињама), члан женског хора (Слово светлости), Елза (Анатолове љубави), Фелисита (Госпођа Бовари), Розика (Развојни пут Боре Шнајдера), xxx (Велики мак), Силвија (Нисам Ајфелова кула), xxx (Село Сакуле, а у Банату), Салика (Адам и берберин), Грофица Кјарели (Кавијар и сочиво), Марија (Ноћ за Марију), Г-ђица Флинти (Флора господина Флоријана), Марија Антоновна (Ревизор), Паливецова (Добри војник Швејк), Сељанка (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Друга грађанка (Посета старе даме), Дара (Госпођа министарка), Николија (Грађанин племић), Протићка (Др), Елен (Сламни шешир), Јелица (Љубавно писмо), Сушићка (Ујеж), Герта (Гастарбајтер опера), xxx (Сакуљани, а о капиталу), Марта (Поп Ћира и поп Спира), Фрида (Драги Антоан), Стрина (Долња земља).

ЛИТ: Р. Веснић, Из Лођа у Варшаву – Даљи успеси, Дневник, 3. IV 1958; Ј. Виловац, „Тетовирана ружа“ Тенеси Вилијемса, Дневник, 2. XI 1958; М. К(ујунџић), Новосадски Николетина, Дневник, 30. IV 1959; С. Ст(анић), Прилика за младе, Дневник, 16. X 1959; М. Кујунџић, Сукоб младих и старих, Дневник, 20. X 1959; Ј. Виловац, Вредносна инспирација, Дневник, 18. X 1960; А-м, Играли смо за Тита, Дневник, 9. II 1961; В. У(рбан), Драмски студио, Дневник, 12. VII 1964; В. У(рбан), Деци целог света, Дневник, 24. XII 1964; Д. Поповић, Четири савремене драме, У позоришту, НСад 1973, с. 145-170; Ј. П(утник), Пет представа најмлађе генерације, НС, 1951, бр. 13-14, с. 5; О. Новаковић, Атрактивни почеци, НС, 1958, бр. 136, с. 8; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд 1963, бр. 22, с. 44; К. Савић, Глумци на годишњем одмору, Позориште, НСад 1970, бр. 1 с. 12; К. Савић, Од Јулије до Г-ђе Протићке, Позориште, НСад 1974, бр. 7, с. 8; А-м, Ђаковићева „Раскрсница“, СВ, 27. V 1951; М. Бабинка, А младић, где је младић, Дневник, 5. II 1957; М. Бабинка, Бродови не питају за срце, Дневник, 2. IV 1957; Ј. Виловац, „Машкарате испод купља“, Дневник, 11. X 1957; Р. Веснић Млађи, Позориште као судбина или Прича о Анђи, Браци, Банету и позоришту, НСад 2017; А-м, Одлазак глумице Анђелије Веснић Васиљевић, Дневник, 25. XI 2020, с. 10; Б. Г. Т., Тихи одлазак Анђелије Веснић Васиљевић, Политика, 26. XI 2020, с. 12.

М. Л.

ВЕСОВИЋ-ЈОВАНОВИЋ Јелена-Јелица — в. ЈОВАНОВИЋ-ВЕСОВИЋ Јелена-Јелица

ВЕСТ Карл Аугуст (Carl August West) – аустријски писац и драматург (Беч, 27. III 1768 – Беч, 28. VII 1832). Право му је име Јозеф Шрајфогел (Joseph Schreyvogel) а писао је и под псеудонимом Томас Вест (Thomas West). У родном граду је студирао, а потом је једно време без јавне службе живео у Јени. На положају секретара дворског позоришта у Бечу наследио је А. Коцебуа (в), а као драматург (1814-1832) подигао је углед и створио посебан реалистичан стил Бургтеатра. Током 1807. и 1808. издавао је „Бечки недељни лист“ („Wiener Sonntagsblatt“), чије ступце је готово сам испуњавао и у литерарним питањима заступао класику; супротстављајући се романтици, у великој мери је утицао на аустријску литературу свога доба, посебно на младога Грилпарцера (в). Његов оригинални рад на драми није оставио неког трага, нити је био посебно запажен. Много важније и на репертоар утицајније биле су његове прераде драма шпанске литературе. Поред осталог, он је према П. Калдерону (в) прерадио Das Leben ein Traum (1817) и Don Gutierre, der Arzt seiner Ehre (1818), а од А. Морета (в) Donna Diana (1819). Служио се псеудонимима те га је под правим именом тешко наћи; колико су ти псеудоними преовладали и у немачком језичком подручју и изван њега показује и код нас преведена књига: Dona Diana. Vesela igra u 3 čina. Iz njemačkog po C. A. Westu. Preveo Ivan Zahar, Згб 1873. Дешавало се и да унесу конфузију. У ранијим радовима о историји позоришта, насталим у деценијама после В. смрти можемо, поред осталог, да прочитамо: „Кад је Шрајфогел, онај врстни драматург у бечком позоришту, хтео ову драму да изнесе на позорницу, рекао је о овој истој Вестовој преради …“ (!) (Малетић, Грађа…, 1884, с. 966). Колико год је В. за живота био утицајан – што показује и издање његових Сабраних дела (1829), толико је касније, све до наших дана, о њему сасвим мало писано. Оба дела изведена у СНП В. је прерадио са шпанског: Дона Дијана (Donna Diana, 1819), изведено 20. XI 1872. у Панчеву, а 12. II 1873. у НСаду, превео Милорад П. Шапчанин, и Живот је сан (Das Leben ein Traum, 1817) – 24. II 1874. у преводу Александра Сандића.

ЛИТ: Ђ. Малетић, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 672-679, 962-966.

С. К. К.

ВЕТАР У ГРАНАМА САСАФРАСА (Du vent dans les branches de Sassafrases) – позоришни вестерн у 2 дела. Написао: Рене де Обалдија. Прво извођење у свету 1965. у Бриселу, у нашој земљи 7. X 1967. у Камерном театру 55 у Сарајеву.

Први пут у СНП 11. X 1969 (премијера прекинута због изненадне болести глумца Т. Плескоњића), затим премијерно изведено 17. X 1969. у НСаду. Превео: Вјенцеслав Капурал.– Рд. В. Солдатовић, сц. М. Лесковац, к. Б. Томашевић, к. г., к-граф Ј. Михајловић, муз. сарадник И. Тимко, к. г., лектор Ж. Ружић; Т. Плескоњић (Џон Емери Рокфелер), Добрила Шокица (Каролина Рокфелер), Д. Куцуловић (Памела), Ф. Тапавички (Том), С. Ђорђевић (Вилијам Батлер), Т. Јовановић (Карлос), З. Кримшамхалов (Миријам), Д. Јанковић (Курје око, Соколово око). – Изведено 23 пута, глед. 7949.

БИБЛ: Рене де Обалдија, Ветар у гранама Сасафраса, собни вестерн у два дела, прев. Вјенцеслав Капурал, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1617.

ЛИТ: З. Пашић, Блага пародија вестерна, Дневник, 10. XI 1969; Р. Поповић, Прве премијере, Политика, 17. X 1969; М. Кујунџић, Каубоји и Индијанци, Дневник, 19. X 1969; С. Божовић, Публика жели искрени смех, Вечерње новости, 21. X 1969; Л. Геролд, Se western paródia, Magyar Szó, 21. X 1969.

Ј. М.

ВЕЧЕ БАЛЕТА – дивертисман. Програм: Ђ. Верди: Травијата; Ф. Шопен: Силфиде; А.-Ш. Адам; Жизела; П. И. Чајковски: Лабудово језеро; Д. Радић: Балада о месецу луталици; Л. Минкус: Дон Кихот; Л. Делиб: Копелија; И. Калман: Кнегиња чардаша; А. П. Бородин: Кнез Игор; Б. В. Асафјев: Гопак.

Праизвођење у СНП 18. III 1986. у НСаду. Музика са магнетофонске траке. – Рд. Х. Неделко, сц. Б. Максимовић, к. М. Стојановић-Маурич; Д. Новков, Н. Игрић, М. Грујић, Р. Варга, З. Радојчић, Л. Милер-Христидис, М. Рушкуц, Г. Станковић, З. Панић, Б. Његован, М. Бабушка, М. Безмаревић, Владимир Чебски, Н. Узелац, Г. Теглаши, С. Феле, Е. Курунци, Д. Крстић, Д. Влалукин. – Изведено 3 пута, глед. 211.

ЛИТ: Н. С(авкови)ћ: Балетска премијера у СНП, Дневник, 16. XII 1985; М. Сујић-Виторовић, Музика тренутка / Поглед у прошлост, Политика, 22. XII 1985; С. Савић, Повратак Радићеве „Баладе“, Дневник, 22. XII 1985; М. Зајцев, Игра без полета, Борба, 26. XII 1985; С. Кошничар, Премијере у нашој кући, Позориште, НСад 1985/86, бр. 4-5, с. 3-4; Д. Новков, Премијере у нашој кући, Позориште, НСад 1985/86, бр. 4-5, с. 4.

Љ. М.

ВЕЧЕ БАЛЕТА – балети: Вагнеријана (в), Оксиген (в), Цезар (в).

Праизвођење у СНП 27. XI 1982. у НСаду. – Рд. и к-граф Л. Пете, к. г., сц. М. Лесковац, к. Ј. Петровић.

ЛИТ: Н. С(имин), „Вагнеријана“ по Вагнеру, „Оксиген” по Бручију, „Цезар“ по Респигију у кореографији Ласла Петеа, Дневник, 25. XI 1982; С. Савић, Премијера у балету СНП / Представа играча / праизведба) „Вагнеријане“, „Оксигена” и „Цезара“ у кореографији Ласла Петеа, Дневник, 30. XI 1982.

Љ. М.

ВЕЧЕРНИК Стеван – глумац; члан СНП 1941. Познато је само да је одиграо једну од улога у представи Покондирене тикве.

ЛИТ: А-м, Гостовање СНП у Тителу, Дан, 1941, бр. 1, с. 4.

ВЕЧЕРЊА ЗАБАВА – представа непознатог жанра, од непознатог писца.

Прво извођење у СНП 31. XII 1888. у Белој Цркви. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ВЕЧИТИ ЗАКОН (Örök törvény) – позоришна  игра у 3 чина. Написао: Гергељ Чики. Прво извођење 7. II 1890. у Будимпешти.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 1892.  у Великој Кикинди. Подела узета са плаката представе изведене 19. II 1895. у НСаду, прев. Милан А. Јовановић. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Ђорђе), Д. Ружићка (Ана), З. Ђуришићева (Јудита), М. Марковићка (Силвија), М. Николић (Марцел), С. Вујићка (Бела), Ј. Душановић (Сентгроти), К. Васиљевић (Алберти), Д. Спасић (Густав), М. Марковић (Розгаји), Ј. Тодосић (Еђед), Т. Илић (Комлоди), Ђ. Бакаловић (Ђапољи), К. Жикићка (Подроговица), Д. Весићева (Тоника), Љ. Душановићка (Лорика), Д. Васиљевићка (Цилика), С. Стефановић (Ковач), Ј. Весићева (Ружа), Ј. Жикић (Слуга). – Изведено око 26 пута.

ЛИТ: М. Д., „Вечити закон“ од Чикија, Весник, Панчево 1893, бр. 10, с. 1; Нил, Српско народно позориште у Карловцима, Застава, 13. II 1894; Ј. Хр(аниловић), „Вечити закон“, Позориште, НСад 1895, бр. 5, с. 18; А-м, О одржаној представи „Вечити закон“, Стража, НСад 1895, бр. 12, с. 3; K., Theater, Slavonische Presse, Осијек 25. XII 1897.

М. М.