ВЕСНИЋ Радослав – драмски глумац, редитељ, писац, управник позоришта (Краљево, 11. IX 1891 – Београд, 3. IX 1980) Основну школу и два разреда гимназије завршио је у родном граду, а матурирао 1910. у Бгду. Почео је да игра још као гимназијалац у београдским омладинским позориштима „Нада“, „Србија“ и „Отаџбина“ са глумцима Миодрагом Миком Ристићем и Војом Јовановићем и песником Милутином Бојићем. У јесен 1908. примљен је за хонорарног приправника у НП у Бгду. Похађао је 1910. школу за рецитовање и естетску гимнастику. Као професионални глумац играо је први пут 1910. у путујућем позоришту Ђокице Протића у Сремским Карловцима као Станко у комаду Под маглом А. Шантића. Од 1910. до 1912. сарађивао је у листу „Трибун“, којем је директор и главни уредник био Бранислав Нушић. Од 1911. до 1914. био је члан НП у Бгду и упоредо студирао и дипломирао 1919. на катедри за Упоредну књижевност и теорију књижевности на Филозофском факултету у Бгду. Ангажован је у ХНК у Згбу за сезону 1914/15. али је отишао у рат. На фронту у Добруџи је био рањен, па је боловање провео у Москви учећи код Станиславског у МХТ. После рата вратио се у НП у Бгду, али га је ХНК у Згбу ангажовало за сезону 1920/21. На иницијативу управника Милана Грола враћа се у Бгд, али због несугласица подноси оставку крајем 1920. Истовремено његов брат Миленко откупљује лист „Новости“ и поставља га за уредника. На сцени СНП први пут је гостовао 1919, а од 1923. до 1926. био је глумац, редитељ и директор Драме у НП у НСаду. Потом одлази у НК у Осијеку, али је због одлуке о укидању Опере и оперете јануара 1927. дао оставку и отишао са појединим члановима у Бгд, где је организовао оперетску сцену и давао представе у башти ресторана „Клериџ“ и „Луксор“. Постављен је 1928. за суплента краљевачке гимназије, а почетком 1930. за в. д. управника СНП и професора гимназије у НСаду. После положеног професорског испита, октобра 1930. прелази у Прву београдску гимназију. Од 1931. до 1934. ради као генерални секретар НП у Бгду, а г. дана касније је директор Драме. Од 1937. до 1939. је културни аташе у Софији, а падом владе Милана Стојадиновића враћа се у Бгд, где је постављен за главног редитеља у НП. По избијању Другог светског рата ухапшен је и одведен у логор на Сајмишту, па на Бањици, а потом у немачке логоре: Нирнберг, Хамелбург и Хамерштајн. У заробљеништву је био активан у логорашким позориштима. После рата је радио у краљевачкој гимназији 1945-47, а затим као редитељ (од 1951) и управник и директор Драме (од 1952) ВНП у НСаду. Пошто је краће време био на функцији управника бањалучког позоришта, враћа се у НСад и наставља редитељски рад до 1958, када је пензионисан. В. је био изразито драмски глумац са наклоностима према класичној драми, осећајан, јаког темперамента, дубок и искрен у доживљају. Његова дикција је била врло правилна и лепа, драмски израз снажан и разноврстан. Такве способности упућивале су га на тумачење сложених драмских улога. У НП у НСаду био је активан као глумац 1919. и 1923-26. г. Добар познавалац сцене, он је у режији откривао знање, вештину и уметничке амбиције. Његове редитељске инсценације биле су синтеза рутинерског практицизма и слободних стваралачких иницијатива. Бавио се и педагошким радом, започевши га у НП у Бгду, а наставио у НСаду 1948. у Државној позоришној школи и од 1954. у Драмском студију, којим руководи и предаје глуму, дикцију и психологију. За потребе школе написао је Технику говора. Написао је више драма: Путем искушења, Брак из љубави, Господин дан, Последња Џелова авантура, Четрдесет први и објављени роман Славољуб Зорић. Стручне чланке из области позоришне уметности објављивао је у „Дневнику“, „Нашој сцени“ и „Позоришту“. Бавио се превођењем са немачког и француског језика, углавном за потребе позоришта. Носилац је Албанске споменице, француског ордена Легије части, почасни је грађанин Париза, одликован је Белим орлом са мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и многих других.

УЛОГЕ: Марко Вујић (Лажа и паралажа), Председник општине (Сеоска учитељица), Ромео (Ромео и Јулија), Арман Дивал (Госпођа с камелијама), Марко, Стојан и Хаџи Тома (Коштана), Валер (Тартиф), Едмунд Кин (Кин), Капријан Годе (Председница), Рединалд Хари Баркер (Антонија), Карл Хајнц (Стари Хајделберг), Павле Јелицки (О туђем хлебу), Мистер Џозеф јуниор (Острво мира).

РЕЖИЈЕ: Љубавници, Лажа и паралажа, Родољупци, Сеоска учитељица, Путујуће друштво (његова драматизација Сремчеве приповетке), Лесковчани у Паризу, Пут око света, Ожалошћена породица, Свјетионик, Ромео и Јулија, Отело, Богојављенска ноћ, Кројцерова соната, Злочин и казна, Париска сиротиња, Кин, Стари Хајделберг, Љубав, Антонија, Председниковица, Израиљ, Мала Бираги, Пег, срце моје, Орлов, Осма жена, Топаз, Дубоко корење, Млетачки трговац, Покојник, Сумњиво лице, Родољупци, Коштана.

БИБЛ: Господин Д. Јевђевић и позориште, НСад 1926, бр. 33, с. 5; Славољуб Зорић, Бгд 1930; Техника говора, Бгд 1951; Велики уметник, Дневник, 23. XII 1955; Из Лођа у Варшаву – даљи успех, Дневник, 3. IV 1958; Из Варшаве у Краков, Дневник, 5. IV 1958; Седам јубиларних представа, Дневник, 13. IX 1960; Први јубилеј између два рата, Дневник, 18. IX 1960; Два јубилеја, Дневник, 2. X 1961; Стогогодишњи пут наше драме, Дневник, 6. X 1961; Домаћа драма између два рата, Дневник, 15. X 1961.

ЛИТ: А-м, Позориште и уметност, Слобода, НСад 1919, бр. 25, с. 3; Ми, Око г. Веснића, Застава, 5. II 1924; Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924; А-м, Вајлдова „Салома“, Comoedia, 1925, бр. 25, с. 23; Б. Ј., Ибзен: „Авети“, режија г. Веснић, Јединство, 19. II 1925; С. Зубац, Хенрих Ибзен: „Авети“, драма у 3 чина, премијера 17. о. м., режија г. Веснић, Видовдан, НСад 22. II 1925; А-м, Одлазак г Веснића, Видовдан, НСад 23. III 1925; А-м, Одлазак г. Веснића, Застава, 18. VII 1925; А-м, Р. Веснић, управник Народног казалишта у Осијеку, Застава,  21. VIII 1925; А-м, Вечите жеље, вечити снови, НСад, 1926, бр. 1, с. 6; А-м, Радослав Веснић, НСад, 1926, бр. 23, с. 6; А-м, Прослава двадесетпетогодишњице уметничког рада, Југословенски дневник, 1930, бр. 343-344, с. 6-7; А-м. „Путем искушења“, драма од Радослава М. Веснића, НСад, 1930, бр. 45, с. 3; А-м, Двадесетпетогодишњица позоришног, књижевног и новинарског рада Радослава М. Веснића,  НСад, 1930, бр. 49, с. 1; А-м, Поводом прославе 25 година рада Радослава М. Веснића, Нови Сад, 1930, бр. 50, с. 1-2; А-м, Разговор са управником позоришта Г. Веснићем, Нови Сад, 1931, бр. 1-2, с. 2; М., Гостовање Народног позоришта из Новог Сада, Књижевни север, Суботица 1931, књ. VII, св. 2, с. 75; А-м, Српско народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1931, бр. 23, с. 2; В: Поповић, „Дубоко корење“, ЛМС, 1949, књ. 363, с. 103; М. Бабинка, Редак јубилеј, Дневник, 3. XI 1956; А-м, Прослава јубилеја Радослава Веснића, Дневник, 5. XI 1956; Д. Поповић, Бранислав Нушић: „Пут око света“, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 583; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, НСад 1982, с. 24-25; В. Поповић, Записи из позоришта, НСад 1982, с. 111-114, 150, 155, 158; М. Кујунџић, Заточници маште I и II, НСад 1986; I – с. 179, 204-206, 217, 295, II – с. 67, 171-172, 314.

Б. С. С. и М. Л.