ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ – комедија у 3 чина. Написао: Зигфрид Гајер.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 27. IV 1937. у Панчеву. Превео: Јован Јеремић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

В. В.

ВЕЛИКОВАРОШАНИ (Grosstädisch) – шала у 4 чина. Написао: Жан-Батист Швајцер. Прво извођење у Франкфурту, 1876, у нашој земљи 1. VI 1878. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 17. III 1879. у НСаду. Превео: Петар Ј. Мостић. – А. Лукић (Јован Вердек), С. Максимовићка (Клара), М. Рајковићка (Павлина Валденова), Д. Ружић (Франц Тодор Македај), С. Рајковић (Адолар Либетрај), Д. Ружићка (Лиза), А. Десимировић (Хуго Винген), Б. Хаџићева (Шарлота Вингенова), П. Добриновић (Фриц Хиберланд), Ј. Поповићева (Леманка), Л. Хаџићева (Хулда), М. Рајчевић (Милер). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: Кеста, Српско народно позориште, Застава, 1879, бр. 196, с. 2; -СТ-, „Великоварошани“, шала у 4 чина, од др-а Ј. Б. Швајцера, превео П. Ј. Мостић, Јавор, 1879, бр. 13, с. 413-414; С. М., „Великоварошани“, Позориште, НСад 1879, бр. 43, с. 170-171;  Ђ. М. Б., Сента 26. 5. „Великоварошани“, шаљива игра у четири чина од Др. Швајцера, Застава, 1881, бр. 91, с. 3; С. М., Великоварошани, Позориште, НСад 1882, бр. 42, с. 182; -О-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 10, с. 315-318.

В. В.

ВЕЛИМИРОВИЋ Зорка – преводилац (Читлук код Сокобање, 1878 – Београд, ?. X 1941). Отац Милош био је прота и црквени писац а мати Јелена рођ. Моротвански домаћица. Основну школу уписала је у Сокобањи а наставила у Пироту, где је завршила и гимназију. Била је запослена као васпитачица у пиротској Приватној женској гимназији. Политичке и научне чланке објављивала је у „Српском књижевном гласнику“, „Дану“, „Делу“, „Венцу“, „Мисли“, „Српској застави“, „Новом времену“, „Лекару“ и „Новој Зети“. Преводила је углавном са руског (Чехов, Пушкин, Достојевски, Андрејев, Тургењев, Толстој, Мечников, Горки, Мерешковски) и са француског (Хамсун, Лоти). Била је члан Главног одбора Друштва „Кнегиња Зорка“ и добротворка Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права „Женски покрет“. У СНП је изведен њен превод Чеховљевог Ујка Вање.

ЛИТ: Н. Живковић, Приватна женска гимназија у Пироту, Пиротски зборник, 1986, XIV, с. 72.

В. В.

ВЕЛИМИРОВИЋ-ТЕГЛАШИ- ЈОЈКИЋ Габриела в. ТЕГЛАШИ-ВЕЛИМИРОВИЋ-ЈОЈКИЋ Габриела

ВЕЛИЧКОВИЋ Димитрије-Тричко – драмски глумац (Београд, 3. XII 1896 – Београд, 30. XI 1951). Завршио је реалну гимназију у Бгду. Први пут је ступио на сцену 1914. као дилетант у НП у Бгду, а потом 1915. у тек образованој путујућој дружини у Јагодини под управом Драгутина Крсмановића. Пре коначног слома Србије пребегао је преко границе и живео у избеглиштву играјући често у војничким позориштима и у импровизованим позоришним трупама у Атини, Солуну и у Женеви. Од  1920. до 1921. члан је НП у Бгду, од 1922. до 1925. СНП у НСаду, од 1. IX до 1. XI 1925. у НП у Сарајеву, од краја 1925. до 1932. у НП у Скопљу, од 1932. до 1935. поново у НП у Сарајеву и од 1935. до краја каријере, 1945, у НП у Бгду. Прославу 25-огодишњице уметничког рада организовало му је Удружење глумаца Краљевине Југославије 21. III 1941. на Коларчевом народном универзитету премијером Нушићевог Београда некада и сада. Тумачио је улогу Станојла и тим поводом одликован је Орденом Св. Саве V степена. Ниског раста, дежмекаст, неспретних и смешних покрета, живахних, увек немирних очију, изразитих црта на лицу са пластично израженим облинама, био је као предодређен за комичара. Његова игра је била врло природна, непосредна, срдачна, са комичним елементима које је он носио у својој природи и нарочито са доста животног реализма. Био је популаран у свим срединама у којима је наступао, али су га кафана и боемски живот удаљиле од сцене.

УЛОГЕ: Манулаћ (Зона Замфирова), Пимпринет (Бајадера), Тобија (Богојављенска ноћ), Павле Цесарец (Нови), Капулет (Ромео и Јулија), Вилбрун (Париска сиротиња), више улога (Пут око света), Антон Кулибин (Љубав, Потапенко).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Бајадера, Застава, 8. XII 1923; Р-ћ, Премијера „Рушке“ од Пеције Петровића, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 5-6; Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924; А-м, Г. Величковић одлази у Београд, Јединство, 10. I 1925; А-м, Глумачке вести, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 4.

Б. С. С.

ВЕЛИЧКОВИЋ Милорад – драмски глумац (Крагујевац, 7. II 1903 – погинуо у селу Добра код Голупца крајем 1943). Завршио је три разреда гимназије. Глумачку каријеру почео је 10. III 1923. у Градском позоришту у Нишу под управом Љубомира Рајичића Чврге, а од 1924. до 1925. је био у НК у Сплиту, од 1925. до 1928. у НП у Сарајеву, од 1929. до 1930. у НП у Пожаревцу, 1930. у НП у Битољу, од 1931. до 1935. у НП у Скопљу, од 1935. до 1936. у НПДбС у НСаду, од 1936. до 1937. у НП у Бгду, од 1937. до 1938. опет у НП у Скопљу, од 1938. до 1939. други пут у НП у Сарајеву, од 1939. до 1940. у Уметничком позоришту у Бгду и од 1940. до 1941. поново у НП у Бгду. Још у првим данима немачке фашистичке окупације придружио се партизанима са супругом глумицом Милом Динуловић (в). Био је изразити драмски и карактерни глумац врло лепо развијеног унутарњег, нарочито емоционалног живота, јаког, чак бујног темперамента, велике стваралачке снаге, полета и виталности, са смислом за сложену психолошку анализу и динамички израз. Увек је био нов и непоновљив, са лакоћом се сналазио у свим улогама, од драмских, преко сложено психолошких и карактерних, до комичних. Посебно се истицао његов изражајан говор. У НПДбС играо је као већ потпуно уметнички зрео глумац и знатно допринео подизању уметничког нивоа позоришта.

УЛОГЕ: Чеда (Госпођа министарка), Стојан (Коштана), Синиша (Урошева женидба), Морис Рабрет (Свети пламен).

ЛИТ: Г. Р., „Свети пламен“, Југословенски дневник, 1934, бр. 230, с. 6; А-м, „Госпођа министарка“, Југословенски дневник, 1935, бр. 40, с. 10.

Б. С. С.

ВЕЛИЧКОВИЋ-ДИНУЛОВИЋ-МИКИЋ Мила в. ДИНУЛОВИЋ-МИКИЋ-ВЕЛИЧКОВИЋ Мила

ВЕЛИЧКОВИЋ-ТОТ-ГРЕГОРОВИЋ Гизела в. ТОТ-ВЕЛИЧКОВИЋ-ГРЕГОРОВИЋ Гизела

ВЕЛИШ Ернст (Ernst Welisch) – либретист. Са Рудолфом Шанцером (в) написао је либрето за оперету Мадам Помпадур Леа Фала (в), која је у НП у НСаду изведена 1925.

ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ Владимир – драмски писац и преводилац (Чаглић, Славонија, 10. VIII 1895 – Барселона, Шпанија, 12. VIII 1976). Гимназију је учио у Вараждину и Будимпешти, неколико семестара филозофије, па потом права у Будимпешти (1914–1916); дипломирао је у Згбу (1916). После Првог светског рата дошао је најпре у НСад, а потом у Бгд, где је радио као чиновник кабинета у Министарству аграрне реформе (1919–1921), секретар Уметничког одељења (1922–1939) и виши саветник Министарства просвете (1939–1941), а за време Другог светског рата као помоћник министра просвете Велибора Јонића, у влади генерала Милана Недића. Крајем рата емигрирао је у Италију (1944–1947), а затим се настанио у Шпанији (од 1947. до смрти). Аутор је више позоришних дела, комедија и спектакала, од којих су изведени: У вртлогу, драма у 3 чина (1920); Нови, интимна драма у 4 појаве (1922); Без љубави, интимна драма у 4 појаве (1929); Срећа А. Д., интерконтинентални спектакл у 14 слика, с прологом (1933); Државни непријатељ бр. 3, комедија за народ у 12 виђења и 4 чина (1936). Превео је комедију Б. Франка Бура у чаши воде (1932). Док је публика врло радо гледала његова позоришна дела, нарочито спектакл Срећа А. Д., дотле се критика поделила на присталице и опоненте (В. Глигорић). И поред негативног става једног дела критике, он је добио више званичних признања и награда: награду Уметничког одељења Министарства просвете за драме Нови (1922), Без љубави (1923) и Срећа А. Д. (1933); награду Српске краљевске академије за драму Државни непријатељ бр. 3 (1936) и награде НП у Сарајеву, из Фонда краља Александра, за савремену реалистичну драму Грађанска комедија (1938) и драму Дневна вест (1939). Његова позоришна дела из савременог живота остала су до данас театролошки неиспитана; већина их се налази у архиви НП у Бгду. СНП је приказало комаде: Срећа А. Д. (1935), у сценској обради М. Шербана, и Грађанска комедија (1939), као и комедију Б. Франка у његовом преводу Бура у чаши воде (1932).

БИБЛ: Робови, комедија једне трагедије, Бгд 1926; Без љубави, интимна драма у 4 појаве, Бгд 1932; Срећа А. Д., интерконтинентални спектакл у 4 чина с прологом, Бгд 1933; Државни непријатељ бр. 3, комедија за народ у 13 виђења и невиђења, Бгд 1936; Дневна вест, драма у 8 слика, Бгд 1941.

ЛИТ: Б. Токин, Владимир Јанковић, „Нови“, Критика, 1922, бр. 4, с. 188–189; К. Н. Милутиновић, Драме В. Масуке и Велмара Јанковића, Преглед, 1927, бр. 37; О. С(уботић), „Вртлог“, драма у 3 чина, написао В. Јанковић. Премијера 27. IX о. г., Застава, 29. XI 1925; В. Глигорић, Фантастичност и мистика. Државни непријатељ бр. 3 од г. Велмара Јанковића, Политика, 1936, бр. 10.017, с. 13; В. Велмар-Јанковић, Одговор писца Државног непријатеља бр. 3 на рецензију г. Велибора Глигорића, Политика, 1936, бр. 10.018, с. 1; В. Глигорић, Фашизам на београдској позорници. Поводом Државног непријатеља и изјаве г. Велмара Јанковића, Политика, 1936, бр. 10.020, с. 16; В. Велмар-Јанковић, Г. Велмар Јанковић поново тврди да није фашиста. Други одговор г. Глигорићу, Политика, 1936, бр. 10.021, с. 11; А-м, Пред новосадску премијеру „Грађанске комедије“. Г. Вл. Велмар Јанковић о својој „Грађанској комедији“, Дан, 30. I 1940; Б. Чиплић, „Грађанска комедија“, драмска новела у 7 слика, Дан, 2. II 1940; А-м, Реприза успеле „Грађанске комедије“, Дан, 10. II 1940; С. С., И репризу „Грађанске комедије“ Вл. Велмара Јанковића новосадска публика је примила са пажњом и разумевањем, Дан, 6. III 1940; В. Глигорић, Биће позоришта, НСад 1977.

Ђ. П.