ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ Владимир

ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ Владимир – драмски писац и преводилац (Чаглић, Вараждин, 10. VIII 1895 – Барселона, Шпанија, 12. VIII 1976). Гимназију је учио у Вараждину и Будимпешти, неколико семестара филозофије, па потом права у Будимпешти (1914-1916); дипломирао је у Згбу (1916). После Првог светског рата дошао је најпре у НСад, а потом у Бгд, где је радио као чиновник кабинета у Министарству аграрне реформе (1919-1921), секретар Уметничког одељења (1922-1939) и виши саветник Министарства просвете (1939-1941), а за време Другог светског рата као помоћник министра просвете Велибора Јонића, у влади генерала Милана Недића. Крајем рата емигрирао је у Италију (1944-1947), а затим се настанио у Шпанији (од 1947. до смрти). Аутор је више позоришних дела, комедија и спектакала, од којих су изведени: У вртлогу, драма у 3 чина (1920); Нови, интимна драма у 4 појаве (1922); Без љубави, интимна драма у 4 појаве (1929); Срећа А. Д., интерконтинентални спектакл у 14 слика, с прологом (1933); Државни непријатељ бр. 3, комедија за народ у 12 виђења и 4 чина (1936). Превео је комедију Б. Франка Бура у чаши воде (1932). Док је публика врло радо гледала његова позоришна дела, нарочито спектакл Срећа А. Д., дотле се критика поделила на присталице и опоненте (В. Глигорић). И поред негативног става једног дела критике, он је добио више званичних признања и награда: награду Уметничког одељења Министарства просвете за драме Нови (1922), Без љубави (1923) и Срећа А. Д. (1933); награду Српске краљевске академије за драму Државни непријатељ бр. 3 (1936) и награде НП у Сарајеву, из Фонда краља Александра, за савремену реалистичну драму Грађанска комедија (1938) и драму Дневна вест (1939). Његова позоришна дела из савременог живота остала су до данас театролошки неиспитана; већина их се налази у архиви НП у Бгду. СНП је приказало комаде: Срећа А. Д. (1935), у сценској обради М. Шербана, и Грађанска комедија (1939), као и комедију Б. Франка у његовом преводу Бура у чаши воде (1932).

БИБЛ: Робови, комедија једне трагедије, Бгд 1926; Без љубави, интимна драма у 4 појаве, Бгд 1932; Срећа А. Д., интерконтинентални спектакл у 4 чина с прологом, Бгд 1933; Државни непријатељ бр. 3, комедија за народ у 13 виђења и невиђења, Бгд 1936; Дневна вест, драма у 8 слика, Бгд 1941.

ЛИТ: Б. Токин, Владимир Јанковић, „Нови“, Критика, 1922, бр. 4, с. 188-189; К. Н. Милутиновић, Драме В. Масуке и Велмара Јанковића, Преглед, 1927, бр. 37; О. С(уботић), „Вртлог“, драма у 3 чина, написао В. Јанковић. Премијера 27. IX о. г., Застава, 29. XI 1925; В. Глигорић, Фантастичност и мистика. Државни непријатељ бр. 3 од г. Велмара Јанковића, Политика, 1936, бр. 10.017, с. 13; В. Велмар-Јанковић, Одговор писца Државног непријатеља бр. 3 на рецензију г. Велибора Глигорића, Политика, 1936, бр. 10.018, с. 1; В. Глигорић, Фашизам на београдској позорници. Поводом Државног непријатеља и изјаве г. Велмара Јанковића, Политика, 1936, бр. 10.020, с. 16; В. Велмар-Јанковић, Г. Велмар Јанковић поново тврди да није фашиста. Други одговор г. Глигорићу, Политика, 1936, бр. 10.021, с. 11; А-м, Пред новосадску премијеру „Грађанске комедије“. Г. Вл. Велмар Јанковић о својој „Грађанској комедији“, Дан, 30. I 1940; Б. Чиплић, „Грађанска комедија“, драмска новела у 7 слика, Дан, 2. II 1940; А-м, Реприза успеле „Грађанске комедије“, Дан, 10. II 1940; С. С., И репризу „Грађанске комедије“ Вл. Велмара Јанковића новосадска публика је примила са пажњом и разумевањем, Дан, 6. III 1940; В. Глигорић, Биће позоришта, НСад 1977.

Ђ. П.