ВЕЛИЧКОВИЋ Димитрије-Тричко – драмски глумац (Београд, 3. XII 1896 – Београд, 30. XI 1951). Завршио је реалну гимназију у Бгду. Први пут је ступио на сцену 1914. као дилетант у НП у Бгду, а потом 1915. у тек образованој путујућој дружини у Јагодини под управом Драгутина Крсмановића. Пре коначног слома Србије пребегао је преко границе и живео у избеглиштву играјући често у војничким позориштима и у импровизованим позоришним трупама у Атини, Солуну и у Женеви. Од  1920. до 1921. члан је НП у Бгду, од 1922. до 1925. СНП у НСаду, од 1. IX до 1. XI 1925. у НП у Сарајеву, од краја 1925. до 1932. у НП у Скопљу, од 1932. до 1935. поново у НП у Сарајеву и од 1935. до краја каријере, 1945, у НП у Бгду. Прославу 25-огодишњице уметничког рада организовало му је Удружење глумаца Краљевине Југославије 21. III 1941. на Коларчевом народном универзитету премијером Нушићевог Београда некада и сада. Тумачио је улогу Станојла и тим поводом одликован је Орденом Св. Саве V степена. Ниског раста, дежмекаст, неспретних и смешних покрета, живахних, увек немирних очију, изразитих црта на лицу са пластично израженим облинама, био је као предодређен за комичара. Његова игра је била врло природна, непосредна, срдачна, са комичним елементима које је он носио у својој природи и нарочито са доста животног реализма. Био је популаран у свим срединама у којима је наступао, али су га кафана и боемски живот удаљиле од сцене.

УЛОГЕ: Манулаћ (Зона Замфирова), Пимпринет (Бајадера), Тобија (Богојављенска ноћ), Павле Цесарец (Нови), Капулет (Ромео и Јулија), Вилбрун (Париска сиротиња), више улога (Пут око света), Антон Кулибин (Љубав, Потапенко).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Бајадера, Застава, 8. XII 1923; Р-ћ, Премијера „Рушке“ од Пеције Петровића, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 5-6; Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924; А-м, Г. Величковић одлази у Београд, Јединство, 10. I 1925; А-м, Глумачке вести, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 4.

Б. С. С.