ШУМСКА КРАЉИЦА – опера за децу у 1 чину. Музика: Фрањо Штефановић. Либрето: Миховил Пајц. Праизвођење 1919. у Петроварадину (са петроварадинском децом).
Прво извођење у СНП 14. IX 1985. у НСаду (са једночином дечјом опером Прождрљивко). – Рд. Б. Свилокос, к. г., дир. Ј. Ферик, сц. Б. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф Љ. Мишић; Б. Ђукић, Ј. Прокић (Ружица), М. Влаовић, С. Кмицкијевић (Динко), Р. Старовић, Р. Илић (Вилинска краљица), М. Алексић. Д. Гаћеша (Стари патуљак), И. Грња, М. Безмаревић, Г. Станковић, Д. Крстић, Р. Несторовић, А. Кетиг (Виле), М. Гиковски, Е. Курунци, Ђ. Нађ, М. Милер, С. Феле, А. Петрић (Патуљци). – Изведено 20 пута.
ЛИТ: С. Препрек, Уз 30-годишњицу композиторове смрти: Сећање на Фрању Штефановића, Новосадски дневник, 22. XII 1954; А. Х., Прослава 100-годишњице рођења Фрање Штефановића, Дневник, 27. XII 1979; А. Хмељ, Прослава 100-годишњице рођења Фрање Штефановића, Песме и данас драге, Дневник, 30. XII 1979; Ђ. Рајковић, Уз 60-годишњицу композиторове смрти, Мисао, НСад 15–25 VI 1984; В. Крчмар, Опера као бајка, Позориште, НСад 1985, бр. 1, с. 2; Ђ. Рајковић, Деца – највећи пробирачи, Позориште, НСад 1985, бр. 2–3, с. 9; Е. Гвоздановић, Проналажење властитог сценског израза, Позориште, 1986, бр. 10, с. 10.

М. Л.

ШУМСКА РУЖА (Die Waldrose) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Волфганг Милер фон Кенигзвинтер. Прво извођење у нашој земљи 6. II 1880. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 24. XI 1881. у НСаду. Превео и посрбио: Спиро Димитровић Котаранин. – А. Лукић (Добрић), М. Рајковићка (Јелка), Ј. Поповићева (Катица), М. Хаџи-Динић (Вучић), М. Барбарић (Мирко). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: С., Шумска ружа, Позориште, НСад, 1881, бр. 9, с. 34-35; П., Ст. Бечеј 1. 4. „Шумска ружа“, Застава, 1882, бр. 56, с. 3; *, Народно позориште давало је од прошле недеље на овамо ове представе..., Наше горе лист, Панчево, 1885, бр. 3, с. 2, бр. 6, с. 3.

В. В.

ШУРЕК Паул (Paul Schurek) – немачки писац (Хамбург, 2. II 1890 – Хамбург, 28. V 1962). Најпре је изучио механичарски занат, па постао техничар и инжењер. У Првом светском рату био је радио-везиста, а затим је радио као наставник у занатској школи у Хамбургу. Као приповедач и драматичар већину својих дела је написао доњенемачким дијалектом – какав се говорио у Хамбургу. Нека његова драмска дела била су својевремено веома запажена: Vörjohrstorm (1923), Silvester (1926), De letzde Droschkenkutscher (1926), Snieder Nörig (1927), Benle (1929), Der rasende Sperling (1930), Pott will heiraten (1932) итд. О њему нема много литературе ни у немачком језичком подручју ни код нас. У СНП су изведени Ш. Улични свирачи (Stratenmusik –  на дијалекту 1921, Straßenmusik, на књижевном немачком 1930): 1939. у преводу Томислава Танхофера и 1952. у преводу Велимира Живојиновића.

БИБЛ: Улични свирачи (Straßenmusik), прев. Т. Танхофер, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 296 и 1307; Улични свирачи (Straßenmusik), у преради Ханса Сасмана, Бгд 1944.

ЛИТ: С. К. К(остић), Паул Шурек, „Улични свирачи“, СВ, 25. XII 1951.

С. К. К.

ШУРМАН Паул – немачки драмски писац. Са Жаком Лемером и Франсоа Биркешом драматизовао је роман Елизе-Френсис Хоџсон-Барнет Little lord Fauntleroy. У преводу Адама Мандровића ова немачка драматизација је у НП у НСаду, под насловом Мали лорд, премијерно изведена 3. IV 1920.

ШЧЕДРИН Родион Константинович (Родион Константинович Щедрин) – руски композитор (Москва, 16. XII 1932 –). У свом родном граду завршио је 1955. Конзерваторијум у двема специјалностима: композиција и клавир. Био је у браку са чувеном руском балерином Мајом Плисецком све до њене смрти. Током минулих деценија био је једна од најзанимљивијих личности савремене совјетске музике. То није ни случај ни стицај околности јер је реч о веома талентованом и професионално високо образованом композитору. Ш. се огледао у свим музичким жанровима. За сцену је написао балете Ана Карењина и Коњић грбоњић и оперу Не само љубав. Сва дела изведена су му на позорници Бољшог театра. Међународни углед стекао је после извођења његових дела у Енглеској, Француској, Америци и Чехословачкој. Балет Ана Карењина извођен је са великим успехом на сцени Београдске опере. Поред сценске музике писао је и музику за филмове. У СНП је 1973. извођен балет Кармен, рађен на основу његове свите писане по мотивима истоимене опере Жоржа Бизеа; његов балет Коњић Грбоњић је у СНП имао две премијере: 1989. и 1996.

М. Х.

ШЧЕЛКУНЧИК (Щелкунчик) – балет у 2 чина, 3 слике. Музика: Петар Иљич Чајковски. Либрето: Маријус Петипа по Е. Т. А. Хофману. Прво извођење у Маријинском театру у Петрограду, 6. XII 1892, у нашој земљи 22. I 1923. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 20. V 1968. у НСаду. – Рд. и к-граф И. Отрин (кореографија: варијације Виле слаткиша по Л. Иванову), дир. М. Јагушт, сц. и к. Д. Ристић, к. г.; Ж. Миленковић (Президент Зилберхаус, Мајордом), М. Братоножић (Президентова жена, Чоколада), Е. д’Боазон (Клара, Petit pas de deux), Е. Марјаш-Брзић (Франц, Вила слаткиша, Grand pas de deux), П. Јерант (Дроселмајер, Мајордом), В. Јелкић (Гост, Чоколада, Мама рода), Ј. Хајек (Гостово дете), Т. Пољак (Гостово дете, Чај), М. Јанковић (Гошћа, Снежна краљица, Дама), М. Бана, А. Шлезак (Гошћина деца), М. Сенаши (Гостово дете, Њања, Дама), Т. Мошински (Њања), Ј. Прокић (Кантинерка – лутка, Дама), Ж. Новков (Војник, Полишинел), С. Утјешановић (Коломбина, Чај), Н. Узелац (Харлекин, Шчелкунчик, Petit pas de deux), И. Игњатовић (Краљ мишева, Полишинел), Д. Новак, к. г. (Принц слаткиша, Grand pas de deux), Р. Вучић (Снежни краљ), М. Лазаревић (Чај), А. Пундов, С. Апостолов, М. Жилић (Трепак), Ј. Кошир, Д. Моцић (Полишинели), Ј. Сремац, Р. Варга, О. Рис (Мама-родина деца). – Изведено 12 пута, глед. 4646.

ЛИТ: Б. Рушкуц, Чаробни спектакл, Дневник, 26. V 1968; А-м, Шчелкунчик, Дневник, 2. II 1969.

Љ. М.