ШТАЈЦЕР Иван – диригент (Дежановац крај Дарувара, 11. VI 1909 – Сарајево, 20. IV 1980). По завршетку гимназије студирао је у Згбу права и дириговање на Музичкој академији (у класи проф. М. Сакса). Поред тога, приватно је учио композицију код Ф. Дугана. Своју музичку каријеру започео је још за време студија, као корепетитор у Опери. Од 1929. до 1941. био је најпре корепетитор, па диригент, а затим и тајник Опере ХНК. За време рата, од 1941. до 1945, живео је у Осијеку и деловао као диригент Опере и Филхармоније. Неко време био је директор Опере и управник осјечког Казалишта. Од 1945. до 1947. радио је као диригент филхармонијског оркестра и музичког друштва „Зоранић“ у Задру, где је био и један од оснивача Музичке школе. Када се 1947. стално настанио у Сарајеву постао је први диригент Сарајевске опере. Као уметник велике музичке културе и исконског темперамента, Ш. је дао низ сугестивних оперских остварења. Са успехом је гостовао у Француској, Италији, Аустрији, Пољској, Швајцарској, Бугарској и Румунији. У СНП је радио као хонорарни диригент, по уговору, са задатком да у сезони 1953/54. музички припреми опере Фауст и Лучија ди Ламермур и да диригује четири оперске представе. У његовом богатом репертоару (преко 60 опера и балета) посебно место припада делима југословенских композитора, која је веома предано пропагирао; то су опере Никола Шубић Зрињски, Еро с’ онога свијета, Коштана, Дорица плеше, Еквинокциј, Четрдесетпрва, Симонида и балети Лицитарско срце, Ђаво у селу и Охридска легенда. За свој уметнички рад је 1965. добио Двадесетседмојулску награду СР БиХ.

ЛИТ: А-м, Диригент Иван Штајцер гостује у Новосадској опери, Дневник, 12. III 1953; М. Ивановић, Концерт Новосадске филхармоније, НС, 1953, бр. 66, с. 6; Н. Петин, Фауст у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4.

Н. П.

ШТАМПАРИЈА СНП – Основана је (као Штампарски погон СНП) 1. III 1961. уз помоћ искусног штампара новосадског Новинско-издавачког предузећа „Дневник“ Филипа Јосића (в), који ју је као директор водио до пензионисања, 15. IX 1967. Од 1. III 1968. директор је био Милан Попов (в). Ш. је удовољавала свим потребама СНП из области штампања: у њој су штампани плакати, програмске књижице, улазнице, позивнице, леци, часопис „Позориште“, позоришне књиге чији је издавач било СНП… Пошто је имала књиговезницу, административни документи (правилници, записници, уредбе, објаве) су редовно коричени а похабане књиге Библиотеке СНП су стручно рестауриране. Такође је све службе снабдевала папирним и картонским прибором за разне каталоге и картотеке, те фасциклама и регистраторима. Била је легално овлашћена да ради и за „трећа лица“, а пошто је била у саставу СНП, као таква је подлегала другачијем пореском систему и по ценама које је нудила била је недостижно повољна у односу на све друге градске штампарије. Имала је, дакле, сваке г. изузетно висок приход па је по завршном рачуну увек претицало новца, који је усмераван у све друге области делатности СНП. Када је Попов 10. XII 1986. пензионисан, надлежне власти су из неких разлога, са домаћинског гледишта потпуно неоснованих и неразумних, одлучиле да је одвоје од СНП (30. VI 1987). Од 1. VII 1987. в. д. директора самосталне Ш. под именом „Талија“ био је Боривоје Илић (в). Пред огромном конкуренцијом и под тржишним условима она је надаље неуспешно пословала. У Ш. су били запослени (код чланова који су у њој остали и у новом статусу не наводимо завршетак радног стажа):
Никола АНТОНИЋ, ручни словослагач (Нови Сад, 7. V 1932 – Сремска Каменица, 24. IX 1983), графичка школа, у СНП од 10. IV 1972. до 24. IX 1983.
Мирко БАЈТ, типомашиниста (Нови Кнежевац, 12. IX 1967 –), графичко-техничка школа, у СНП од 4. VIII 1986.
Мирко БОСНИЋ, возач (Београд, 26. XI 1941 –), основна школа, у СНП од 9. XII 1974. до 31. V 1978.
Евица БРИКЕР, улагачица (Велики Растовац, Осијек, 7. XII 1921 –), основна школа, у СНП од 1. XI 1962. до 15. VII 1976.
Младен БУРГИЈАШЕВ, типомашиниста (Бечеј, 13. II 1953 –), школа за кв-раднике, у СНП од 31. VII 1979. до 10. XI 1986.
Милан ВАЈАГИЋ, теренски комерцијалиста (Темерин, 21. XI 1928 –), основна школа, у СНП од 1. I 1982. до 28. VII 1983.
Немања ВАСИЉЕВИЋ, ручни словослагач (Нови Сад, 25. IV 1951 –), школа за кв-раднике, графички смер, у СНП од 21. XII 1972. до 31. XII 1985.
Михал ВИДА, типпомашиниста (Кулпин, Бачки Петровац, 20. IX 1954 –), школа за кв-раднике, у СНП од 1. I 1979.
Драгица ВОКИЋ, књиговезац (Крунари, Сански Мост, БиХ, 2. VI 1962 –), средња графичка школа, у СНП од 17. I 1983. до 8. VII 1983.
Ђорђе ВРАЧАРИЋ, типомашиниста (Бечеј, 9. XII 1947 –), школа ученика у привреди, у СНП од 21. XII 1972. до 28. II 1974.
Иван ГАВРИЋ, графичар (Бечеј, 6. VII 1918 – ?), графичка школа и мајсторски испит, у СНП од 8. VIII 1970. до 7. IX 1973.
Илија ДАКИЋ, ручни словослагач (Шибеник, 25. V 1935 – ?), графичка школа, у СНП од 1. XII 1974.
Бранка ДОНДУР, ручни словослагач (Темерин, 26. VII 1956 –), школа за кв-раднике, у СНП од 20. II 1986.
Јован ДРАГИНЧИЋ, типомашиниста (Панчево, 4. VIII 1951 –), основна школа и школа за графичке раднике, у СНП од 22. I 1973.
Иштван ЕРДЕШ, књиговезац (Бечеј, 22. XII 1925 –), школа за вкв-раднике, у СНП од 22. XI 1970. до 30. IV 1981.
Зоран ЖИВАНЧЕВ, ручни словослагач (Тител, 7. XI 1965 –), школа за кв-раднике, у СНП од 22. X 1985.
Мирјана ЖИВКОВИЋ, књиговезачка радница и спремачица (Поточани, Бања Лука, БиХ, 26. X 1944 –), основна школа, у СНП од 1. IX 1975.
Јосип ЗДЕЊАК, књиговезац (Нови Сад, 12. III 1936 –), занатска школа, у СНП од 1. II 1969. до 13. XI 1970.
Самуел ЗИМА, машински словослагач (Кулпин, 24. XII 1954 –), школа за кв-раднике, у СНП од 21. VII 1983.
Владимир ЗРНИЋ, ручни словослагач (Бечеј, 30. VI 1912 –), занатска школа, у СНП од 19. VIII 1970. до 31. XII 1972.
Олга ИЛИЋ, књиговезац (Штимље, Србија, 24. VI 1947 –), основна школа, у СНП од 1. VIII 1980.
Цветко ИЛИЋ, ручни словослагач (Витојевци, Рума, 30. XI 1933 –), занатска школа, у СНП од 15. XII 1965. до 3. VI 1974.
Жарко ЈОВЧИЋ, штампарски радник (Гардиновци, 12. XI 1950 -), основна школа, у СНП од 8. X 1976.
Мирослав ЈОЈКИЋ, помоћни радник у књиговезници (Турија, Србобран, 25. IV 1946 –), средња аутомеханичарска школа, у СНП од 1. IV 1980. до 24. V 1983.
Филип ЈОСИЋ (в)
Аница ЈУРАС, обрачунски службеник (Нови Сад, 7. VIII 1949 –), средња економска школа, у СНП од 1. VI 1972. до 14. II 1986.
Војислав ЈУРИШИЋ, ручни словослагач (Нови Сад, 30. XII 1962 –), средња графичка школа, у СНП од 20. I 1984. до 10. VIII 1985.
Анђелка КЕНДИЈА, улагачица (Титово Ужице, 1932 –), основна школа, у СНП од 7. IV 1965. до 31. XII 1965.
Радован КИЖЕВСКИ, типомашинист (Светорађа, Кичево, Македонија, 2. I 1954 –), школа за кв-раднике, у СНП од 19. VIII 1978. до 20. III 1979.
Андраш КИЗУР, машински словослагач (Београд, 3. VII 1941 –), школа за кв-раднике, у СНП од 1. VIII 1965. до 5. IV 1969.
Славица КОВАЧЕВ, спремачица (Земун, 26. V 1953 –), основна школа, у СНП од 15. VI 1977.
Родољуб КУРАНДИЋ, графичар (Рашка, Србија, 25. IX 1939 –), занатска школа, у СНП од 1. X 1962. до 10. I 1965.
Јулка ЛАЛИЋ, обрачунски службеник (Дренов Кланац, Хрватска, 20. X 1931 –), средња економска школа, у СНП од 1. IX 1965.
Горица ЛЕПОЈЕВ-ГРУЈИН, улагачица (Ковиљ, 28. VIII 1946 –), основна школа, у СНП од 4. III 1965.
Јелена МИЛОШЕВ, улагачица (Нови Сад, 1934 –), у СНП хонорарно од 21. VII 1965. до 15. VIII 1965.
Јован МИХАЈЛОВИЋ, машински словослагач (Чуруг, 27. VII 1935 –), у СНП од 1. III 1979. до 6. VIII 1984.
Ондреј МИШТЕЦ, ручни словослагач (Бачки Петровац, 28. I 1968 –), школа ученика у привреди, у СНП од 1. VII 1983.
Слободанка НИКОЛИН, књиговезац (Нови Сад, 19. X 1960 –), школа ученика у привреди, у СНП од 22. V 1980. до 21. VII 1980.
Јованка ПАВИЋЕВИЋ, самостални референт за продају графичких услуга (Београд, 2. III 1961 –), средња економска школа, у СНП од 1. XI 1980.
Зоран ПАВКОВ, машиниста за високу штампу (Нови Сад, 10. II 1962 –), средња графичка школа, у СНП од 15. VIII 1981. до 11. I 1983. иод 12. XII 1983.
Ђорђе ПАНТЕЛИЋ (в)
Марта ПИШПЕК, ручни књиговезац (Нови Сад, 30. III 1953 –), школа за кв-раднике, у СНП од 2. X 1972.
Шандор ПИШПЕК, машински словослагач (Сомбор, 24. VI 1923 –), грађанска школа и занатска школа, у СНП од 16. V 1969. до 11. II 1978.
Милан ПОПОВ (в)
Стеван РАДОВАНОВ, типомашинист (Врбас, 23. I 1940 –), школа ученика у привреди, у СНП од 16. II 1965. до 6. VII 1972.
Борислав РАДОВИЋ, машински словослагач (Ковиљ, 29. VI 1841 – Нови Сад, 12. I 1979), основна школа, у СНП од 1. IX 1975. до 12. I 1979.
Војислав РАДОВИЋ, ручни словослагач (Ковиљ, 15. XI 1938 –), графичка школа, у СНП од 31. VII 1979. до 31. V 1983.
Зора САВИН, књиговезац (Нови Бечеј, 22. VII 1964 –), школа за кв-раднике, у СНП од 1. X 1985.
Аранка СЕКЕРЕШ, улагачица (Суботица, 18. II 1958 –), основна школа, у СНП од 1. X 1977. до 25. I 1978.
Владимир СПАСИЋ, графички радник, у СНП хонорарно од 1. X 1952. до 31. VIII 1953.
Бранко СРЂАНОВ, ручни словослагач (Нови Сад, 22. VII 1954 –), школа за кв-раднике, у СНП од 1. VIII 1973. до 11. IX 1974.
Вера СРЂАНОВ, улагачица (Ђурђево, 15. X 1931 –), основна школа, у СНП од 14. X 1969. до 31. V 1984.
Слободан СТОЈИЉКОВИЋ, ливац слова (Ниш, 13. I 1952 –), основна школа, у СНП од 16. XII 1974.
Влатко ТОМИЋ, ручни словослагач (Вуковар, 5. II 1959 –), школа ученика у привреди, у СНП од 12. V 1980. до 11. IX 1980.
Милка ТОТ, књиговезац (Лушци, Сански Мост, 15. VIII 1937 –), основна школа, у СНП од 1. VI 1972. до 1. VI 1985.
Павел ТРАБАК, в. д. директора ООУР-а (?, 28. XI 1936 –), виша школа за вкв-раднике, у СНП од 12. IX 1985.
Љубомир ТРКУЉА, референт за продају графичких услуга (Птуј, Словенија, 28. VII 1957 –), гимназија, у СНП од 1. XI 1981.
Славко ХРСТО, помоћни радник у књиговезници (Прилука, Ливно, БиХ, 5. II 1934 –), основна школа, у СНП од 1. II 1968. до 15. VII 1983.
Ференц ЧАЊИ, типомашиниста (Бечеј, 28. III 1943 –), школа за кв-раднике, у СНП од 15. IV 1970. до 8. VI 1984.
Владислав ЧЕТОЈЕВИЋ, књиговезац-секач (Беочин, 29. XI 1956 –), школа ученика у привреди, у СНП од 1. VII 1983.
Јоаким ЧИЗМАР, ручни словослагач (Руски Крстур, 15. XI 1954 –), школа ученика у привреди, у СНП од 1. VII 1983. до 9. IX 1983.
Ласло ШЕЛБ, машински словослагач (Нови Сад, 30. I 1942 –), школа ученика у привреди, у СНП од 1. VII 1970. до 17. VIII 1975.

Р. Б.

ШТАТКИЋ Мирослав – корепетитор Балета, композитор (Призрен, 11. X 1951 –). Средњу музичку школу завршио је у родном граду. На Факултету музичке уметности, на Одсеку за композицију (у класи проф. Енрика Јосифа), у Бгду дипломирао је 1977, а магистрирао 1982. Као стипендиста немачке владе усавршавао се на Високој школи за уметност у Берлину, код проф. Исанга Јуна. Био је запослен најпре у Основној школи „Моша Пијаде“ у Врднику од 1. IX 1977. до 31. I 1978, па у СНП као корепетитор Балета од 1. II 1978. до 30. IX 1979, када је прешао на новосадску Академију уметности, где је од асистента, доцента и ванредног професора стигао до статуса редовног професора; од 2001. до 2005. био је ангажован на Музичкој академији на Цетињу (као шеф Катедре за стручно-теоријске предмете и продекан), а од 1905. је поново на Академији у НСаду, где предаје неколико предмета на Одсеку за композицију и где је био шеф Катедре за композицију и дириговање. Активан је у многим стручним асоцијацијама: био је председник Савеза музичких педагога Војводине, Савеза аматера Војводине и Удружења композитора Војводине, те члан УО СОКОЈ и Савета новосадске Академије уметности. Поред више награда Удружења композитора Србије и Војводине, 1998. је добио Октобарску награду града НСада, а 2015. награду за животно дело Удружења универзитетских наставника и научника Војводине. Од 2016. је на челу покрајинског Секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Аутор је великог броја симфонијских, камерних и сценских дела, међу њима и оперā Бој на Косову и Ленка и балета Орион, који је у СНП изведен 1988, а приредио је и музику за драмске представе СНП Мачка на усијаном лименом крову (1998) и Сабирни центар (1999).

Ј. М.

ШТЕДИОНИЦА (La Cagnotte) – комедија у 5 чинова. Написао: Ежен Лабиш. Прво извођење у Паризу, 22. II 1864, у нашој земљи 11. I 1881. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 30. I 1895. у Панчеву. Превео: Коста Н. Христић. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Шамбурси), П. Добриновић (Коладан), М. Николић (Корданбоа), М. Марковић (Силвен), Д. Спасић (Феликс), Ј. Тодосић (Бакантон), Ђ. Бакаловић (Кокарел), К. Васиљевић (Беши), Д. Васиљевићка (Леонида), З. Ђуришићева (Белка), С. Стефановић (Бенжамењ), Т. Илић (Жозеф, Први момак гостионичарски), К. Жикићка (Шалабелова), Ј. Жикић (Трикош, Други момак гостионичарски), Ј. Душановић (Жандар). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у НП у НСаду 10. XII 1923. – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Спасић (Шамбурси), М. Хаџи-Динић (Коладан), К. Васиљевић (Корданбоа), Стеван Јовановић (Силвен), М. Душановић (Феликс), Л. Лазаревић (Бокантен), Ј. Стојчевић (Кокарел), С. Савић (Беши), М. Тодосићка (Леонида), Р. Кранчевићка (Белка), М. Живановић (Бенжамен), Ј. Силајџић (Жозеф), М. Филиповићка (Шалабелова), Д. Кременовић (Први келнер), Љ. Стојчевић (Други келнер), Д. Бајић (Жандарм), В. Виловац (Трикош). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: – р – , „Штедионица“, Јединство, 1923, бр. 1334, с. 3.

В. В.

ШТЕЛА Адорјан (Adorjan Stella) – мађарски новинар, писац и преводилац (Кезеплак код Клужа, данас у Румунији, 30. I 1897 – Будимпешта, 26. VIII 1967). После школовања у Нађвараду (данас: Орадеа Маре, Румунија) и Коложвару (данас: Клуж, Румунија) учетсвовао је у Првом светском рату. Од ране младости се бавио новинарством. Био је сарадник разних листова и часописа у провинцијским градовима, Коложвару, Баји, а једно време и у Суботици. Доцније, пре и после Другог светског рата, сарађивао је у пештанским листовима (од 1921. до смрти живео је у Будимпешти). Био је хумориста и позоришни критичар, те нарочито плодан преводилац. Превео је више стотина драмских дела на мађарски. Позоришне комаде писао је углавном у заједници са Иштваном Бекефијем (в). Добитник је књижевне награде „Јожеф Атила“ (1949). Највећи успех постигао је комедијом Милостива госпођа (Méltóságos asszony) из 1935, која је обишла многе европске позорнице, па је и филмована неколико пута, и оперетом Јаника. Објавио је новелу Ја, Виола (Én, Viola, 1938) и збирку хуморески Немојмо се шалити! (Ne tréfaljunk!, 1962). Важнија комедиографска дела су му: оперета Пештанка (Pesti leany, са Ласлом Лакатошем и Имреом Харматом, 1926), оперета Боље него код куће (Jobb mint otthon, са И. Харматом, 1930), комедија Трема (Lámpaláz, 1931), роман Заручникова жена (A völegény felesége, 1936), комедија Сутра остајете у кревету (Holnap ágyban marad, са И. Бекефијем, 1937), комедија Енглеска банка не плаћа (Az angol bank nem fizet, са И. Бекефијем, 1939). Комад Милостива госпођа је 1939. са успехом извођен у „Strand theatre“ у Лондону (Little Ladyship, адаптација: Ian Hay), а у НПДб је игран 1940. под насловом Госпођа полаже матуру, у преводу Жарка Васиљевића.

БИБЛ: Госпођа полаже матуру, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1412.

М. В.

ШТЕРЛЕ Нада – оперска певачица, сопран (Загреб, 11. II 1920 – ?). Завршила је Музичку академију у Згбу. Од 1945. до 1962. била је солисткиња Београдске опере. Од 1962. је живела у Немачкој, али се убрзо повукла са оперске сцене. Блиставог и гипког гласа и особене топлине сценског израза, Ш. је спадала међу најистакнутије колоратурне сопране свога времена. У СНП је гостовала као Виолета у Травијати 27. XI 1948.

В. П.

ШТЕРН Јулиус (Julius Stern) – немачки диригент и музички педагог (Бреслав/Вроцлав, Пољска, 8. VIII 1820 – Берлин, 27. II 1883). Студирао је у Берлину, Дрездену и Паризу. Са Т. Кулаком и А. Б. Марксом основао је берлински конзервторијум, који је неко време и самостално водио; бавио се и издавањем музичких дела, а помало и компоновао. Драмски комад Дирија и Шивоа Резервистина женидба са Ш. музиком СНП је извело 1909.

В. В.

ШТЕФАНЕК Маја – глумица (Вараждин, 15. VIII 1905 – ?). Завршила је четири разреда гимназије и трговачку школу. Глумачку каријеру је почела 1928. у трупи Петра Христилића. Члан СНП била је у сезони 1933/34.

УЛОГЕ: Софија (Сплетка и љубав), Љубица (Миш), Смиљанићка (Сеоска лола), Госпа Ната (Госпођа министарка), Певачица (Мистер долар), Мис Џорџ (Осма жена), Стела Милојевић (На своме огњишту), Магда (Коштана), Мандокара (Шокица), Служавка (Преко мртвих), Краљица (Антигона).

ЛИТ: А-м, Успела премијера драме Милоја Коче, Југословенски дневник, 1933, бр. 116, с. 5; А-м, „Осма жена“ од Алфреда Савоара у режији г. Матића, Покрет, 1933, бр. 10, с. 6; А-м, „На своме огњишту“, Покрет, 1933, бр. 12, с. 6; М. И. Д. П., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1933, бр. 13, с. 2; А-м, Antigone, Hiradó, 1933, бр. 230, с. 3; Б. Смирнов, Новосадско СНП у Новој Паланци, 1934, бр. 17, с. 3.

В. В.

ШТЕФАНИ Готлиб (Gottlieb Stephanie) – немачки либретист (Бреслау/Вроцлав, Пољска, 19. II 1741 – Беч, 23. I 1800). Био је у пруској војсци, заробљен у седмогодишњем рату, а затим се нашао у аустроугарској војсци. Преко брата Готлиба Ш. старијег, који је у Винер-театру радио као глумац, инспицијент и писац, дошао је у везу са позориштем. По К. Ф. Брецнеру (в) написао је либрето за Моцартову оперу Отмица из Сераја (у СНП 1963) и либрето за Дитерздорфову оперу Доктор и апотекар (у СНП 1978).

В. В.

ШТЕФАНОВИЋ Фрањо – композитор, учитељ, хоровођа, оргуљаш (Петроварадин, 12. III 1879 – Петроварадин, 26. I 1924). Основну и грађанску школу завршио је у  Петроварадину, а учитељску 1897. у Осијеку. У Згбу је студирао музику у Глазбеном заводу, где је учио теоретске предмете, соло певање, клавир, виолину, оргуље и рог и положио испит за учитеља певања у учитељским и средњим школама. У Петроварадину је положио испит из природно-математичке групе предмета за грађанску школу тако даје уз музичко васпитање предавао и математику, физику, хемију и биологију. Као учитељ радио је у сремским местима Сланкамен и Черевић, а најдуже у Петроварадину. Од 1922. био је директор Грађанске школе у Петроварадину (данас Основна школа „Јован Дучић“), у којој се данас налази његова биста и спомен-плоча. Током рада је као учитељ оснивао и водио певачке хорове, био оргуљаш у црквама, а у Петроварадину и хоровођа Хрватског пјевачког друштва „Невен“. Када се повукао из културног живота окренуо се свету бајки. Компоновао је (1919) једну од најпознатијих дечјих опера Шумска краљица и још три дечје опере: У вилиној гори 1918, На Орловграду 1920. и Сеоба Славена 1921. Поред опера, аутор је музике за мушки хор (71 дело), 37 дела за мешовити хор, 22 песме за дечји хор, 15 песама за глас и клавир, те 18 црквених композиција, међу којима и неколико миса. Посебну групу његових дела чине сценски радови уз пратњу клавира: комична једночинка Матек и Јана, као и дечје опере У вилиној гори, Шумска краљица и На Орловграду. Од вокалних дела остао му је недовршен ораториј Први грех на текст С. С. Крањчевића. Бавио се и инструменталном музиком оставивши двадесетак клавирских дела, претежно фуга. Његова музика је изразито мелодијска, романтична, често у народном духу. Хрватско културно-просвјетно друштво „Јелачић“ у Петроварадину је 2014.  свечано обележио 90 г. од његове смрти и том приликом, у сарадњи с новосадском музичком школом „Исидор Бајић“, извело његово најпознатије дело Шумску краљицу, коју је и СНП, заједно са Кираљевом једночином опером Прождрљивко, премијерно представило 1985.
ЛИТ: Лексикон југославенске музике, Згб 1984, књ. 2, с. 435; Ђ. Рајковић, Фрањо Штефановић, Звук, Сарајево 1984, бр. 4; Ђ. Рандељ, Штефановић Фрањо, у: Енциклопедија Новог Сада, НСад 2005, књ. 30, с. 556–557.

М. Л.