ХИНРИХС Аугуст (August Hinrichs) – немачки романописац и драматичар (Олденбург, 18. IV 1879 – Хунтлозен код Олденбурга, 20. VI 1956). Син столара, до 1929. је и сам радио као столар. Затим је путовао по Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Италији и та је путовања касније описао у роману Путници без пута (Der Wanderer ohne Weg). За време Првог светског рата био је санитетлија у Француској, а после рата је поново радио као столар у Олденбургу, док му је писање било само споредно занимање. Писао је на доњонемачком дијалекту – романе, поезију и комедије из сеоског живота краја у којем је живео, са обиљем шаљивих досетки у којима долази до изражаја лукавство сељака. Те су му комедије извођене у Дворском театру у Олденбургу. Г. 1920. објавио је роман Светло завичаја (Das Licht der Heimat), писан једноставним, чак опорим језиком, а његово приповедачко умеће највише долази до изражаја у историјском роману Народ на мору (Das Volk am Meer, 1929), о борби слободоумних сељака против олденбуршких грофова. Овај је роман сâм драматизовао под називом Игра о пропасти једног народа; још једна његова историјска драма је много играна – Штедингер (Die Stedinger, 1934), која описује устанак штединшких сељака против крсташа. Његове комедије и скечеви обилују добро оцртаним карактерима, с много духовитости и комичних ситуација: Swienskomödi (1930), која је преведена на књижевни језик, филмована под називом Лом око Јоланте (Krach um Jolanthe) и била популарна у целој Немачкој, Кад петао кукурекне (Wenn de Hahn kreiht, 1933), Петерман путује на Мадеру (1936)… Објавио је и књигу доживљаја из Првог светског рата под називом Широким друмом према Западу (1935). У НПДб је 1939. изведена његова сељачка комедија у 3 чина Swienskomödi под називон Росуља, у преводу Жарка Васиљевића.

БИБЛ: Лом око Росуље Аугуста Хинрихса, сељачка комедија у три чина, прев. Ж. Васиљевић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 275.

ЛИТ: А-м, „Росуља“ Аугуста Хинрихса – превод Жарка Васиљевића, Југословен, Кикинда 1939, бр. 509, с. 3.

Д. Р.

ХИРШФЕЛД Лудвиг (Ludwig Hirschfeld) – аустријски писац (Беч, 21. V 1882 – Беч, 8. V 1945). Био је редактор познатих бечких листова „Neue Freie Presse“ и „Moderne Welt“; писао је приповетке, комедије и оперете, а само су нека његова књижевна дела штампана. Од његових драма ваља споменути Die verflixte Liebe (комедија, 1914), Der berühmte Gabriel (оперета, заједно са Е. Ајслером – Eysler, 1912), Ein Jahr ohne Liebe (оперета са Л. Ашером – Ascher, 1923), Die silberne Tänzerin (оперета са Бруном Франком и Ј. Битнером – Bittner, 1924), Die Dame mit den zwei Herzen (комедија, 1924), Stiefmama (комедија, са Паулом Франком, 1926), Die Frau, die jeder sucht (комедија, 1928), Fernlügen (комедија, 1929), Die verflixte Liebe. Das schwedische Zündholz (комедија, 1931), Auslandsreisen (са Р. Естерајхером, 1932) итд. Као и неке друге, и комедију изведену 1931. у Н-Оп написао је заједно са Паулом Франком (в): Посао са Америком (Geschäft mit Amerika), у преводу Тита Строција. Како је умро последњег дана Другог светског рата, изостали су поузданији некролози и о њему готово и нема литературе.

С. К. К.

ХИРШФЕЛД Роберт (Robert Hirschfeld) – аустријски музиколог (Брно, 17. IX 1858 – Салцбург, 2. IV 1914). Студирао је на Конзерваторију бечког универзитета. Од 1884. до 1914. био је професор на предмету Естетика музике на бечком Конзерваторију, а пред смрт је постављен за директора „Моцартеума“ у Салцбургу. За поновно сценско приказивање приредио је Хајднову оперу Апотекар, по оригиналном либрету Карла Голдонија, која је у НПДб премијерно приказана 1941.

В. Кч

ХЛАДИЋ Ватрослав – глумац и редатељ (Загреб, 5. VIII 1898 – Сушак, 18. III 1959). Глуму је почео учити приватно код Вацлава Антона, окушавши се најприје у Крапини 1913, а затим прокрстарио готово свим позорницама Југославије (Вараждин, Осијек, Сплит, Згб, Скопље), задржавши се увијек врло кратко вријеме, јер га је немирни дух непрекидно нагонио да се огледа у новим срединама. У Н-Оп је био ангажиран од 1928. до 1931. Био је особито успјешан као тумач Крлежиног Лембаха (У агонији), Кланфара (Леда), Старог Глембаја (Господа Глембајеви) и Полугана (Вучјак), те као Шекспиров Јаго (Отело) и Едгар (Краљ Лир), Ибзенов Освалд (Сабласти), Бомаршеов Алмавива (Фигарова женидба), Ростанов Кристијан (Сирано де Бержерак),  док су му у режији најзрелије биле поставе Нушића, Војновића, Цанкара, Голдонија и Шилера. Драматизирао је за сцену многа ђела домаће и свјетске литературе, а бавио се и преводилаштвом. Написао је и аутобиографске успомене Живот глумца (Згб 1944).

УЛОГЕ: Младен (Народни посланик), Фердинанд де Левис (Џентлмени), Болбек (Адвокат Болбек и њен муж), Трухачевски (Кројцерова соната), Пол Сервијер (Чарли), Лембах (У агонији), Др Хелвиг (Насилно уконачивање), Други Габријел (Габријелово лице).

ЛИТ: С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 10. V 1928; К. Николић, „Чарли“, комедија у 3 чина од Јагер Шмита – превео Ј. Бенешић, Нови Сад, 1928, бр. 47, с. 5; К. Николић, „У агонији“ – драма у 2 чина од Мирослава Крлеже, Нови Сад, 1928, бр. 47, с. 5; J. Debreczeni, Agóniában – Krlezsa Miroszláv dramája a Városi színházban, Bácsmegyei Napló, 15. V 1929; А-м, Новосадско-осјечко народно позориште у Суботици, Југословенски дневник, 1930, бр. 140, с. 5; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Југословенски дневник, 1930, бр. 146, с. 5.

П. Ц.

ХОЗА Шћефан (Štefan Hoza) – либретист, певач-тенор, музички писац, историчар и педагог (Спишска Нова Вес, Смижањ, Словачка, 20. X 1906 – Братислава, 6. IV 1982). По изворном занимању био је учитељ. Певање је апсолвирао 1932. код Ј. Егема на Музичко-драматуршкој академији у Братислави, а студије је наставио у Прагу и Милану. Од 1934. до 1962. радио је у Словачком народном дивадлу у Братислави као оперски солист, драматург, редитељ и педагог. Био је први Ондреј у Крутњави. Са својим театром гостовао је у Прагу, Згбу, Бечу, Будимпешти, Дражђанима. Учествовао је у музичким филмовима, у радио-емисијама и снимио неколико грамофонских плоча. Превео је петнаестак оперских и оперетских либрета; аутор је либрета за оперу Крутњава, према новели Иза горњег млина М. Урбана (в) – композитор и коаутор либрета био је Еуген Сухоњ (в). Ова опера изведена је у СНП 1968. Написао је музичко-историјска дела: Творци музике (1943), Опера у Словачкој, I-II (1953-54), Вече у опери (1975). За своју разноврсну активност на унапређењу музичке културе стекао је звање заслужног уметника (1968).

ЛИТ: Е. Сухоњ, „Крутњава“, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 1-2; Б. Кришка, „Крутњава“ први пут у Југославији, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 3.

М. К.

ХОКУС-ПОКУС (Hokuspokus oder Was wollen wir spielen?) – комедија у 3 чина (5 слика) с предигром и епилогом. Као пародију на комад Луиђија Пирандела Шест лица траже писца, написао: Курт Гец. Прво извођење у Штетину, у сезони 1926/27, у нашој земљи 9. V 1929. у НП у Сарајеву.

Прво извођење у СНП 1. VI 1929. у Великом Бечкереку. Превео: Жарко Васиљевић. Подела узета са плаката представе одржане 20. XI 1929. у Старом Бечеју. – Рд. Ж. Васиљевић; Н. Динић (Позоришни управник), С. Душановић (Глумац, Фан Хути), Стеван Јовановић (Песник и драматург – жонглер Хокуспокус, Пер Биле), Љ. Драгићка (Благајница, Агда Кјерулф), Љ. Стојчевић (Критичар), Ђ. Козомара (Правни саветник, Олаф Линдбо), Д. Марковић (Северин Гандруп), М. Бандић (Државни тужилац), И. Душановићка (Собарица), Л. Лазаревић (Лакеј Џон), С. Савић (Судски послужитељ). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, Hókuszpókusz, Torontal, 1929, бр. 125, с. 4; А-м, Отварање позоришне сезоне у Н. Саду, Нови Сад, 1929, бр. 38, с. 4; hj, Hókuszpókusz – A noviszádi színészek bemutató elöadása Becskereken, Bácsmegyei Napló, 1929, бр. 144, с. 7; А-м, A „Hókusz-pókusz“ kerül szinre ma este a Szloboda nagyter mében, Délbácska, 1929, бр. 231, с. 5; A. Miklautz, Hokuspokus von Kurt Götz, Deutsches Volksblatt, 1929, бр. 2959, с. 5.

В. В.

ХОЛ Овен (Owen Hall) – ирско-енглески писац и либретиста (Лондон, 10. IV 1853 – Херогејт, Енглеска, 9. IV 1907). Ирског је порекла; право му је име било Џејмс-Џими Дајвис (James-Jimmy Davis), а због екстравагантног и необузданог коцкарског живота потписивао се и досетком „owing all“, што би било отприлике „дужан свима“. У енглеској престоници је дипломирао права и после успешне каријере адвоката и новинара из области права, опробао се као либретиста музичких комедија. Упознавши се са Харијем Гринбенком (в), са њим је написао оперетска либрета: Весела девојка (A Gaiety Girl, 1893), Уметников модел (An Artist’s Model, 1895), Гејша (The Geisha, 1896) и Грчки роб (A Greek Slave, 1898), а после Гринбенкове смрти самостално је написао свој најпопуларнији мјузикл Cvećarka (Florodora, 1899), који је доживео 455 извођења у Лондону и 552 у Њујорку. У 20. веку написао је, сам или у сарадњи, либрета: Сребрна ципелица  (The Silver Slipper, 1901), Девојка из Кејса (The Girl from Kays, 1902), Медаља и служавка (The Medal and the Maid, 1903) и Мали херувим (The Little Cherub, 1906). У Новом Саду је извођена Гејша: у НП 1925. и у НПДб 1940.

В. В.

ХОЛАНДСКА ЖЕНИЦА (Das Hollandweibchen) – оперета у 3 чина. Музика: Емерих Калман. Либрето: Лео Штајн и Бела Јенбах. Прво извођење у Бечу, 30. I 1920.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 2. IV 1925. Превео: Драгомир Кранчевић. Подела узета са плаката представе одржане 6. V 1925. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ф. Селински; М. Краљ, Е. Микулић (Јута), М. Оливијери-Илић (Ели), Д. Матејићка (Салина), Г. Миковић (Маршал двора), М. Оџић (Стоп), М. Вебле (Одалберт), С. Писек, Б. Чолић (Родерих), К. Клеменчић (Штерцел), Н. Мељников (Опел), Д. Таран (Сајденхехт), С. Вендеровић (Трокенрот), Ђ. Козомара, М. Степановић (Тидеман), Б. Чолић, Н. Дивјак (Себорг), С. Феодоров (Мелов), В. Калинин (Ветерлинд), Л. Лазаревић (Клас), Ј. Силајџић, М. Летић (Кочијаш). – Изведено 33 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Холандска женица“ (Премијера), Застава, 4. IV 1925; A. Miklautz, Erstaufführung der Operette „Hollandweibchen“, Deutsches Volksblatt, 4. IV 1925; Рене, „Холандска женица“, Јединство, 5. IV 1925; Д. Н., Преглед последњих премијера, Родољуб, НСад, 5. IV 1925; А-м, A Hollandi menyecske, Délbácska, 5. IV 1925; А-м, Холандска невеста, оперета у три чина, написали Јенбах и Штолц, музика од Калмана, Видовдан, НСад, 12. IV 1925; А-м, Премијера „Холандске женице“, Comoedia, 1925, бр. 34, с. 10; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 24, с. 5; A. Miklautz, Hollandweibchen in neuer Besetzung, Deutsches Volksblatt, 7. X 1925.

В. П.

ХОЛАНЂАНИН ЛУТАЛИЦА (Der fliegende Hollander) – опера у 3 чина. Музика и либрето (према поеми Хајнриха Хајнеа Meomoiren des Herrn von Schnabelewopski): Рихард Вагнер. Прво извођење у Дворској опери у Дрездену, 2. I 1843, у нашој земљи 28. III 1896. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 14. I 1965. у НСаду. Превео: Милан Димовић. – Рд. М. Сабљић, к. г., дир. Д. Миладиновић, хорове спремио Е. Гвоздановић, сц. М. Денић, к. г., к. Љ. Драговић, к. г.; Р. Немет, И. Кнежевић (Даланд), М. Скендеровић, З. Ћипико (Сента), В. Цвејић (Ерик), М. Врчевић-Бута (Мери), В. Куцуловић (Кормилар), Д. Мариновски (Холанђанин). – Изведено 8 пута, глед. 5588.

ЛИТ: Г. Дивљак-Арок: Први Вагнер на новосадској сцени, Дневник, 14. I 1965; Д. А-м, Премијера „Холанђанина луталице“, Дневник, 14. I 1965.

В. В.

ХОЛАНЂАНИН ЛУТАЛИЦА (Der fliegende Hollander) – опера у 3 чина. Музика и либрето (према поеми Хајнриха Хајнеа Meomoiren des Herrn von Schnabelewopski): Рихард Вагнер. Прво извођење у Дворској опери у Дрездену, 2. I 1843, у нашој земљи 28. III 1896. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 14. I 1965. у НСаду. Превео: Милан Димовић. – Рд. М. Сабљић, к. г., дир. Д. Миладиновић, хорове спремио Е. Гвоздановић, сц. М. Денић, к. г., к. Љ. Драговић, к. г.; Р. Немет, И. Кнежевић (Даланд), М. Скендеровић, З. Ћипико (Сента), В. Цвејић (Ерик), М. Врчевић-Бута (Мери), В. Куцуловић (Кормилар), Д. Мариновски (Холанђанин). – Изведено 8 пута, глед. 5588.

ЛИТ: Г. Дивљак-Арок: Први Вагнер на новосадској сцени, Дневник, 14. I 1965; Д. А-м, Премијера „Холанђанина луталице“, Дневник, 14. I 1965.

В. В.