УРИЈЕЛ АКОСТА (Uriel Acosta)

УРИЈЕЛ АКОСТА (Uriel Acosta) – трагедија у 3 чина. Написао: Карл Гуцков. Прво извођење у Дрездену, 13. XII 1846, у нашој земљи 16. I 1876. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 2. III 1912. у Сомбору. Превео: Јован Грчић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. М. Марковићка; К. Васиљевић (Уријел Акоста), М. Марковићка (Јудита), Љ. Динићка (Мајка), А. Гошићка (Барух Спиноза), Д. Ружић (Бен Акиба), Д. Спасић (Де Силва), М. Матејић (Бен Јохај), Р. Спиридоновић (Манасија Фандерсратен), В. Виловац (Де Сантос), Н. Гошић (Први брат), В. Ивановић (Други брат). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Карло Гуцков, Uriel Acosta, прев. Ј. Е. Томић, Згб 1884.

ЛИТ: А-м, У суботу је била премијера жалосне игре „Уријел Акоста“,  Слога, Сомбор, 1912, бр. 9, с. 5; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 37,  с. 3.

В. В.

УРНЕБЕС

УРНЕБЕС – драма у 3 чина. Написао: Александар Верешчагин. Музика: Е. Коршош и М. Јовановић Штула.

Праизвођење у ДНП 3. V 1944. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. В. Ребезов, дир. Х. Маржинец; П. Милосављевић (Фортунат), С. Савић (Риста), Р. Кранчевић (Мара), М. Петровић (Лела), А. Верешчагин (Иван), И. Душановић (Јулка), А. Милосављевић (Анкица), М. Мирковић (Жика), Ж. Мишчевић (Реља), Р. Шобота (Бошко), М. Верешчагина (Боса), В. Милојевић (Ђура). – Изведено 9 пута.

А. В.

УРОШ V И МАТИ МУ ЈЕЛЕНА

УРОШ V И МАТИ МУ ЈЕЛЕНА – драма у 5 чинова. Написао: Матија Бан.
Праизвођење у СНП 2. XII 1867. у Бгду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
БИБЛ: Матија Бан, Урош V и мати му Јелена, Дубровник 1868.

В. В.

УСКОЧКИЊА

УСКОЧКИЊА – слика из шајкашког живота у 3 дела с певањем. Написао: Лазар Марковић Мргуд. Музика: Исидор Бајић.

Праизвођење у СНП 19. V 1908. у Суботици. Подела узета са плаката представе одржане 29. XI 1909. у НСаду. – Рд. М. Марковић; А. Лукић (Марко Милин), Љ. Динићка (Јеца), М. Марковићка (Јела), М. Николић (Пера Катић), М. Марковић (Душан), К. Васиљевић (Паја Лазић), М. Матејић (Стева), Д. Матејићка (Шаренка), М. Тодосићка (Перса), Д. Николићева (Вата), М. Јосићева (Ката), М. Хаџи-Динић (Панта), Ј. Антонијевић (Први момак), Д. Кранчевић (Други момак), С. Стефановић (Трећи момак), xxx (Мушко дете од две године). – Изведено 8 пута.

БИБЛ: Лазар Марковић Мргуд, Ускочкиња, НСад 1909.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 90, с. 3; Р., Премијера „Ускочкиње“, Бранково коло, 1908, бр. 17-18, с. 287; А-м, Ускочкиња, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 17, с. 65-66; А-м, Слика из три дела из шајкашког живота „Ускочкиња“, Застава, 1909, бр. 260, с. 2; (Ј.) Г(рчић), Ускочкиња, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 19, с. 75.

В. В.

УСКОЧНИЦА

УСКОЧНИЦА – комад из народног живота с певањем и играњем у 4 чина. Написао: Петар Крстоношић. Музика: Рожђеловски. Прво извођење у Темишвару, 1920, а уз суделовање Драгомира Кранчевића и Руже Кранчевићке.

Прво извођење у СНП 25. XI 1922. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Павићевићка (Велинка), Б. Ђорђевић (Коста), М. Аћимовић (Паја Сувајџић), М. Петровићка (Анђа), М. Јелић (Сима), П. Крстоношић (Перица), А. Аћимовићка (Пајка), Л. Радосављевићка (Лина), М. Крстоношићева, Недељковић. – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 27. X 1928. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 18. XI 1928. у Вршцу. – Рд. Ј. Харитоновић; Н. Динић (Новак Радонић), М. Динићка (Мица, Ката), Д. Марковић (Коста), А. Рашковић (Паја Сувајџић), Љ. Јовановићева (Анђа), Стеван Јовановић (Воја), Достићка (Велинка), мала Радојка (Мирко), Ј. Харитоновић (Грк Перица), З. Ћурчићка (Стрина Лина, Цвета), Л. Лазаревић (Сима), С. Душановић (Драго), С. Хурбан (Иван, Други Циганин), И. Дубравчићева (Мара), xxx (Љубица), Х. Харитоновићка (Пајка), Ј. Силајџић (Селемир, Гајдаш), xxx (Гуслар), Ђ. Јанковић (Илија, Кум, Први Циганин), С. Савић (Крчмар). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 3. V 1936. у Вршцу. – Рд. Д. Марковић; Д. Марковић (Новак Радонић), Р. Ферари (Мица), В. Милин (Коста), Д. Кременовић (Паја Сувајџић), Љ. Јовановићева (Анђа), Љ. Красић-Левак (Велинка), С. Душановић (Воја), Г. Николић (Сима, Селемир, Гуслар), Н. Стојановић (Грк Перица), В. Ивановић (Иван, Кум), Ђ. Козомара (Драго), И. Душановићка (Мара), М. Петровићева (Ката), О. Репак (Љуба), М. Шекулин (Пајка), З. Николићка (Цвета), З. Ковачевићка (Лина), С. Савић (Крчмар, Гајдаш), Љ. Ковачевић (Мали Мирко), С. Грбић (Тамбураш). – Изведено око 10 пута.

ЛИТ: А-м, Нова драма, Јединство, 1920, бр. 220, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Ново време,  Стари Бечеј, 1922, бр. 49, с. 2; А-м,  „Ускочница“ од П. Крстоношића, Застава, 1928, бр. 246, с. 3; А-м, Позориште, Војводина, 1928, бр. 48, с. 2; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор, 1936, бр. 42, с. 3.

В. В.

УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА – (Спящая красавица)

УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА (Спящая красавица) – балет-бајка у 3 чина са прологом. Музика: Петар Иљич Чајковски. Либрето (La Belle au bois dorment): Маријус Петипа по причи Шарла Пероа. Прво извођење у Маријинском театру у Петрограду, 15. I 1890, у нашој земљи 16. VI 1927. у НП у Бгду (под насловом Очарана лепотица).
Прво извођење у СНП  6. IV 1971. у НСаду. – К-граф, рд. и к. Б. Тонин, дир. И. Топлак, сц. Б. Добановачки, к. г.; Е. Марјаш–Брзић (Принцеза Аурора), Џ. Савино (Принц Флоримонд), М. Арабиен (Вила Јоргована), М. Братоножић (Карабоза), Ђ. Марушевић (Краљ), Н. Бикицки (Краљица), И. Игњатовић (Каталабут), М. Матић-Миленковић (Дадиља). – Изведено 26 пута, глед. 10.072.
ЛИТ: В. Миросављевић, Успавана лепотица, Дневник, 6. IV 1971; С. Божовић, Јубиларна „Успавана лепотица“, Вечерње новости, 6. IV 1971; Р. Поповић, Две деценије балетског ансамбла, Политика, 8. IV 1971; С. Савић, Шаренило игре и музике, Дневник, 11. IV 1971; С. Савић, Успавана лепотица, Позориште, НСад 1971, бр. 8, с. 7.

Љ. М.

УСПОМЕНА НА СОРЕНТО

УСПОМЕНА НА СОРЕНТО – позоришни комад у три чина. Написао: Богдан Чиплић.

Праизвођење у НПДб 27. II 1940. у НСаду. – Рд. Б. Чиплић, сц. М. Шербан; М. Ајваз (Др Нестор Исаковић), И. Јовановић (Ана), Д. Антонијевић (Стеван), Н. Стојановић (Др Јован Павков), Б. Станојевић (Миша), К. Шербан (Госпођица Лујза), С. Душановић (Гојко Јовановић), Р. Кранчевић (Вида), Љ. Филиповић (Прота Рајковић), М. Ерцеговић (Мара), М. Миљуш (Полицијски капетан), А. Стојковић (Пишта), С. Пашалић (Стари Циганин), Ж. Станојевић (Покућар), Б. Дечермић (Певач), М. Драгин (Полицијски агент). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Богдан Чиплић, Успомена на Соренто, позоришни комад у три чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 59.

ЛИТ: С. С., Писац и редитељ „Успомена на Соренто“ г. Богдан Чиплић о свом првом позоришном делу, Дан, 25. II 1940; Л. Дотлић, „Успомена на Соренто“ у Новом Саду, Дан, 29. II 1940; В. М., „Успомена на Соренто“ од Богдана Чиплића, Време, Бгд, 1. III 1940; Т., Премијера Богдана Чиплића:  „Успомена на Соренто“, Правда, Бгд, 3. III 1940.

М. Р.

УСТАВ ДРУШТВА ЗА СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ (ДСНП)

УСТАВ ДРУШТВА ЗА СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ (ДСНП) – Устав ДСНП је скуп норми којима се уређују основне делатности ДСНП у друштвеној и културној заједници, начин обављања делатности и границе. У формалном смислу, Устав ДСНП је највиши и најјачи писани општи правни акт, највише правне снаге, којим се уређују питања од значаја за организовање, рад и пословање ДСНП. Уставом ДСНП почиње стварање права Друштва и његових чланова. Од Устава, као програмско-декларативног акта, очекује се да важи дуго у будућност, иако се њиме регулисало тадашње уређење, и сматрао се као програм за будућност. Устав ДСНП се састоји се од правних норми, чија је садржинска особеност у подручју односа који регулишу, а формална особеност у степену правне снаге (највиша правна снага). Својства Устава су независност, непрекидност, недељивост. Из њега је произишао правни систем ДСНП и условљавао је важење свих касније донетих прописа, тј. правила дружине. Устав је донела уставотворна Скупштина, односно, у ту сврху изабрано представничко тело. Позив на установљавајућу Скупштину ДСНП упутили су  27. III 1861. Светозар Милетић, један од оснивача ДСНП и Јован Јовановић Змај, секретар Српске читаонице, а позив је објављен дан касније у Србском дневнику. Оснивачка скупштина ДСНП, на којој је усвојена и прва редакција Устава ДСНП, одржана је 29. и 30. V (10. и 11. VI) 1862, „на трећи дан Духова“. На седници одржаној 11. (23) IV 1864, донет је предлог Устава ДСНП, а потписници су: Стеван Брановачки, начелник, Јован Ђорђевић, подначелник и председник ПО и Стеван Николић, председник ЕО, као и 10 чланова ПО (Е. Чакра, Ђ. Радић, Ђ. Вукићевић, Ф. Оберкнежев, А. Хаџић, И. Христић, С. Лазаревић, А. Јовановић, Ј. Хаџић, С. Павловић) и 10 чланова ЕО (М. Поповић, Ђ. Кода, Ђ. Шевић, К. Радуловић, С. Суботић, Н. Петровић, К. Новаковић, П. Јовичић, Ћ. Поповић, Ђ. Чавић). Устав ДСНП је одобрен од угарских власти и одмах, по одобрењу, штампан, 7. XI 1865 (по нов. кал.). године у Епископској штампарији у Новом Саду. За првог начелника ДСНП изабран је Стеван Брановачки, чији је мандат трајао до 28. IX 1868, када је изабран Јован Суботић. По истеку Суботићевог мандата, поново је изабран Стеван Брановачки 3. VIII 1871, а три године касније, 18. VIII 1874, изабран је Михаило Полит Десанчић. Начелници ДСНП били су и: Стеван Павловић (од 1878), др Лаза Станојевић (од 1881, и даље реизбором од 1891), Антоније Тона Хаџић (од 1905), др Ђура Трифковић. Писани устав ДСНП је правни акт у којем преовлађује норамативни говор и начин изражавања, али је и много више по значају за српски народ, јер је један од првих свечаних докумената којим се правно регулисала позоришна делатност код Срба, на српском језику. Корице, картон обложен хартијом, хрбат пресвучен платном; 2 непагиране и 18 пагинираних страна, српским језиком, ћириличким писмом. Устав ДСНП се састоји од шест чланака са следећим насловима: 1. Цел друштва и народног позоришта, 2. Фонд и имање позоришта, 3. О унутрашњем саставу и одношењу друштва и његових органа, 4. О спољашњем одношењу друштва и народног позоришта а) спрам власти б) спрам србског народа в) спрам трећих лица, 5. О позориштној дружини, 6. О главним променама. Сви чланци су подељени на чланове којих је укупно 29. У стварности промена устава не зависи само од правног поступка за промене устава, него и од многих других политичких и социјалних чинилаца, као и од осетљивости народа у одређеном историјском тренутку. Према моделу промене устава, Устав ДСНП је стабилан јер је промена морала бити у складу са односним законима, према предвиђеном поступку. Процедура при мењању устава поштовала је стабилност важећег поретка и омогућавала је прилагођавање устава друштвеним потребама, а о свакој промени је претходно морало да се на редовној годишњој скупштини ДСНП одлучити са две трећина гласова. Устав ДСНП, од када је донет 1862. више пута је мењан (1920, 1930 – 36 чланова, председник др Бранислав Борота…), прилагођаван, усклађиван са Уставом Југославије (1974), законима, али никад није мењан (осим у језичко-стилском смислу) § 1, тј. први члан који се односи на циљ друштва и народног позоришта. Устав је доцније променио назив у Статут и под тим именом данас важи. Познато је да се први Устав ДСНП, као штампана публикација, чува у БМС, НБС, ГБНС и Библиотеци СНП-а, да је прештампан поводом Дана Позоришта 1990. г., у издању СНП-а, а у новије време постоји и електронски извор.

ЛИТ: архивска грађа о Друштву за СНП, Архив Војводине, Ф-35: књ. 4 – записници Главне скупштине 1861–1922, књ. 5– записници Главне скупштине УО ДСНП 1862–1881, књ. 6 – записници Главне скупштине УО ДСНП 1882–1905, књ. 7– записници Главне скупштине УО ДСНП 1906–1927, књ. 11 – Акта Главне скупштине УО и Позоришног одбора 1862–1914; књ. 13 – Акта УО 1919–1924; књ. 14 – Акта УО 1931–1932); књ 16, арх. бр. 175, од 17. III 1930, Устав ДСНП у Новом Саду; Устав Друштва за Србско народно позориште, НСад, 1865; „Позориште“, НСад, 1889, с. 28; „Позориште“, НСад, 1890, с. 192; „Позориште“, НСад 1891, с. 80; „Позориште“, НСад 1897, с. 74; „Позориште“, НСад 1897–8, с. 206; „Позориште“, НСад 1898–9, с. 78; „Позориште“, НСад 1899-1900, с. 243; „Позориште“, НСад 1901–2, с. 182; „Позориште“, НСад 1902–3, с. 125; „Позориште“, НСад 1904–5, с. 158; „Позориште“, НСад 1905–6, с. 110; „Позориште“, НСад 1906–7, с. 187; Дан Позоришта, НСад, 1990.

ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗВОР: http://view.bbns.rs/items/show/11 (преузето 24. новембра 2017).

И. И.К.

УТЕКЛА МИ ПРЕПЕЛИЦА (Uciekła mi przepióreczka)

УТЕКЛА МИ ПРЕПЕЛИЦА (Uciekła mi przepióreczka) – комедија у 3 чина. Написао Стефан Жеромски. Прво извођење у Варшави, 27. II 1925.

Прво извођење у нашој земљи Н-Оп 13. X 1928. у Осијеку. Превео: Јулије Бенешић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 5 пута.

В. Кт

УТЈЕШАНОВИЋ Савка

УТЈЕШАНОВИЋ Савка – балетска играчица (Качарево, Банат, 28. XI 1947 – ). Завршила је 8 разреда гимназије са великом матуром у НСаду 1966. Истовремено је похађала и завршила Балетски одсек Позоришне школе у НСаду (1966) у класи Љиљане Мишић. Опредељена за позив белетске играчице од самог почетка, још као ученица је учествовала у балетским представама СНП. Крхка, музикална, сигурне класичне технике, са смислом за драмско обликовање, привукла је пажњу кореографа и после завршног испита одлучила се да професионалну балетску каријеру започне у ХНК у Згбу (сезона 1966/67). Балетском ансамблу СНП је припадала од 1. IX 1967. до 31. X 1968, када је ангажована у Балету НП у Сарајеву, где је при балетском студију почела да се бави се и педагошким радом. У солистичкој улози се први пут појавила још као ученица у СНП у Копелији 1966.

УЛОГЕ: Копелија, Анђео (Копелија), Млади пар (Демон злата), Дивертисман  III (Дон Кихот), Чај, Коломбина (Шчелкунчик).

Љ. М.