СИМФОНИЈСКО КОЛО – плесни приказ. Музика: Јаков Готовац. Прво извођење 1. VI 1947. у ХНК у Згбу.
Прво извођење у СНП 25. VII 1950. у НСаду, у оквиру Балетског дивертисмана I. – Рд. и к-граф М. Олењина, дир. Л. Бута, сц. В. Маренић, к. М. Бабић-Јовановић; М. Братоножић (Млада), Р. Глумац (Младожења), С. Стојановић (Проводаџија), Ж. Митровић (Чауш). – Изведено 10 пута, глед. 3945.
Љ. М.
СИНОВЧИЋ Драгица в. БРКОВИЋ Драгица
СИРАНО ДЕ БЕРЖЕРАК (Cyrano de Bergerac) – херојска комедија у 5 чинова. Написао: Едмон Ростан. Прво извођење у Паризу, 28. XII 1897, у нашој земљи 29. XII 1898. у ХНК у Згбу.
Прво извођење у НП у НСаду 29. XI 1921. – само 4. сцена III чина. Превео: Милан Димовић. – Рд. В. Богић; В. Богић (Сирано), М. Јанковић (Роксана), М. Душановић (Христијан). – Изведено 6 пута.
БИБЛ: Едмон Ростан, Сирано де Бержерак, прев. М. Димовић, Бгд 1914.
ЛИТ: А-м, „Сирано де Бержерак“ од Е. Ростана, Застава, 1925, бр. 78, с. 3.
В. В.
СИРИШЧЕВИЋ-РУЖЂАК Нада – оперска певачица, сопран (Загреб, 26. XI 1934 – Загреб, 27. X 2012). Певање је учила у Згбу. На оперској сцени је дебитовала 1963. у Ријечкој опери као Марица у Сплитском акварелу. Од 1963. до 1965. била је чланица загребачког казалишта „Комедија“, од 1965. Опере ХНК у Згбу, а од 1980. првакиња Мариборске опере. Гостовала је по Југославији, у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Луксембургу, СССР, Шпанији и другде. У СНП је наступила три пута: као Лучија ди Ламермур 28. IV 1972. и поново 5. VI 1975. и као Ђилда у Риголету 25. X 1977. Г. 1972. добила је награду „Милка Трнина“. Загребачка телевизија је 1998. обележила њену 35. годишњицу рада, за коју прилику је снимила делове из трију Вердијевих опера: Риголето (Ђилда), Травијата (Виолета) и Отело (Дездемона).
ЛИТ: В. Поповић, Гостовања у Опери, Позориште, НСад, 1972, бр. 9-10, с. 13; О. Панди, Гости у првом плану, Дневник, 28. X 1977.
В. П.
СИРОДЕН Пол (Paul Siraudin) – француски драмски писац (Париз, 18. XII 1813 – Анген, 8. IX 1883). У позоришту се јавио 1835. Писао је сам или у сарадњи, најчешће са Алфредом Делакуром (в), комаде, водвиље, комедије, пародије, оперска либрета… Пред крај 1860. отворио је посластичарницу, што није прошло без одјека у штампи, али није умањило његову позоришну активност. СНП је 1890, у преводу М. И. Стојановића, извело само један комад у чијем је писању и С. учествовао. То је Лионски улак (Le Courrier de Lyion, ou l’Attaque de la malle-poste, 1850), који је С. написао са тројицом сарадника: Емил Лемоан-Моро (Emile Lemoine-Moreau, којег треба разликовати од Емила Мороа – Emile Moreau), Алфред Делакур (Alfred Delacour) и Огист Маке (Auguste Maquet).
ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Лијонски улак, Позориште, НСад, 1890, бр. 10, с. 38-39; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 9, с. 2; М. Д., „Лионски улак“, Весник, Панчево, 1893, бр. 5, с. 2.
С. А. Ј.
СИРОТИЊСКИ АДВОКАТ (L’Avocat des pauvres) – драма у 5 чинова. Написао: Пол Мерис. Прво извођење у Паризу, 1856, у нашој земљи 11. VI 1870. у НП у Бгду.
Прво извођење у СНП 5. II 1883. у Вршцу. Превео: Милутин И. Стојановић. Подела узета са плаката представе одржане 26. I 1884. у НСаду. – Д. Ружић (Џорџ Тревор), А. Лукић (Оливијер Кромвел), М. Суботић (Сер Џафреј Абердински), М. Димитријевић (Џилберт Талбот), А. Милосављевић (Флавио), М. Марковић (Љушијан Девере), И. Станојевић (Обадаја), М. Хаџи-Динић (Бертел), Љ. Станојевић (Сами), Б. Рашић (Хабакук), М. Рајковићка (Лилија), Д. Ружићка (Маргарита Треворова), Љ. Динићка (Ефлама Уелскиња), Љ. Петровићева (Бринета), С. Димитријевићка (Сузана). – Изведено 2 пута.
ЛИТ: С., „Сиротињски адвокат“, драма од Павла Мериса, превод са француског, Јавор, 1884, бр. 7, с. 218-219; (Ъ), „Сиротињски адвокат“, Српско коло, НСад, 1884, бр. 7, с. 3.
В. В.
СИСМАЈЕР Франц Ксавер (Franz Xaver Süssmayer/Süßmayer) – аустријски композитор и диригент (Шваненштат, Горња Аустрија, 1766 – Беч, 17. IX 1803). Отац му је био црквењак и учитељ, те је већ од раног детињства певао у бенедиктинском манастиру Кремсминстер; кад је глас почео да му мутира постао је члан манастирског оркестра као виолинист. Манастир је приређивао оперске представе (Глука и Салијерија) и припремао комаде с певањем, па је и С. компоновао неколико дела сценске и црквене музике. Г. 1787. постао је Салијеријев ученик у Бечу. Са Моцартом је имао веома близак пријатељски однос (између осталог, заслужан је што је сачувана Моцартова преписка са супругом Констанцом); 1791. је помагао тешко оболелом пријатељу у преписивању опера Титова милостивост (La clemenza di Tito) и Чаробна фрула (Die Zauberflöte). Исте г. је завршио Моцартов недовршени Реквијем (Requiem in d-mol), који је средином марта 1792. изведен у Бечу поводом 100 дана од Моцартове смрти, а у НП у НСаду је 1922. извођен у преводу Мирка Балубџића са латинског на црквенословенски језик. Иако је за живота био уважен композитор, С. се данас помиње само као Моцартов сарадник.
В. В.
СКАКАВЦИ (Скакалци) – комедија у 3 чина. Написао: Стефан Костов Лазаров. Прво извођење у Софији, 1931, у нашој земљи 21. XII 1935. у НП у Бгду.
Прво извођење у СНП 27. IX 1936. у НСаду. Превео: Синиша Пауновић. Подела узета са плаката представе одржане у Србобрану 27. I 1937. – рд. В. Качаник и С. Душановић; В. Качаник (Раданов), М. Мајић (Проданов), Н. Нешовићка (Бистра), С. Душановић (Инспектор Јанаћков), З. Ковачевићка (Руса), Љ. Јовановићева, И. Душановићка (Баба Јованка), Д. Марковић, М. Вилић (Лисичков), Е. Казазовић, А. Ђорђевић (Беличков), В. Милин (Ивановић), Д. Кременовић, В. Ивановић (Рашков), Д. Левак (Вучев), Ј. Пешић (Недељков), А. Ђорђевић, А. Маслов (Димитрије), М. Ђорђевићка (Марија), Б. Казазовићка, М. Можњакова (Мара), И. Дрндаревић (Коља). – Изведено 6 пута.
ЛИТ: С. Д(инчић), Корупција на сцени, Дан, 1936, бр. 227, с. 6; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор 1936, бр. 42, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Србобрански гласник, 1937, бр. 6, с. 1; В., Српско народно позориште из Новог Сада у Панчеву, Панчевачка недеља, 1937, бр. 186, с. 2.
В. В.
СКАЛОВСКА-МИРЧОВ Марија в. МИРЧОВ-СКАЛОВСКА Марија
СКАМПОЛО (Scampolo) – комедија у 3 чина. Написао: Дарио Никодеми. Прво извођење у Милану, 3. XII 1915, у нашој земљи 5. XII 1932, у НП Бгд.
Прво извођење у НП у НСаду 22. I 1924. Превео: Тодор Манојловић. – Рд. Р. Веснић; Р. Веснић (Тито), Д. Величковић (Џулио), Л. Лазаревић (Еџисто), Ј. Стојчевић (Џиљоли), В. Ивановић, М. Васић (Непознати господин), К. Цветковић (Емилија), Р. Кранчевићка (Франка), Љ. Бобић, к. г. (Скамполо). – Изведено 7 пута.
Премијера у НП у НСаду 9. IX 1925. – Рд. Ј. Гец; Д. Билуш (Тито), Ј. Гец (Џулио), Л. Лазаревић (Еџисто), М. Васић (Џиљоли), Н. Дивјак (Непознати господин), Љ. Јовановићка (Емилија), Р. Кранчевићка (Франка), З. Петровићка (Скамполо). – Изведено 7 пута.
Прво извођење у СНП 17. V 1927. у Великом Бечкереку. – Рд. Стеван Јовановић; П. Матић (Тито), Х. Харитоновићка (Франка), Ј. Харитоновић (Џулио), Д. Павичевићка (Емилија), Стеван Јовановић (Еџисто), С. Душановић (Фаусто), С. Савић (Џиљоли), Љ. Драгићка (Скамполо). – Изведено 3 пута.
Обновљено као премијера у СНП 25. XI 1928. у Вршцу. – Рд. Стеван Јовановић; Стеван Јовановић (Тито), Д. Марковић (Џулио), Л. Лазаревић (Еџисто), Ј. Харитоновић (Џиљоли), С. Хурбан (Непознати господин), Љ. Јовановићева (Емилија), З. Ћурчићка (Франка), Љ. Драгићка (Скамполо). – Изведено 12 пута.
Прво извођење у ДНП 5. VIII 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; С. Раваси (Тито), Љ. Иличић (Џулио), М. Милићевић (Џиљоли), Р. Шобота (Еџисто), Т. Тасић (Непознати господин), Т. Јеремић (Емилија), О. Животић (Франка), К. Игњатовић (Скамполо). – Изведено 7 пута.
БИБЛ: Дарио Никодеми, Скамполо, прев. Бранко М. Добрић, Бгд 1930.
ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Скамполо“ – Гостовање гђице Бобић, Застава, 22. II 1924; А. Ш., Скамполо од Дарија Никодемија, Радикалски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 35, с. 3; А-м, Skampolo, Torontal, Велики Бечкерек, 1927, бр. 114, с. 3; М. Ст., Скамполо, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1927, бр. 22, с. 2; А-м, „Скамполо“ од Д. Никодемија, Застава, 18. X 1928; С. Петровић, Д. Никодеми: „Скамполо“, У позоришту, Бгд 1928, с. 122-123; А-м, „Скамполо“ комедија од Никодемија, Нови Сад, 1930, бр. 47, с. 3; А-м, Скамполо, Југословенски дневник, 1931, бр. 25, с. 5.
В. В.