СЕВЕРО ТОРЕЛИ (Severo Torelli) – драма у 5 чинова. Написао: Франсоа Копе. Прво извођење у Паризу, 21. XI 1883, у нашој земљи 22. XII 1894. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП неутврђеног датума 1895. у Панчеву. Превео: Душан Л. Ђокић. Подела узета са плаката представе одржане 25. III 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; М. Николић (Барнабо Спинола), А. Лукић (Жан-Батиста Торели), Д. Спасић (Северо Торели), К. Васиљевић (Ренцо Рикарди), М. Марковић (Еркол Балбо), Ј. Тодосић (Липо Малатеста), Ђ. Бакаловић (Сандрино), Ј. Жикић (Фра Паоло), Ј. Душановић (Баригал), Т. Илић (Прогнаник), С. Стефановић (Торелијев послужитељ), Д. Ружићка (Дона Пија), С. Бакаловићка (Порција), М. Тодосићка (Катарина), К. Жикићка (Жена из народа), Д. Весићева (Сандринова сестра). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: -К-, О приказаној драми Франсоа Копеа, Стража, 1895, бр. 21, с. 3; М. С(ави)ћ, Северо Торели, Позориште, НСад, 1895, бр. 25, с. 98-99; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1895, бр. 39, с. 4; Т. О(стојић), Северо Торели, Позориште, НСад, 1896, бр. 35, с. 138-139.

В. В.

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН (Il Barbiere di Siviglia) – комична опера у 2 чина (3 слике). Музика: Ђоакино Росини. Либрето, према Бомаршеу: Чезаре Стербини. Прво извођење у Риму, 20. II 1816, у нашој земљи 2. XII 1874. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 29. X 1924. Превео: Велимир Живојиновић. Подела узета са плаката представе одржане 7. IV 1926. у НСаду. – Рд. Е. Маријашец, к. г., дир. Ф. Селински; Н. Баранов (Фигаро), З. Томић, к. г. (Гроф Алмавива), Е. Маријашец, к. г. (Дон Базилио), М. Оџић (Дон Бартоло), Н. Архипова, к. г. (Розина), Ј. Равскаја (Берта), Г. Миковић (Фијорело), С. Вендеровић (Официр), И. Михајловић (Нотариус). – Изведено 11 пута.

Прво извођење у СНП 18. VI 1949. у НСаду. – Рд. Ј. Коњовић, сц. Б. Дежелић, к. М. Бабић-Јовановић, дир. В. Илић; М. Парабућски, Д. Бурић (Алмавива), В. Нецков (Бартоло), З. Николић (Розина), С. Јанковић, к. г. (Фигаро), Е. Маријашец, к. г., М. Зец, М. Хаднађев (Базилио), Д. Леђанац, М. Врчевић (Марселина), Д. Балтић (Фиорело), С. Радиновић (Амброзио), К. Танкосић (Бертолдо), Ђ. Молдовановић (Официр, Стражар), Д. Секулић (Бележник). – Изведено 16 пута, глед. 9454.

Премијера у СНП 31. I 1961. у НСаду. – Рд. и сц. Е. Фрелих, к. С. Јатић, дир. М. Фајдига, хор спремио В. Тополковић; В. Куцуловић, Л. Манцин (Алмавива), Р. Немет (Бартоло), З. Николић, О. Бручи (Розина), Д. Балтић, Ф. Пухар (Фигаро), М. Хаднађев, И. Кнежевић (Базилио), Ј. Јечменица, А. Јанић (Марселина), С. Холичек, Д. Балтић, Н. Кнежевић, А. Црњаковић (Фиорело), Ђ. Молдовановић (Официр), Ј. Пока (Бележник). – Изведено 41 пут, глед. 11.866.

Премијера у СНП 11. XI 1969. у НСаду. – Рд. С. Турлаков, к. г., сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, дир. М. Фајдига, хорове спремио Е. Гвоздановић; В. Куцуловић (Алмавива), Р. Немет (Бартоло), З. Николић (Розина), Ф. Пухар (Фигаро), С. Дракулић (Базилио), Д. Балтић (Фиорело, Официр), Ј. Јечменица (Берта), Ј. Пока (Бележник). – Изведено 25 пута, глед. 8822.

Премијера у СНП 26. X 1976. у НСаду. – Рд. Б. Поповић, к. г., сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к. г., дир. И. Топлак, хор спремио Б. Скендеровић; В. Куцуловић (Алмавива), Р. Немет (Бартоло), Г. Којадиновић, З. Николова (Розина), Ф. Пухар (Фигаро), С. Дракулић (Базилио), Д. Балтић, С. Радовановић, С. Кулишић (Фиорело), Ј. Јечменица (Берта), С. Кулишић (Командир), Б. Илијћ (Бележник), Д. Поповић (Слуга). – Изведено 36 пута, глед. 14.742.

Премијера у СНП 30. IV 1985. у НСаду. – Рд. и сц. Ф. Поточник, к. г., к. С. Јатић, к. г., дир. М. Јаноски, И. Топлак, хор припремио Ј. Ферик; С. Коцић, В. Куцуловић (Гроф Алмавива), Н. Маричић, к. г., Р. Немет, Б. Кнежевић, М. Милановић (Бартоло), Г. Којадиновић (Розина), Б. Вукасовић (Фигаро), Б. Јатић, С. Дракулић (Базилио), М. Павловић, В. Бердовић (Марцелина), А. Сарка, С. Кулишић (Фјорело), Ј. Пока (Нотар), Ч. Милушић (Амброзио), С. Кулишић, А. Сарка (Официр). – Изведено 26 пута, глед. 8383.

БИБЛ: Севиљски берберин, комична мелодрама у два чина Ђоакина-Антонија Росинија; текст по Бомаршеу Ћезаре Стербини, прев. В. Живојиновић, Бгд 1920.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Севиљски берберин“ (Премијера), Застава, 31. X 1924; А-м, Гостовање новосадске опере и оперете, Нова северна пошта, Суботица, 1924, бр. 394, с. 3; А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1924, бр. 12, с. 26; А-м, „Севиљски берберин“, Застава, 7. IV 1926; Ђ. Ненић, Опера која се лако слуша али тешко изводи, Дневник, 31. I 1961; Д. Чолић, „Севиљски берберин“ на сцени новосадске Опере, Борба, 3. II 1961; Н. Грба, Премијера у новосадској Опери. Ђоакино Росини: „Севиљски берберин“, Дневник, 3. II 1961; Н. Грба, Младалачки таленат, Дневник, 1. IV 1961; А-м, Обнова у Опери, Позориште, НСад, 1969, бр. 1, с. 17; З. Пашић, Кројачница угрозила представу, Дневник, 31. X 1969; Д. Ћ., Ускоро нам стиже Берберин из Севиље, Сомборске новине, 14. XI 1969; А-м, Одушевљени опером, Сомборске новине, 28. XI 1969; Е. Б., „Севиљски берберин“ у Народном позоришту, Суботичке новине, 22. X 1976; Н. Симин, Ново рухо „Севиљског берберина“, Дневник, 26. X 1976; О. Панди, Ведра сценска игра Росинијевог „Севиљског берберина“, Дневник, 31. X 1976; Н. Симин, Мобилни „Севиљац“, Дневник, 27. IV 1984; Д. Н(иколић), У музици проналазим драматичност, Позориште, НСад, 1985, бр. 9, с. 2.

Ј. М. и В. В.

СЕГАЛ Хари – драмски писац. Његов комад Дорис решава питање брака изведен је у Н-Оп 1935.

СЕДАМ ГОДИНА ЗАЗУБИЦА (The Seven Year Itch) – комедија у 2 дела. Написао: Џорџ Акселрод. Прво извођење у Њујорку, 1952, у нашој земљи 15. XII 1955. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 25. V 1956. у НСаду. Превео: Велимир Живојиновић-Massuka. – Рд. Б. Ковач, сц. Ж. Радић, к. С. Јатић; Р. Којадиновић (Ричард Шермен, који јесте), Б. Ковач (Ричард Шермен, који мисли да јесте), М. Шијачки (Девојка), С. Шалајић (Др Брабекер), Б. Душановић (Хелена Шермен), С. Максић (Том Макензи), Ж. Стојановић (Мис Морис), Ј. Бјели (Илен), Д. Рошуљ (Марија), Д. Чаленић (Млада дама), И. Хорват (Рики). – Изведено 7 пута, глед. 2983.

ЛИТ: М. Бабинка, Лако и лепршаво, Дневник, 28. V 1956.

В. В.

СЕДИ С МИРОМ (Man soll den Teufel nicht an die Wand malen) – шаљива игра у 1 радњи. Написао: Теодор Вел.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 8. IV 1876. у НСаду (са једночинком Партија пикета). Превео: Бранко Рајић. – П. Добриновић (Професор Штрајм), Љ. Зорићева (Вилхелмина), Л. Хаџићева (Анђелија), В. Јуришић (Хауф). – Изведено 3 пута.

В. В.

СЕДЛАЧЕК Људевит – члан оркестра, прва виолина (Черевић, 17. II 1885 – Нови Сад, 14. IV 1962). Отац му је био чиновник у Футогу. Основну школу и гимназију завршио је у НСаду. Музичко образовање стекао је у Државној музичкој школи у месту Печау/Печова у Чехословачкој, на одсеку за виолину, где су му предавали тадашњи уважени мајстори Антон Брандл, Отокар Маржак и Отокар Шевчик. Усавршавао се на Конзерваторијуму у Прагу (1909). Као члан оркестра и концертмајстор радио је у Цириху (1909/10), у филхармонији у Дрездену (1910-1913) и у Опери у Будимпешти (1913-1923), где је истовремено био и наставник на Конзерваторијуму. Када је 1923. основао приватну музичку сколу у НСаду, наступао је (до 1927) у новосадском НП у оперским и оперетским представама. „Филхармонијском приредбом“ је 1925. у НСаду обележена 25. годишњица његовог уметничког рада. Са новосадским Удружењем жена „Табита“ априла 1926. припремио је извођење оперете Малвина Цебака Живот богова на немачком језику (Götterleben). Г. 1927. установио је Самосталну музичку школу у НСаду и у њој деловао до 1936, када се запослио у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“, где је предавао до 1941. По потреби држао је и часове клавира. Још пре обнављања новосадске Опере, од 1. X 1945. био је ангажован у оркестру СНП и у њему остао до  пензионисања, 1. X 1950. Хонорарно је радио као професор Музичке школе „Исидор Бајић“ и као члан Новосадске филхармоније, са којом је концертирао у Суботици, Сомбору, Тителу и другим местима Војводине и снимао за радио-станице. На репертоару је имао сва значајнија дела виолинске литературе и камерна дела. У међуратном периоду, под именом Лајош С., компоновао је за виолину (Серенада, оп. 1, 2, 3; Аве Марија и др.).

ЛИТ: K. A., Marica grófnő, Délbácska, 26. II 1926; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 110.

В. В.

СЕДМАК Јакша – преводилац. Његов превод комада На крају пута Р. С. Шерифа изведен је у Н-Оп 18. X 1930.

СЕДМАКОВА Софија – оперска певачица, мецосопран. Рођена је у НСаду. Деведесетих г. XIX века студирала је певање на конзерваторијумима у Пешти и Бечу, а доцније се усавршавала у Ахену. Била је солисткиња Оперā у Хајделбергу, Франкфурту и Штрасбургу, одакле је често гостовала у Бгду, а два пута, у сезони 1898/99, и у родном НСаду. Истицала се интерпретацијама Сантуце у Кавалерији рустикани П. Маскањија и насловне улоге у Бизеовој опери Кармен.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Концерат Софије Седмакове, Позориште, НСад, 1898, бр. 32, с. 138-139; А-м, Добротворни концерт, Браник, 1899, бр. 99, с. 3; А-м, Софија Седмакова, Браник, 1901, бр. 1, с. 4; А-м, Софија Седмакова, Позориште, НСад, 1907, бр. 6, с. 59-60.

В. В.

СЕКСИРАМА или ТА ОТКУД МОГУ ДА ТЕ ЧУЈЕМ КАД ВОДА ТЕЧЕ (You Know I Can’t Hear You when Water’s Running) – комедија у 3 чина. Написао: Роберт Андерсон. Прво извођење на Бродвеју, 1967, у нашој земљи 9. X 1969. у Местном гледалишчу у Љубљани.

Прво извођење у СНП 28. IV 1970. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. Д. Мијач, сц. Д. Милетић, к. А. Михајловић; И. Хајтл (Херб Милер), В. Стојановић (Џек Барнстејбл), М. Шијачки-Булатовић (Дороти), С. Гардиновачки (Полинг), М. Кљаић-Радаковић (Харијета), В. Животић (Џорџ), В. Милошевић (Џил), Д. Срећков (Продавац), Добрила Шокица (Марта), С. Ђорђевић (Херберт) . – Изведено 31 пут, глед. 6289.

БИБЛ: Та откуд могу да те чујем кад вода тече, прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1661.

ЛИТ: М. Кујунџић, Ћаскање о љубави, прељуби и сексу, Дневник, 3. V 1970; С. Божовић, Његово величанство – секс, Вечерње новости, 11. V 1970; Л. Павловић, На трагу комичног, Ослобођење, 11. X 1970; П. М(арјановић), „Сексирама“ Роберта Андерсона, Позориште, НСад, 1970, бр. 7, с. 9; С. Селенић, Како и шта, Борба, 6. IV 1971; Ј. Ћирилов, На страном колосеку, Политика, 6. IV 1971; М. Мирковић, Новосадски дарови, Политика експрес, 6. IV 1971.

А. К.

СЕКУЛИЋ Душан – члан оперског хора (Нови Сад, 2. V 1929 – Нови Сад, 15. VI 2012). Завршио је три разреда средње музичке школе у НСаду 1944/45. Од 1. X 1945. до 31. VII 1948. био је хонорарни члан СНП (када је, пре оснивања Опере, учествовао у драмским представама), а од 1. VIII 1949. до пензионисања, 31. III 1987, непрекидно је био ангажован у хору Опере СНП. Остварио је коректно и низ мањих солистичких улога. За дугогодишњи предан рад у СНП г. 1989. уручена му је сребрна медаља „Јован Ђорђевић“.

УЛОГЕ: Бележник (Севиљски берберин), Чаплицки (Пикова дама), Каваљер (Весела удовица), Господин Мек Грејв (Кнегиња чардаша), Гласник (Аида), Амелијин слуга (Бал под маскама), Гастон (Травијата), Нормано (Лучија од Ламермура).

ЛИТ: А-м, Образложење за сребрну медаљу „Јован Ђорђевић“, Позориште, НСад, 1989, бр. 10, с. 11.

В. В.