АДЕЛ И МАРА – народна опера у 4 чина. Музика: Јосип Хаце. Либрето (по епу Луке Ботића и драми Нике Бартуловића Биједна Мара): Бранко Радица. Прво извођење 2. II 1933. у НП у Бгду.
Прво извођење у Н-Оп 6. V 1933. у Осијеку. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.
БИБЛ: Нико Бартуловић, Биједна Мара, Сплит 1922.
В. В.
АДЕЛА ЈЕ ДЕБЕЛА – музички комад од Божоа (?).
Прво извођење у СНП 20. VI 1932. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
В. В.
АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ Марија – драмска глумица (Кошице, Словачка, 13. VI 1822 – Београд, 13. II 1875). Пореклом је Словакиња. Почела је да глуми у Пожуну, на немачком (1846), променивши тада породично презиме Пецко у Аделсхајм. Боравиће у Бечу као чланица једне немачке позоришне дружине док је Димитрије Деметар не буде позвао у Згб. Ту се 1864. удала за глумца Лазу Поповића (в). У лето 1867. са мужем одлази у НСад и у СНП глуми до 26. IX 1868. као стална гошћа. Београђани су је на сцени гледали још 1862, приликом чувеног гостовања загребачких глумаца, који ће, мада у невољи (због турског бомбардовања Бгда), бити прихваћени са великим одушевљењем и као уметници и као браћа. На београдским позоришним листама појављивала се и као Гђа Вељковићка. Када је, 26. VII 1862, на сцени Театра у Великој пивари („иако је Београд био испод грла турских топова“) тумачила Мејриму у истоименој драми М. Бана, позоришни критичар „Видовдана“ ју је издвојио као „прву вештакињу у великом али несрећном и раздвојеном народу нашем“, изјавивши чак да она „може себи ласкати да је својом савршеном игром учинила да јој се диви публика београдска“. Од априла 1869. неколико месеци игра у НП Бгд, а од јесени исте г. до јесени 1874. путује по југословенским крајевима са позориштем свога мужа, којем ће „чергарење“ све више постајати страст. У првом глумачком нараштају београдског НП она се, уз Марију Јеленску, истицала лепим образовањем и смислом за педагошки рад, што је нарочито користило младим глумцима. П. Добриновић је увек истицао да за свој нагли глумачки успон може да захвали највише њој.
УЛОГЕ: Јелисавета (Марија Стјуартова), Херцогиња (Чаша воде), Фадета (Цврчак), Софија (Два наредника), Мати (Крштено писмо), Марта (Балканска царица).
ЛИТ. Н. Андрић, Спомен књига Хрватског земаљског казалишта при отварању нове казалишне зграде, Згб 1895, с. 32, 59, 79; Н. М. Симеоновић, Зачетак и развитак Хрватског казалишта са стручног становишта, Згб 1905, с. 24, 100, 110, 125, 126, 138, 147, 153, 165; Ј. Грчић, Несрпкиње на српској позорници, Позориште, НСад 1907, бр. 10, с. 85-87; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Ниш 1936.
Ж. П.
АДЈЕ, МИМИ / ADIEU, MIMI – оперета у 3 чина. Музика: Ралф Бенацки. Текст: Александар Енгел и Јулиус Хорст. Прво извођење у Бечу, 9. VI1926, у нашој земљи 15. XII 1926. у ХНК у Осијеку.
Прво извођење у НП у НСаду 26. II 1927. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ф. Селински; Д. Кранчевић (Председник), Д. Врачаревић (Председниковица), К. Клеменчић (Секретар , Композитор), Б. Катићка (Секретарица), П. Кокотовић (Отац), М. Михлова (Мими), К. Муравцева (Госпођица из Петрограда), Е. Енгелхарт (Госпођица из Лондона), К. Морисова (Госпођа из Париза), Р. Летић (Слуга I), Ђ. Јечинац (Слуга II), Б. Врачаревић (Судски извршилац), Јаковљевић (Комесар полиције), М. Грујићева (Мадлена), Сунарићева (Роза). – Изведено 8 пута.
Прво извођење у Н-Оп 29. X 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Adieu Mimi“, Застава, 1. III 1927; К. Николић, „Adieu Mimi“, Нови Сад, 1927, бр. 10, с. 6.
В. П.
(општи и правни послови, књиговодство-рачуноводство, оперативно-пропагандна служба, заштита на раду, Фонд за изградњу зграде)
Славко АК(С)ИН – административни службеник Секције за дилетантска позоришта Војводине при СНП (Футог, 5. II 1910 – Нови Сад, 23. II 1969), 6 разреда гимназије, у СНП од 31. XII 1945. до 20. VIII 1946.
Загорка АНДРЕЈЕВИЋ, разводник за публику (Лежимир, Срем, 21. XI 1942 –), основна школа, у СНП са прекидима од 1. X 1972. до 30. VI 1974, редовно од 1. X 1974. до пензионисања, 4. I 2008.
Анђелија АНДРИЋ, секретар Фонда за изградњу зграде (Сремски Карловци, 5. I 1951 –), природно-математички факултет, у СНП од 15. XII 1978. до 15. XII 1979.
Радојица АНЂЕЛИЋ, економ (Бистрица, Колашин, Црна Гора, 25. IX 1918 –), основна школа, у СНП од 1. IX 1953. до 31. X 1974.
Оливера АНЧИН, књиговођа основних средстава (Бока, Сечањ, 21. V 1957 –), средња економска школа, у СНП од 18. VII 1979. до пензионисања, 13. III 2012.
Димитрије АПИЋ, курир (Жабаљ, 14. II 1907 – ?), основна школа, у СНП од 20. XII 1951. до 30. IV 1963.
Мира АЏИЋ, разводник за публику (Мајкић Јапра, Сански Мост, БиХ, 16. V 1938 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до пензионисања, 17. VII 1992.
Ћира БАБИН, билетар; био контролор у Матици српској; од 9. XII 1872. ангажован хонорарно за „привременог новчара“ = продавца улазница, док СНП борави у НСаду.
Желмира БАБИЋ, стенодактилограф (Силбаш, 27. VI 1958 – ), основна школа, у СНП од 13. X 1980. до пензионисања, 1. XII 2013.
Љиљана БАБИЋ, ликвидатор ауторских хонорара (Нови Сад, 16. IV 1953 –), виша економска школа, у СНП од 1. I 1982. до 30. XI 1993.
Имре БАЛИНТ, набављач (Врбас, 7. V 1948 –), школа ученика у привреди, у СНП од 12. II 1972. до 1. VII 1984.
Љиљана БАРАЋ, разводник-гардеробер (Лековина, Бијело Поље, 6. XI 1946 –), основна школа, у СНП од 20. XI 1981. до 21. III 1982. и од 1. IV 1982.
Смиљана (БАРБУЛ) ЛАГАТОР, секретар Фонда за изградњу зграде (Нови Сад, 11. XII 1949 –), филозофски факултет, у СНП од 1. VII 1976. до пензонисања 11. X 2015.
Злата БАРНА-БУКУМИРОВИЋ, секретар самоуправних органа (Кикинда, 17. I 1955 –), правни факултет, у СНП од 1. XII 1982. до одласка у пензију, 30. IX 2016.
Грујица БАШИЋ, плакатер (Параге, 30. V 1952 –), основна школа, у СНП од 18. III 1970. до пензионисања, 23. VI 2011.
Ана БЕЛАК, администратор-дактилограф (Ленс, Француска, 13. VI 1960 –), основна школа, у СНП од 3. I 1986. до 13. IX 1986.
Флорика БЕЛИЋ, финансијски књиговођа аналитичар (Долово, Панчево, 28. III 1943 –), средња економска школа, у СНП од 1. IX 1977. до 31. I 1981.
Живка БЕЉАНСКИ (в)
Бранислава БИБЕРЧИЋ, разводник за публику (Сириг, 20. IV 1955 –), хемијско-технолошка школа, у СНП од 1. III 1980. до 21. VI 1981.
Анђелка БОГДАНОВ, организатор сарадње са радним организацијама (Сурдук, 25. VIII 1954 –), факултет политичких наука, у СНП од 1. XI 1978. до 23. V 1979.
Драгица БОГДАНОВИЋ, материјални књиговођа (Велика Ливада, Нова Црња, 29. V 1932 – Београд, ? VI 1993), основна школа, у СНП од 1. I 1961. до 30. XI 1974.
Снежана БОЈИНОВИЋ, гардеробер-разводник (Нови Сад, 25. II 1963 –), гимназија, у СНП од 6. III 1984. до 30. VI 1984; референт продаје, ПМФ – географија, од 24. VIII 1989.
Радуле БОШКОВИЋ, дизајнер (Нови Сад, 2. II 1954 –), факултет примењених уметности, у СНП од 10. III 1981. до одласка у пензију, 2. II 2019.
Боса БРЗАК, дактилограф (Нови Сад, 1. IV 1908 – ?), основна школа, у СНП повремени хонорарни сарадник.
Милица БУЗАЏИЋ, гардеробер за публику (Жабаљ, 16. VI 1925 –), основна школа, у СНП са прекидима од 1. X 1955. до 30. VI 1974, редовно од 1. X 1974. до 31. XII 1985.
Петар БУЛАЈИЋ, руководилац службе финансија и књиговодства (Грахово, Никшић, 15. IX 1932 –), средња економска школа, у СНП од 6. XI 1981. до 7. XII 1987.
Катица ВАЛЕЧИЋ (в)
Љиљана ВАРГА, материјални књиговођа (Секић, 10. V 1946 –), средња економска школа, у СНП од 3. IV 1973. до 4. V 1973.
Вера ВАСИЛИЋ, документарист (Нови Сад, 20. VI 1950 –), гимназија, у СНП хонорарно од 1. XI 1973, у сталном радном односу од 1. VII 1976. до пензионисања 11. X 2015.
Катица ВАСИЉЕВ, гардеробер за публику и спремачица (Нашице, 9. IX 1933 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до 14. VI 1993.
Бранка ВАСИЉЕВИЋ, обрачунски службеник-кореспондент (Нови Сад, 13. V 1961 –), средња економска школа, у СНП од 26. IV 1984. до 16. VIII 1984. и од 5. XI 1984.
Душан ВЕЈИН, планер (Нови Сад, 31. VIII 1953 –), правни факултет, у СНП од 7. VIII 1980. до 1. II 1987.
Маргита ВЕРНЕР, разводник-гардеробер (Нови Сад, 2. I 1963 –), средња школа усмереног образовања, у СНП од 5. III 1986. до 7. V 1988.
Нада ВЕСЕЛИНОВИЋ-БАЛОГ, дактилограф (Нови Сад, 10. III 1943 –), основна школа и дактилографски течај, у СНП од 1. III 1961. до 30. VI 1965.
Нада ВЕСИН, рачунски режисер (Црна Бара, Банат, 26. VII 1928 –), основна школа и положен испит за административног манипуланта и рачунског режисера, у СНП од 25. X 1948. до 30. XI 1960.
Бранислав ВЕСНИЋ, организатор (Бања Лука, 12. I 1953 – Нови Сад, 13. VII 2015), правни факултет, у СНП (са прекидима) од 1. X 1981. до смрти.
Славка ВИДАКОВИЋ (в)
Биљана ВИДИЋ, технички секретар (Нови Сад, 19. I 1963 –), средња школа усмереног образовања, у СНП од 12. V 1986.
Љиљана ВИДИЋ, финансијски службеник (Ниш, 8. V 1934 – Нови Сад, 16. VI 2018), основна школа, у СНП од 1. XI 1955. до пензионисања, 13. IX 1986.
Нада ВЛАОВИЋ (в)
Бојана ВОДАЛОВ, финансијски књиговођа аналитичар (Нови Сад, 17. III 1948 –), гимназија, у СНП од 11. VII 1980. до 7. IX 1981.
Марија ВОЈТЕХОВСКИ, материјални књиговођа (Сомбор, 10. II 1945 –), средња економска школа, у СНП од 6. XII 1974. до 1. VI 1987.
Марица ВОЛАШ, гардеробер за публику (Нови Сад, 17. XII 1944 –), основна школа, у СНП од 16. IV 1975. до 28. V 1975.
Глорија ВУЧЕТИЋ, обрачунски службеник (Сомбор, 3. VIII 1964 –), средња економска школа, у СНП од 3. II 1986. до 10. V 1987.
Снежана ВУЧЕТИЋ-АСУРЏИЋ, правни саветник (Нови Сад, 25. I 1954 –), правни факултет, у СНП од 8. III 1981. до пензионисања 6. IV 2014.
Олга ГАВРИЛОВИЋ, рачунски режисер (Параћин, 2. VI 1927 –), основна школа, у СНП од 16. IX 1955 до 30. IX 1956.
Ђурђинка ГАЈИНОВ, дактилограф (Кула, 21. I 1912 –), основна школа, у СНП од 1. III 1965. до 30. VI 1968. и хонорарно од 1. VII 1968. до 30. VI 1972.
Љубица ГАЈИНОВ, гардеробер за публику (Футог, 26. XII 1925 – Нови Сад, 9. VIII 1991), основна школа, у СНП са прекидима од 1. X 1969. до 30. VI 1974, редовно од 1. X 1974. до смрти.
Трифун ГАЈИЋ (в)
Тодор ГАЛЕТИЋ (в)
Марија ГАЏА, администратор-дактилограф (Добрић, Дувно, 5. XII 1961 –), средња школа усмереног образовања, у СНП од 25. X 1983. до 8. XI 1983, од 6. II 1984. до 21. II 1984. и од 23. III 1984. до 27. III 1984.
Славица ГАЏА, администратор-дактилограф (Добрић, Дувно, 30. VIII 1958 –), средња економска школа, у СНП од 10. XII 1982. до 9. VIII 1983.
Даринка ГЛУШИЦА-ГРБИЋ, дактилограф (Нови Сад, 25. IX 1952 –), основна школа и дактилографски курс, у СНП од 6. III 1977. до пензионисања, 30. XII 2010.
Мирко ГОЛУБОВИЋ (в)
Марта ГРМУША, гардеробер за публику (Старе Шове, 28. VIII 1919 –), у СНП хонорарно од 1. X 1956. до 30. VI 1964.
Зоран ГРУИЧИЋ, руководилац сектора економских послова (Нови Сад, 3. II 1955 –), правни факултет, у СНП од 1. IX 1983. до 30. XI 1983.
Гаврило ГРУЈИЋ (в)
Драгана ГРУЛОВИЋ, финансијски књиговођа (Вршац, 5. II 1958 –), средња економска школа, у СНП од 28. VI 1978. до 31. VIII 1978.
Зденко ГРУЛОВИЋ, руководилац друштвеног стандарда (?, 20. IV 1953 –), средња новинарска школа, у СНП од 16. IV 1986. до 16. XII 1986.
Јованка ГРУЛОВИЋ, административни службеник и дактилограф (Уљма, 18. XII 1953 –), занатско-индустријска школа, у СНП од 14. II 1977. до 18. VI 1988.
Анча ДАКОВИЋ, материјални књиговођа (Фаркаждин, Зрењанин, 11. IV 1954 –), средња економска школа, у СНП од 27. III 1978. до 28. II 1979.
Марина ДАЛМАЦИЈА, књиговођа друштвеног стандарда (Зрењанин, 24. VIII 1960 –), средња школа усмереног образовања, у СНП од 1. VIII 1986. до 31. X 1986.
Меланија ДИВЈАКОВИЋ (в)
Соња ДИВНИЋ, референт за посете и гостовања, у СНП хонорарно од 22. II 1972. до 15. IV 1972.
Здравко ДОКИЋ, материјални књиговођа (Врбица, Ливно, БиХ, 20. III 1953 –), средња економска школа, у СНП од 11. I 1978. до пензионисања, 20. III 2018.
Надежда ДОРОШЕВ, гардеробер за публику, у СНП повремено – хонорарно.
Милица ДОШЕН, разводник-гардеробер (Нови Сад, 13. IX 1961 –), средња школа усмереног образовања, у СНП од 3. XII 1983. до 2. II 1984.
Ирена ДРАГАШ, гардеробер-разводник (Нови Сад, 25. XI 1939 –), основна школа, у СНП од 11. III 1982. до 10. V 1982.
Радослава ДРАЖИЋ-ДАБИЋ, материјални књиговођа (Нови Сад, 7. IV 1956 –), средња економска школа, у СНП од 1. IX 1976. до пензионисања, 30. XII 2013.
Велимир ДРНДАРСКИ (в)
Радосав ДРОБЊАК, референт ОНО и ЦЗ (Савино Село, Врбас, 14. III 1956 –), средња занатско-индустријска школа, у СНП од 1. II 1982. до 14. III 1982.
Зденка ДУЈИН, разводник-гардеробер (Нови Сад, 2. V 1964 –), гимназија, у СНП од 18. X 1984. до 17. II 1985, од 15. III 1985. до 30. VI 1985. и од 1. X 1985.
Марија ДУНЂЕРСКИ, рачунски режисер, основна школа, у СНП од 1. IX 1955. до 30. IX 1956.
Бисерка ДУШАНОВИЋ-ПАЗЕЛО (в)
Жарко ЂУКИЋ, економ (Госпођинци, 24. IV 1913 –), основна школа, у СНП од 21. XI 1948. до 6. X 1953.
Милош ЂУРЂЕВ, материјални књиговођа (Жабаљ, 24. XI 1948 –), средња економска школа, у СНП од 9. III 1978. до 20. III 1978.
Исидор ЂУРЂЕВИЋ, билетар (Питомача, Хрватска, 10. IX 1887 – ?); основна школа; као трговачки помоћник служио у књижарама у НСаду, Бгду и Згбу; 1909. продавао улазнице за представе СНП преко дана у књижари Свет. Ф. Огњановића, а увече на позоришној благајни; 1913. отворио своју књижару у Сарајеву, а 1921. у Бгду; бавио се и издаваштвом.
Катица ЖЕГАРАЦ, финансијски књиговођа (Шашинци, Шид, 1. VIII 1950 –), средња економска школа, у СНП од 6. XII 1977. до 15. XII 1977.
Александар ЖИБРЕГ, организатор (Нови Сад, 13. X 1954 –), средња грађевинска школа, у СНП од 14. I 1984. до 11. II 1990.
Марија ЗАВИША, дактилограф (Нови Сад, 1929 –), основна школа, у СНП од 1. VI 1953. до 31. I 1954.
Данчица ЗАКИЋ.Влаовић (в)
Паулина ЗДРАВИЋ (в)
Фарук ЗЕКИЋ, разводник за публику, у СНП хонорарно од 10. X 1971. до 30. VI 1972.
Љубица ЗЕРЕМСКИ (в)
Славољуб ИВАНОВ (в)
Жарко ЈАКОВЉЕВИЋ, рачунски референт (Темишвар, Румунија, 5. XII 1903 –), основна школа, у СНП од 1. IX 1953. до 30. XI 1954.
Милка ЈАКОВЉЕВИЋ, гардеробер за публику (Страгари, Србија, 3. X 1939 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до 30. IV 1978.
Србољуб ЈАКОВЉЕВИЋ, разводник за публику, у СНП хонорарно од 1. XI 1972. до 30. VI 1973.
Даница ЈАНКУЛОВ, благајник улазница, у СНП хонорарно од 24. IX 1951. до 30. VI 1952.
Јадранка ЈЕВТОВИЋ, гардеробер-разводник (Велика Греда, 18. XI 1961 –), средња економска школа, у СНП од 7. IV 1982. до 6. VI 1982.
Јелена ЈЕРАНТ, благајник (Нови Сад, 25. V 1929 –), основна школа, у СНП од 1. VII 1962. до 17. VIII 1978.
Лепосава ЈЕРЕМИЋ, књиговођа, у СНП од 5. II 1946. до 30. VI 1946.
Драгољуб ЈОВАНОВИЋ, курир (Госпођинци, 1. VI 1962 –), школа ученика у привреди, у СНП од 5. XI 1982. до 4. I 1983.
Јован ЈОВАНОВИЋ, експедитор (Нови Сад, 20. VII 1959 –), основна школа, у СНП од 1. II 1984. до 11. XI 1984. и од 24. IX 1985. до 31. VII 1986.
Мира ЈОВАНОВИЋ (в)
Ненад ЈОВАНОВИЋ (в)
Олга ЈОВАНОВИЋ, старији административни манипулант (Госпођинци, 17. III 1914 –), основна школа, у СНП од 1. X 1950. до 30. VII 1951.
Жарко ЈОВИЋ (в)
Душанка ЈОЈИЋ, финансијски књиговођа аналитичар (Нови Сад, 28. III 1957 –), средња економска школа, у СНП од 16. XII 1977. до 28. II 1978.
Радмила ЈОКАНОВИЋ-ЦИЦМИЛ, ликвидатор личних доходака (Титоград, 19. III 1960 –), средња економска школа, у СНП од 29. V 1979. до одласка у инвалидску пензију, 13. VI 2001.
Мара ЈОСИЋ, разводник за публику (Врановина, БиХ, 14. X 1957 –), основна школа, у СНП од 20. X 1975. до пензионисања, 13. III 2012.
Јасна КАЈФЕШ, обрачунски службеник фактуриста (Бешка, Инђија, 13. VII 1957 –), гимназија, у СНП од 13. III 1986. до 30. VI 1987.
Душанка КАЛЕМБЕР, рачуновођа, у СНП хонорарно од 1. X 1955. до 4. XI 1955.
Љиљана КАРАПАНЏА-НИКЧЕВИЋ, дактилограф (Нови Сад, 26. X 1949 –), основна школа, у СНП од 9. IX 1975. до 23. IX 1976.
Бранка КВРГИЋ, разводник за публику (Равно Село, 17. IX 1951 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до пензионисања, 16. XI 2012.
Вукосава КЕРКЕЗ, гардеробер за публику, у СНП хонорарно од 1. X 1955. до 1. VI 1964.
Марта КЕФЕР, разводник за публику (Нови Сад, 12. V 1955 –), основна школа, у СНП од 1. I 1980. до 29. II 1980.
Фрања КЕЧКЕШ, набављач (Сента, 25. XII 1908 – Нови Сад, ?, ? 1990), основна школа, у СНП од 15. IV 1950. до 31. VIII 1950.
Кристина КЕШАНСКИ, гардеробер за публику, у СНП хонорарно од 1. X 1955. до 30. VI 1964.
Лазар КЕШАНСКИ, шеф разводника и гардеробера за публику, у СНП хонорарно од 1. IX 1962. до 30. VI 1973.
Бранимир КЕШЕЉ, експедитор (Равно, Врбас, 26. XI 1951 –), гимназија, у СНП од 4. I 1983. до 7. I 1983.
Олга КИНЂИН, рачуновођа (Темерин, 20. XI 1924 –), трговачка академија, у СНП од 11. XII 1949. до 6. VII 1953.
Милица КЛАШЊА, млађи књиговођа (Ковиљ, 30. X 1925 –), основна школа, у СНП од 28. I 1952. до 31. VIII 1957.
Зора КОБИЉСКИ, гардеробер за публику (Бачко Градиште, 13. XII 1941 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до пензионисања, 4. VIII 2003.
Валерија КОВАРИК, дактилограф (Зрењанин, 17. XI 1919 –), основна школа, у СНП од 6. XI 1958. до 28. II 1961.
Светлана КОВАЧЕВИЋ, администратор-дактилограф (Бачко Добро Поље, 12. VII 1961 –), средња економска школа, у СНП од 13. I 1982. до 13. X 1982.
Бранислав КОЗАРЧИЋ, курир (Нови Сад, 25. XII 1952 –), школа за кв-раднике, у СНП од 18. IV 1973. до 30. XI 1974.
Марија КОЗЛОВИЋ, гардеробер за публику, у СНП повремено – хонорарно.
Милана КОЛАРОВ-БОШКОВИЋ, благајник улазница (Београд, 15. III 1954 –), пољопривредни факултет, у СНП од 5. II 1982. до 13. VII 1982.
Марија КОЛЕДИН, дактилограф (Нови Сад, 22. X 1961 –), основна школа, у СНП од 21. VIII 1980. до 20. X 1980.
Магдалена КОЛЕСАР, референт за документацију (Ђурђево, 31. VIII 1936 –), средња музичка школа, у СНП од 1. X 1958. до 31. VIII 1960.
Славица КОПУСТЕНСКИ-БОРБЕЉ, ликвидатор ауторских хонорара (Нови Сад, 13. VI 1956 –), виша економска школа, у СНП од 21. XII 1983. до 9. V 1988. и поново од 21. VIII 2000.
Боса КОСИЋ, финансијски књиговођа (Трново, Мркоњић Град, БиХ, 12. IV 1956 –), средња економска школа, у СНП од 21. VII 1975. до 3. I 1980.
Душанка КОСТИЋ, ликвидатор личних доходака (Нови Сад, 29. VIII 1949 –), средња трговачка школа, у СНП од 1. II 1981. до 31. III 1981.
Емилија КОСТИЋ, технички секретар (Вршац, 10. I 1959 –), гимназија, у СНП од 19. XI 1984.
Љиљана КРАГИЋ, финансијски књиговођа (Београд, 9. VII 1948 – Нови Сад, 13. II 2023), средња економска школа, у СНП од 16. III 1968. до пензионисања, 30. IX 2008.
Вера КРАСИЋ, књиговођа друштвеног стандарда (Нови Сад, 21. VIII 1963 –), средња школа усмереног образовања, у СНП од 1. XI 1985. до 30. VI 1987.
Душан КРАСИЋ, економ (Свртке, Пећ, Косово, 29. V 1933 – Нови Сад, 18. V 1998), трговачка школа, у СНП од 1. XI 1974. до пензионисања, 31. VIII 1993.
Стеван КРМПОТИЋ, комерцијалиста (Суботица, 10. III 1914 –), занатска школа, у СНП од 3. X 1949. до 31. X 1951.
Ика КРНДИЈА, разводник за публику (Доња Пецка, Мркоњић Град, БиХ, 20. X 1957 –), трговачка школа, у СНП од 1. XI 1978. до 31. III 1979.
Весна КРЧМАР (В)
Власта КУКИЋ, стенодактилограф (Огулин, 9. I 1923 – ), основна школа, у СНП од 1. IX 1947. до 31. XII 1950.
Марија КУРЈАКОВ, технички секретар (Нови Сад, 12. I 1956 –), средња економска школа, у СНП од 20. II 1980. до 26. III 1980.
Смиљана (БАРБУЛ) ЛАГАТОР, секретар Фонда за изградњу зграде, шеф PR службе (Нови Сад, 11. XII 1949 –), филозофски факултет, у СНП од 1. VII 1976. до пензионисања, 11. X 2015.
Зоран ЛАЗИН, организатор (Нови Сад, 26. VIII 1953 –), први степен правног факултета, у СНП од 4. IV 1980. до 27. XI 2003.
Мара ЛАКИЋ, технички секретар (Тутњевац, Угљеник, БиХ, 16. VIII 1952 –), средња економска школа, у СНП од 2. X 1978. до 4. VI 1984.
Јелена ЛАУШЕВ, гардеробер за публику, у СНП хонорарно од 1960. до 1973.
Милан ЛЕЛАС, референт за пропаганду (Омиш, 20. X 1923 –), основна школа, у СНП од 1. II 1952. до 31. X 1960.
Невенка ЛЕЧИЋ-ЈЕЛАВИЋ, ликвидатор личних доходака (Шибеник, 6. XII 1958 – Нови Сад, 29. V 2009), средња економска школа, у СНП од 1. IV 1981. до 1. V 1989.
Спасоје ЛОЛИН, рачуновођа, у СНП хонорарно од 1. I 1954. до 31. V 1954.
Даринка ЛОМИКОВСКИ, финансијски књиговођа, у СНП хонорарно од 16. IV 1962. до 15. VIII 1962.
Јармила ЛОНЧАР, правни референт за самоуправна општа акта (Панчево, 1. III 1956 –), правни факултет, у СНП од 15. VI 1984. до 31. X 1984.
Живка ЉУБИЧИЋ, рачунски режисер (Чачак, 24. X 1924 –), основна школа, у СНП од. 1. VII 1955. до 31. I 1963.
Коста МАЈИНСКИ, (? – Велика Кикинда, 21. XII 1907); био учитељ и друштвени радник; доктор правних наука; као адвокат по потреби заступао СНП.
Мара МАЈСТОРОВИЋ, гардеробер за публику (Обровац, Бачка Паланка, 19. I 1952 – Сремска Каменица, Институт, 12. II 2017), основна школа, у СНП са прекидима од 2. X 1973. до 30. VI 1974, редовно од 1. X 1974. до одласка у инвалидску пензију, 21. IV 1993.
Вера МАКСИМОВИЋ (в)
Иванка МАКСИМОВИЋ, референт за школску омладину, библиотекар (Нови Сад, 7. VII 1937 – Нови Сад / Институт Сремска Каменица, 14. X 2004), учитељска школа, у СНП од 10. IX 1972. до смрти.
Јован МАКСИМОВИЋ (в)
Љиљана МАЛУЦКОВ-НЕМЕТ, архивар (Банатско Аранђелово, 25. I 1946 –), основна школа и виши административни курс, у СНП од 12. XII 1972. до пензионисања, 31. XII 2004.
Данило МАНОЈЛОВИЋ, благајник ДСНП (Нови Сад, 1836 – Нови Сад, 28. X 1905); 1869. уписао се за члана ДСНП; на Главној скупштини ДСНП 9/21. XI 1881. изабран за благајника уместо преминулог Ђорђа Шевића; на том месту остао до 6. XI 1903, када му је уважена оставка: „Досадашњем благајнику Д. М., који је овом Друштву скоро тридесет година верно и савесно послужио, изриче се најтоплија захвалност која му се има и писмено саопштити“ (Записник УО ДСНП, 6. XI 1903); са женом Катицом МАНОЈЛОВИЋ више пута Друштву даровао новчане прилоге.
Лаза К. МАНОЈЛОВИЋ, благајник ДСНП (на којој дужности је наследио Данила Манојловића) – упоредо и у Матици српској – од 6. XI 1903. до 15. VIII 1911, када је заједно са књиговођом Аркадијем Марковићем ухапшен због проневере у благајни МС; пошто је дотична благајна два пута детаљно прегледана, ослобођен је јер је утврђено да ништа није проневерио.
Марко МАРАВИЋ, руководилац службе друштвеног стандарда (Банатско Аранђелово, 3. VIII 1932 – ), виша угоститељска школа, у СНП од 23. V 1985. до 5. II 1986.
Јелисавета МАРГЕТИН, гардеробер за публику, у СНП хонорарно од 10. X 1971. до 30. VI 1973.
Зорка МАРИНИЋ (в)
Иванка МАРИНИЋ-СТИПАНЧЕВИЋ, ликвидатор (Огулин, 29. IV 1956 –), гимназија, у СНП од 15. XI 1977. до пензионисања, 29. XII 2012.
Аркадије МАРКОВИЋ, књиговођа ДСНП и истовремено у Матици српској (изабран после Јована Токалића) од 1. XI 1897. до 25. XI 1910, када се оправдава што није саставио завршне рачуне за 1909, а пошто му је УО ДСНП због овог пропуста изрекао укор, подноси оставку; 15. VIII 1911. ухапшен је због саучесништва у проневери у благајни МС, заједно са Л. К. Манојловићем, али су обојица ослобођени након детаљног прегледа благајничких књига.
Милорад МАРТИНОВИЋ, референт за радне односе (Брчко, БиХ, 30. III 1955 – Питсбург, Пенсилванија, САД, 2. II 2005), правни факултет, у СНП од 14. V 1985. до 31. X 2001.
Милан МАТИЋ, курир (Нови Сад, 3. V 1963 –), гимназија, у СНП од 1. VI 1986. до 31. VIII 1987.
Иконија МАТОВИЋ, гардеробер за публику (Мушићи, Србија, 5. XI 1930 – Нови Сад, 3. V 2006), основна школа, у СНП са прекидима од 1. X 1969. до 30. VI 1974, редовно од 1. X 1974. до пензионисања, 30. VI 1991.
Јелисавета МЕСАРОШ, гардеробер за публику, у СНП хонорарно од 1. II 1962. до 30. VI 1964.
Милан МИЛАКОВИЋ, шеф разводника за публику, у СНП хонорарно од 10. X 1971. до 30. VI 1973.
Светомир МИЛАНОВИЋ, надзорник градилишта (Шавране, Крушевац, 4. VI 1932 –), индустријска школа, у СНП од 1. XI 1979. до 12. XII 1979.
Драгољуб МИЛЕНКОВИЋ, благајник, у СНП ?
Миланка МИЛЕТИЋ, разводник за публику (Супско, Ћуприја, 29. X 1951 –), основна школа, у СНП од 1. X 1976. до пензионисања, 23. XII 2011.
Радосав МИЛЕТИЋ, курир (Нови Сад, 15. VIII 1951 –), основна школа, у СНП од 6. X 1972. до пензионисања, 13. IV 2010.
Вера МИЛИН, благајник улазница (Сомбор, 25. XII 1911 – Нови Сад, 2. III 1972), основна школа, у НПДб од септембра 1937. до 6. IV 1941, затим у ДНП, а у СНП од 15. II 1945. до 15. VIII 1965.
Драгица МИЛИНСКИ, дактилограф (Бела Река, Шабац, 8. VI 1962 –), основна школа, у СНП од 9. V 1980. до 8. VII 1980.
Бранка МИЛОШЕВИЋ, дактилограф (Суботица, 13. IX 1949 –), основна школа и дактилографски курс, у СНП од 1. XII 1972. до 31. I 1975.
Љубица МИЉУШ, благајник комерцијалист (Нови Сад, 24. III 1924 – Нови Сад, 21. VI 1966), основна школа, у СНП од 15. II 1950. до 15. II 1952.
Јован МИРОСАВЉЕВИЋ (в)
Станка МИРОСАВЉЕВИЋ, ликвидатор ауторских хонорара (Чортановци, Инђија, 23. V 1960 – ), средња економска школа, у СНП од 7. I 1982.
Војислава МИТРАШИНОВИЋ-ДРАГОЈЕВИЋ, обрачунски службеник (Нови Сад, 29. V 1958 – ), средња економска школа, у СНП од 2. IX 1982. до 30 VI 1987.
Стјепан МИТРОВЧАН, експедитор (Београд, 5. II 1947 –), школа ученика у привреди, у СНП од 9. I 1985. до пензионисања, 18. I 2008.
Видосава МИШИЋ, финансијски књиговођа (Равно Село, 23. VII 1952 –), виша економско-комерцијална школа, затим економски факултет, у СНП од 23. I 1978. до 18. X 1985.
Тодор МИШИЋ, писар; заједно са Бранком Мушицким (в) изабран за писара СНП децембра 1869.
Вера МИШКОВИЋ, административни чиновник и дактилографкиња, у СНП од децембра 1944. до 30. IV 1945.
Драгица МОЈСИЛОВИЋ, финансијски књиговођа (Божевац, Србија, 16. XI 1947 –), основна школа, у СНП од 23. III 1971. до 31. V 1971.
Милан МОМЧИЛОВИЋ, експедитор (Загреб, 15. I 1940 –), школа ученика у привреди, у СНП од 26. I 1983. до 21. III 1983.
Јелена МОРОКВАШИЋ-ДАНИЛОВАЦ, администратор-дактилограф (Сомбор, 29. XI 1959 –), средња економска школа, у СНП од 1. XI 1980.
Иван МУДРИНСКИ, канцеларијски помоћник, у НПДб у сезони 1936/37.
Зорана НАЂ, дактилограф (Нови Сад, 1. VII 1953 – ), основна школа, у СНП од 5. X 1976. до 3. V 1977.
Магда НАЈРОР, дактилографкиња, у СНП од децембра 1944. до 31. XII 1945.
Лепосава НЕДЕЉКОВИЋ, благајник улазница (Нови Сад, 1. IV 1915 –), основна школа, у СНП од 16. XII 1952. до 1. IX 1955.
Нада НИКИЋ, финансијски књиговођа (Печенег, Илова, БиХ, 18. II 1953 –), хемијско-прехрамбена школа, у СНП од 20. XI 1980. до пензионисања, 31. X 2010.
Аница НИКОЛИЋ, материјални књиговођа (Товаришево, 5. III 1932 – Нови Сад, 24. II 1996), основна школа, у СНП од 1. XII 1962. до 30. IX 1985.
Катица НИКОЛИЋ, рачуноводствени службеник, у СНП хонорарно од 28. I 1955. до 15. V 1955.
Љубица НИЧКОВИЋ, дактилограф-администратор (Ћуприја, 17. XI 1942 –), гимназија, у СНП од 1. IX 1981. до 31. I 1982. и од 5. IV 1982. до пензионисања, 30. VI 1987.
Драгиња НОВОТ, ликвидатор материјалног књиговодства (Мол, 24. I 1948 –), средња економска школа, у СНП од 1. II 1974. до пензионисања, 30. IX 2008.
Марија ПАВИЋЕВИЋ-МИШИЋ, рачунски службеник фактурист (Нови Сад, 28. II 1945 –), основна школа, у СНП од 15. III 1973. до 31. V 1973.
Јелена ПАВКОВ, разводник за публику (Србобран, 12. VIII 1949 –), основна школа, у СНП од 1. III 1980. до 15. VI 1980. и од 15. V 1981. до 15. VII 1981.
Мирко ПАВКОВИЋ, писар, протоколиста и експедитор, у СНП хонорарно од 4. I 1910. до 1. I 1913 – истовремено и у Матици српској.
Јозеф ПАВЛИК, курир (Футог, 1. III 1910 –), основна школа, у СНП од 17. III 1948. до 31. X 1972.
Драгољуб ПАВЛОВИЋ, референт заштите на раду и противпожарне заштите (Лесковац, 29. X 1952 –), виша школа заштите на раду, у СНП од 3. II 1981. до 31. XII 1987.
Катица ПАВЛОВИЋ, разводник за публику (Каћ, 5. XI 1956 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до 13. III 2012.
Миливој ПАНДУРОВ, разводник за публику, у СНП хонорарно од 10. X 1971. до 30. VI 1972.
Ђорђе ПАНТИЋ, курир и плакатер (Толиса, Брчко, БиХ, 10. IX 1936 –), основна школа, у СНП од 4. XI 1961. до 30. IX 1964.
Нада ПАНТОШ-РАДОВИЋ, дактилограф (Нови Сад, 4. V 1956 –), основна школа, у СНП од 1. VI 1977.
Невена ПАНТОШ-БОКИЋ, благајник улазница (Бачки Јарак, 30. XI 1960 –), гимназија, у СНП од 1. IX 1982.
Светислав ПАРАБУЋСКИ, референт за пропаганду и гостовања (Жабаљ, 11. V 1919 – Нови Сад, 25. III 1996), правни факултет, у СНП од 1. IX 1952. до 1. IX 1953.
Ђорђе ПЕТКОВИЋ, књиговођа средстава клуба друштвене исхране, у СНП хонорарно од 20. IX 1962. до 31. XII 1964.
Вељко ПЕТРОВИЋ, шеф администрације (Буковача, БиХ, 5. IX 1927 –), непотпуна гимназија, у СНП од 15. I 1958. до 30. IX 1959.
Јасминка ПЕТРОВИЋ, администратор-архивар (Ковин, 23. VI 1954 –), гимназија, у СНП од 1. IV 1981. до 1. IV 1982. до пензионисања, 30. XII 2013.
Радица ПЕТРОВИЋ, комерцијалист (Нови Бечеј, 7. VII 1952 –), гимназија, у СНП од 10. XII 1979. до 31. I 1980.
Јелена ПИВАРСКИ, референт за опште послове (Зрењанин, 23. II 1945 – Нови Сад, ? VII 2013), први степен правног факултета, у СНП од 15. VIII 1979. до пензионисања, 26. III 2001.
Миомир ПОЛЗОВИЋ (в)
Јелисавета ПОПИЋ, руководилац сектора за план и анализу (Нови Сад, 1. IX 1948 –), економски факултет, у СНП од 11. V 1980. до 30. IV 1985.
Милош ПОПОВ, организатор (Нови Сад, 10. IV 1959 – Ковиљ, 24. XII 2020), гимназија, у СНП од 1. XI 1982. до 23. XI 1982, од 12. III 1983. до 6. I 1984. и с прекидима од 11. III 1985. до 24. II 2006.
Арон ПОПОВИЋ, књиговођа, у СНП од 20. VII 1883. до смрти, 1894.
Ђока М. ПОПОВИЋ, књижар, један од Браће М. П.; умро у НСаду 1907; члан СНП од 11. IX 1878.
Вера ПРОДАНОВИЋ, благајник улазница (Сомбор, 12. III 1911 – Нови Сад, 7. VI 1981), основна школа, у СНП од 1. III 1965. до 7. VI 1981.
Драган ПРОДАНОВИЋ, благајник, у СНП хонорарно од 5. VI 1962. до 30. VI 1962.
Љиљана РАДИН, обрачунски службеник (Нови Сад, 10. XII 1959 –), правни факултет, у СНП од 8. VII 1985. до 7. IX 1985.
Живојин РАДИСАВЉЕВИЋ, гардеробер за публику, у СНП хонорарно од 13. XI 1972. до 30. VI 1973.
Стеван РАДИЋ, помоћник благајника, у СНП 1896.
Душанка РАДМАНОВИЋ, организатор сарадње са радним организацијама (Госпић, 1. XII 1948 –), филозофски факултет, у СНП од 5. V 1979. до пензонисања 12. X 2015.
Миланка РАДМАНОВИЋ, материјални ликвидатор (Нови Сад, 15. X 1957 –), средња економска школа, у СНП од 15. XI 1977. до 22. IV 1978.
Мирјана РАДОВАНОВ, разводник за публику (Нови Сад, 19. VIII 1950 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до пензионисања, 29. XII 2012.
Граница РАДОНИЋ, разводник за публику (Сивац, Кула, 8. IX 1946 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. до 19. III 1991.
Ана РАДОСАВЉЕВИЋ, дактилограф (Инђија, 30. VIII 1932 – Нови Сад, 10. VII 2019), основна школа, у СНП од 16. I 1969. до 12. VIII 1978.
Милица РАЂЕНОВИЋ, дактилограф (Мокрин, Кикинда, 6. VII 1952 –), основна школа, у СНП од 13. III 1978.
Мирослав РАКОЧЕВИЋ, разводник за публику (Титово Ужице, 16. V 1947 –), основна школа, у СНП од 1. X 1974. с прекидима до 17. II 1982.
Нада РАНКОВИЋ, разводник за публику (Бешка, Инђија, 2. I 1951 –), основна школа, у СНП од 16. VI 1980. до 15. VIII 1980.
Трандафилка РАШЕТА, гардеробер за публику (Герман, Грчка, 2. XI 1940 –), школа ученика у привреди, у СНП са прекидима од 1. XI 1970. до 30. VI 1974, редовно од 1. X 1974. до пензионисања, 20. III 2006.
Драгољуб РАШКОВИЋ, руководилац сектора за опште и правне послове (Голобок, Смедерево, 2. IV 1938 –), правни факултет, у СНП од 2. III 1984. до пензионисања, 16. IV 2008.
Љиља РАШКОВИЋ, ликвидатор ауторских хонорара (Коморане, Глоговац, Косово, 12. II 1961 –), виша економско-комерцијална школа, у СНП од 14. V 1984. до 24. III 1985.
Јасмина РЕЛИЋ, ликвидатор улазних фактура (Чортановци, Инђија, 21. XI 1963 –), гимназија, у СНП од 17. II 1984. до 26. VI 1984. и од 12. XI 1984.
Нада РИЂИЧКИ, благајник (Сарајево, 7. XII 1956 –), виша економска школа, у СНП од 16. VIII 1981. до 16. XI 1992.
Гојко САВАНОВИЋ, курир (Бања Лука, БиХ, 20. VII 1914 –), основна школа, у СНП од 20. IX 1947. до 31. VIII 1949.
Слободан САВИЋ (в)
Теодор САВИЋ (в)
Десанка САВОВИЋ, секретар органа управљања (Сента, 18. II 1952 –), правни факултет, у СНП од 21. VII 1980. до 15. X 2009.
Богдан САМОЛОВЧЕВ, благајник (Нови Бечеј, 4. X 1926 –), у СНП хонорарно од 1. II 1959. до 23. III 1959.
Теодора СВИРЧЕВИЋ, благајник улазница (Нови Сад, 7. II 1959 –), гимназија, у СНП од 10. IV 1981. до 21. VII 1981.
Драгица СЕНДЕРАК, разводник за публику (Нови Сад, 6. V 1954 –), основна школа, у СНП од 7. I 1980. до 29. XII 2014.
Љубомир СЕНДЕРАК, курир (Ђурђево, 26. I 1952 –), основна школа, у СНП од 1. XI 1974. до 13. III 2012.
Љиљана СЕРДАР, благајник улазница (Богатић, Мачва, 1. VII 1944 – Нови Сад, 16. I 1999), основна школа, у СНП од 1. X 1965. до одласка у инвалидску пензију, 28. II 1995.
Недељка СИМОНОВИЋ, референт плана и анализе (Нови Сад, 15. IX 1958 –), економски факултет, у СНП од 1. II 1986. до 31. III 1988.
Вера СПАЛЕВИЋ, канцеларијски референт за здравствену заштиту (Нови Сад, 18. XII 1954 –), основна школа, у СНП од 1. I 1957. до 30. VI 1965.
Милорад СРЕЋКОВ, рачуновођа, у СНП хонорарно од 1. IX 1953. до 31. XII 1953.
Душан СТАКИЋ, благајник и књиговођа ДСНП од 22. IX 1911. све до 30. XI 1924 – истовремено и у Матици српској.
Јелена СТАКИЋ, благајник (Сента, 7. XII 1924 –), основна школа, у СНП од 16. V 1959. до 4. VI 1962.
Зоран СТАНИЋ, референт за ОНО и ДСЗ (Ресинац, Србија, 13. IV 1958 –), виша школа за организацију, у СНП од 10. IV 1984. до 19. VIII 1985.
Босиљка СТАНИШИЋ, дактилограф (Србобран, 7. IX 1941 –), основна школа и дактилографски курс, у СНП од 16. IX 1957. до 20. X 1958.
Душан СТАНКОВИЋ, писар, у СНП 1898. до 1900 – истовремено и у Матици српској.
Милош СТАНКОВИЋ, надзорник куће завештане СНП од Гавре Јанковића (в) у Араду.
Вукашин СТАРОВИЋ, разводник за публику, у СНП хонорарно од 1. II 1972. до 30. VI 1973.
Славица СТЕВАНОВ, дактилограф (Башаид, 1. V 1957 – ), основна школа, у СНП од 15. II 1985. до 14. II 1986.
Бојана СТЕФАНОВСКА, инокореспондент (Београд, 14. X 1955 –), филолошки факултет, у СНП од 1. IV 1981. до 4. V 1981.
Ђорђе СТОЈА, писар, у СНП од 1. I 1901. најпре као помоћни писар; пре тога радио на експедицији листа „Позориште“ (в).
Клара СТОЈИНОВ, гардеробер за публику (Нови Сад, 13. XII 1955 –), основна школа, у СНП од 1. XI 1978.
Славица СТУПАР-САЛАЈ, ликвидатор ауторских хонорара и накнада (Смедерево, 24. IX 1960 –), виша педагошка школа, у СНП од 22. VII 1985.
Љиљана СУБОТИН, разводник за публику (Нови Сад, 10. VI 1953 –), школа ученика у привреди, у СНП од 1. X 1974. до 15. XI 1979.
Даница ТАНАСКОВИЋ, разводник-гардеробер (Качер, Титово Ужице, 29. III 1963 –), основна школа, у СНП од 15. II 1985. до 30. VI 1985.
Војин ТАТИЋ (в)
Биљана ТАТОМИРОВ, разводник-гардеробер (Јаша Томић, 23. V 1961 –), средња графичка школа, у СНП од 20. XI 1981. до 19. I 1982.
Цвијета ТЕПАВЧЕВИЋ, материјални књиговођа, у СНП од 10. XI 1970. до 10. XII 1970.
Андреј ТИШМА, дизајнер (Нови Сад, 20. XI 1952 –), академија ликовних уметности, у СНП од 7. VIII 1980. до 9. III 1981.
Јован ТОКАЛИЋ, књиговођа; у СНП после смрти Арона Поповића, од 1894. (истовремено и у Матици српској) до 18. XI 1897, када је отишао за шефа одељења Централног кредитног завода у НСаду.
Драгиња ТОМИН, обрачунски службеник (Каћ, 8. II 1936 – ), основна школа, у СНП од 11. I 1973. до 2. IV 1980.
Марија ТОПОЛОВАЦ, финансијски књиговођа билансиста (Петроварадин, 29. VII 1941 –), средња економска школа, у СНП од 1. X 1981. до 3. X 1981.
Гордана ТОРБИЦА, референт за опште послове (Суботица, 2. III 1947 –), виша педагошка школа, у СНП од 16. VII 1978. до пензионисања, 3. III 2005.
Ружа ЋИРИЋ (в)
Александар ЋОСИЋ, књиговођа, у СНП од 1. III 1911. до 1. XI 1912 (наследио Аркадија Марковића); пре тога био чиновник у Матици српској.
Софија ЋОСИЋ, финансијски књиговођа аналитичар (Ковиљ, 6. II 1954 –), средња економска школа, у СНП од 20. V 1977. до 23. XI 1987.
Миливоје УГРИНОВИЋ, разводник за публику, у СНП хонорарно повремено од 1952. до 1972.
Мара УЗЕЛАЦ (в)
Нада ФИСТРИЋ, руководилац сектора за економске и финансијске послове (Крагујевац, 24. I 1950 –), економски факултет, у СНП од 24. II 1986. до пензионисања, 29. XII 2012.
Драган ФИШЕР, дистрибутер (Сремска Митровица, 6. II 1963 –), гимназија, у СНП од 3. V 1984. до 9. XI 1992.
Едита ХАЛЕР-МАЈДЕВАЦ, материјални ликвидатор (Вршац, 26. VI 1957 –), гимназија, у СНП од 15. IX 1981. до 31. XII 1981.
Вукица ХЕРБЕЗ, правни референт за самоуправљање (Јаша Томић, Банат, 23. IV 1955 –), правни факултет, у СНП од 29. VIII 1985. до 30. V 1991.
Жељка ХРСТО, обрачунски службеник (Нови Сад, 12. VII 1961 –), средња медицинска школа, у СНП од 16. II 1981. до 15. IV 1981, од 20. IV 1981. до 9. VI 1981. и од 22. VI 1981. до 21. VII 1981.
Садета ЧЕЛЕШ, материјални књиговођа (Бихаћ, БиХ, 4. VIII 1944 –), средња економска школа, у СНП од 1. V 1971. до 28. III 1972.
Радмила ЧЕЛИЋ, разводник за публику (Нови Сад, 15. II 1955 –), школа ученика у привреди, у СНП од 17. III 1977. до 20. XII 1977.
Богданка ЧЕРКЕЗ (в)
Јадвига ЧИЗМАР, администратор-дактилограф (Нови Сад, 25. X 1960 –), виша економска школа, у СНП од 9. XI 1983. до 23. IX 1985.
Соња ЧОРДАШ, разводник за публику (Горажде, БиХ, 27. IV 1957 –), хемијско-технолошка школа, у СНП од 20. I 1977. до 16. III 1977.
Александра ЏУКЉЕВ, дактилограф (Нови Сад, 18. III 1956 –), основна школа, у СНП од 1. III 1975 до. 31. V 1975.
Тамара ШАЛАЈИЋ, финансијски манипулант (Каранац, Хрватска, 17. X 1924 –), гимназија, у СНП од 1. X 1949. до 30. IX 1955.
Ђорђе ШЕВИЋ, благајник ДСНП (Нови Сад, 1811 – Нови Сад, 18. XII 1880); имућан трговац, отац доцнијег епископа Митрофана Шевића, основну школу и трговачку струку изучио у НСаду; био члан политичке и црквене општине, Матице српске и ДСНП; благајник ДСНП од 18. XI 1865. до смрти, 18. XII 1880.
Ђорђе ШИЛИЋ, књиговођа ДСНП од 14. X 1910. до 30. VI 1920 (најпре као поткњиговођа).
Катица ШИМОНИК, административни референт (Нови Сад, 15. XII 1961 –), средња економска школа, у СНП од 24. I 1983. до 14. II 1985.
Вукица ШКРБИЋ, рачуноводствени службеник, у СНП хонорарно од 16. II 1956. до 30. VI 1956.
Клара ШОМОЂИ, разводник за публику, у СНП хонорарно од 1. X 1972. до 30. VI 1973.
Верица ШУЛЦ, дактилограф (Сивац, Кула, 10. IX 1925 –), школа за кв-раднике, у СНП од 1. XI 1977. до 31. X 1985.
Михајло ШУЉАН, плакатер (Нови Сад, 18. II 1935 –), школа ученика у привреди, у СНП од 1. X 1952. до 24. VII 1953.
Р. Б. и В. В.
АДРИЈЕНА ЛЕКУВРЕРОВА (Adrienne Lecouvreur) – драма у 5 чинова. Написали: Ежен Скриб и Ернест Легуве. Прво извођење у Паризу, 14. IV 1849, у нашој земљи 17. V 1872. у НП Бгд.
Прво извођење у СНП 12. III 1883. у Вршцу. Превео: Коста Н. Христић. Подела узета са плаката представе одржане 1. II 1884. у НСаду. – М. Рајковићка , С. Вујићка (Адријана), М. Димитријевић, В. Миљковић (Морис), А. Милосављевић (Војвода булоњски), Д. Ружићка (Војвоткиња булоњска), М. Суботић (Шазељ), Л. Хаџићева (Атенаида), А. Лукић , Д. Ружић, П. Добриновић (Мишоне), Љ. Динићка (Грофица), С. Димитријевићка (Бароница), Т. Брашованова (Г-ђица Жувентова), Л. Петровићева (Г-ђица Данживељева), М. Барбарић (Кинол), М. Динић (Поасон). – Изведено 14 пута.
БИБЛ: Ежен Скриб и Ернест Легуве, Адријена Лекуврерова, Даница Илирска, Згб 1867.
ЛИТ: А-м, Вршац 12.3. „Адријана Лекуврерова“ од Скриба и Легуве-а, Застава, 1883, бр. 45, с. 2; (Ј) Г(рчић), Адријана Лекуврерова, Позориште, НСад 1884, бр. 13, с. 51; С-, „Адријана Лекуврерова“- драма од Скриба и Легуве, са француског превео К. Н. Х., Јавор, 1884, бр. 7, с. 218-220; (Ъ), „Адријана Лекуврерова“ Српско коло, НСад 1884, бр. 9, с. 4; Др Д., Рума 16. 7. „Адријана Лекуврерова“ позоришна игра у 5 чинова од Скриба и Легувеа, Застава, 1885, бр. 120, с. 3; М. С-ћ, „Адријена Лекуврерова“ драма у пет чинова, Браник, 1886, бр. 10, с. 3; А-м, „Адријена Лекуврерова“, драма у 5 чинова од Скриба и Легувеа, Јавор, 1886, бр. 5, с. 152-154; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, 1886, бр.4, с. 129-130; М. Д-ћ, „Адријена Лекуврерова“, драма у 5 чинова од Скриба и Легувеа, Браник, 1887, бр. 137, с. 3-4; -в-, Адријена Лекуврерова, Позориште, НСад 1887, бр. 28, с. 130-131; Ненад, Српско народно позориште, Застава, 1888, бр. 164, с. 3.
В. В.
АИДА (Aida) – опера у 4 чина (7 слика). Музика: Ђузепе Верди. Либрето: Антонио Гисланцони. Прво извођење у Каиру, 24. XII 1871, у нашој земљи 1. X 1881. у ХНК Згб.
Прво извођење у СНП 12. XI 1955. у НСаду. Превео: Станислав Бинички. – Рд. Ј. Кулунџић, к. г., дир. Г. Чила, Д. Жупанић, сц. В. Маренић, к. г., к. С. Јатић, к-граф М. Олењина, пом. рд. В. Керешевић, дир. сценске музике и хорове спремио В. Тополковић; Р. Немет, И. Кнежевић, В. Нецков (Краљ), М. Врчевић, Н. Крушлин, Ј. Мартиновић (Амнерис), М. Скендеровић, Д. Фирфова (Аида), О. Бингулац (Радамес), М. Хаднађев, И. Кнежевић, В. Нецков (Рамфис), Д. Дуић, Ј. Стефановић-Курсула, М. Радовић, Д. Мариновски (Амонасро), В. Цвејић, Ф. Кнебл, Н. Ћириловић (Гласник), И. Давосир (Свештеница), К. Смуђа, М. Павловић, М. Живановић и А. Пахерник (солисти у балету). – Изведено 40 пута, глед. 19.000.
Премијера 7. X 1969. у НСаду. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. М. Јагушт, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф Б. Тонин, ас. рд. Ј. Сремчевић, хорове спремио Е. Гвоздановић; Р. Немет (Краљ), О. Милошевић, к. г. (Амнерис), М. Алпар-Тунтев (Аида), В. Цвејић (Радамес), С. Дракулић (Рамфис), Д. Мариновски (Амонасро), Ф. Кнебл (Гласник), А. Марушевић, А. Животић (Свештеница), М. Сенаши, В. Абад, Ф. Сван и И. Игњатовић (солисти у балету). – Изведено 16 пута, глед. 6255.
Премијера у СНП 5. X 1982. у НСаду. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. И. Топлак, дир. хора Ј. Ферик, сц. Б. Максимовић, к. С. Јатић, к. г., к-граф Л. Пилипенко, ас. рд. С. Дракулић, ас. к-графа Ж. Новков; Б. Јатић, Б. Кнежевић (Краљ), З. Николова (Амнерис), В. Ковач-Виткаи (Аида), Ш. Мардешић (Радамес), С. Дракулић, Б. Јатић (Рамфис), О. Енигареску, к. г., М. Милановић (Амонасро), Д. Секулић, Д. Илић (Гласник), А. Марушевић, Б. Окљеша (Свештеница), Е. Милер, М. Рушкуц, Г. Тот, Ј. Дутина, Д. Влалукин, З. Панић, Б. Његован, Н. Антић, Р. Варга, З. Радојчић, Б. Курунци, А. Христидис, В. Чебски (солисти у балету). – Изведено 17 пута, глед. 13.436.
БИБЛ: Аида, либрето опере, прев. М. Милојевић, Бгд, НП, бр. 3, б. г.
ЛИТ: Н. Грба, „Аида“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 20. XI 1955; Ј. Путник, Вердијева „Аида“ у Новом Саду, НС, 1955, бр. 106-107, с. 1 и 4; Др А. М., Заслужени реноме, Зрењанин, 1957, бр. 245, с. 5; А-м, (Премијера „Аиде“ у извођењу Опере Српског народног позоришта), Борба, 9. X 1969; Х. Радивојевић, Новосадска опера постаје војвођанска. Аида у хали спортова, Политика експрес, 10. X 1969; М. М., Разговор са редитељем „Аиде“, Позориште, НСад 1969, бр. 1, с. 3; С., Гледаоци о „Аиди“, Позориште, НСад 1969, бр. 2, с. 13; Е. Гвоздановић, Нова „Аида“, Дневник, 8. X 1982; Сл. Турлаков, Музичка беседа. Успела „Аида“, Новости, 11. XI 1985; В. Шале, Извођењем Вердијеве “Аиде“ новосадски уметници су одушевили 2500 Београђана у Плавој дворани „Сава-центра“, Илустрована политика, 19. XI 1985.
В. П.
АЈВАЗ Марија – мајстор за израду стилских костима (Суботица, 4. VII 1909 – ?). Завршила је четири разреда реалне гимназије у Суботици. Од 1929. до 1935. била је запослена као службеник у Будимпешти. С родитељима прелази у Згб, где се августа 1936. удаје за глумца Милана Ајваза (в). У НПДб је, као главни мајстор, радила од 1. XI 1937. до 6. IV 1941. Под њеним руководством и непосредним суделовањем израђени су костими за представе Зла жена, Породица Бло, Пера Сегединац и Мадам Сан-Жен. Као изванредног стручњака хвалили су је редитељи и глумци, а управа Позоришта ју је више пута наградила. После ослобођења није била у радном односу.
Ј. М.
АЈВАЗ Милан – драмски глумац (Српски Крстур, 17. III 1897 – Београд, 28. III 1980). Рођен је као десето дете у породици сеоског чизмара Миливоја Ајваза. У родном месту завршио је пет разреда српске и два разреда мађарске основне школе, а затим је, у Сегедину, код обућара Лајоша Балога, изучио занат и постао калфа. У Сегедину је завршио и три разреда вечерње занатске школе. Запослио се у Пешти, где је живео све до почетка Првог светског рата. Још као дечак, уз оца који је био добровољни сеоски ватрогасац, гледао је представе путујућих позоришта која су долазила на гостовање у Српски Крстур. Репертоар српских позоришних дружина тога времена био је изразито национално обојен и пробудио је у младом А. љубав и страсну везаност за родни крај, што ће заувек остати једна од маркантних особености његовог карактера. Боравећи у Сегедину и Пешти гледао је позоришне представе и у њему је постепено почела да се јавља жеља да постане глумац. После избијања Првог светског рата одлази у родно село и запошљава се као надничар на имању сеоског спахије Ледерера. Регрутован је 1916. у аустроугарску војску (Бока Kоторска), а пред крај рата успео је да побегне и да се у родном месту скрива као дезертер све до краја рата. Г. 1919. долази у Бгд и запошљава се у занатској радионици Стојановић–Миловановић у негдашњој Ратарској улици на Палилули. У Бгду све чешће посећује позоришне представе у НП и машта о глумачком позиву. Г. 1921. Министарство просвете расписује конкурс за Глумачко-балетску школу (при НП), на који се, упркос чињеници да није испуњавао услове конкурса, јавља и бива примљен. Током школовања живео је у великој материјалној оскудици. Као ђак Глумачке школе био је, у сезони 1922/23, привремени хонорарни члан НП. Школу завршава 1924. и исте г. (1. II) постаје редовни члан НП. Прве г. рада у професионалном театру за њега су велика школа. Није било посла којег се стидео: лепио је плакате, статирао, играо најситније улоге. Био је неуморан на послу и сматрао да бина не деградира глумца било шта на њој радио. Али и поред успеха и потврђене даровитости, у репертоару који се правио за водеће глумце НП, није било значајнијих улога за даровитог почетника и амбициозни А. подноси оставку и напушта Бгд 31. VIII 1928. Следеће две г., с новцем који је добио од наследства, путује по Европи (Мађарска, Аустрија, Чехословачка, Белгија, Француска), што доприноси ширењу његових духовних видика. У свим тим земљама посећивао је позоришта и усавршавао своју глумачку вештину. Друга етапа његовог живота и рада везана је за деловање у Н-Оп (од 1. IV 1929. до 31. VII 1929), у НП у Пожаревцу (од 1. VIII 1929. до 31. III 1930), поново у Н-Оп (од 1. IV 1930. до 31. III 1934), ХНК у Згбу (од 1. VIII 1934. до 31. VII 1936), НПДб у НСаду (од 1. VIII 1936. до 6. IV 1941) и СНП у НСаду (од 1. II 1945. до 31. VIII 1947). И те г. биле су испуњене упорним радом и допринеле су његовом коначном глумачком сазревању. У обе етапе рада у НСаду веома је присутан у репертоарском програму и тумачи низ главних улога. Високи уметнички домети које је овде остварио природно су га кандидовали да буде позван у новоосновано ЈДП у Бгду (од 1. IX 1947. до 30. XI 1963, када је пензионисан) за које је везан најзрелији период његовог уметничког деловања. У овом ансамблу одиграо је до 13. III 1976. укупно 57 улога (међу којима су његова најзначајнија остварења: Шербулић, Флатер Гуд, Лука и Господин Берџес) и гостовао на великим светским сценама у Паризу, Москви, Лењинграду, Бечу, Варшави, Ослу и др. Први пут стао је пред филмску камеру као ученик глумачке школе 1924. у недовршеном филму Качаци у Топчидеру Б. Токина и Д. Алексића. Прву филмску улогу одиграо је 1950. у филму Чудотворни мач В. Натановића. Играо је и у филмовима Сви на море С. Поповића (1952), Црни бисери Т. Јанића (1958), Пре рата В. Бабића (1966). Ипак, као филмски глумац остаће упамћен по улози Бакоња фра Брне у истоименом филму Ф. Ханжековића (1951) и поп Ћире у филму С. Јовановић Поп Ћира и поп Спира. Снимао је за радио и телевизију. После повлачења са сцене (са звањем доживотног почасног члана, али без званичне опроштајне представе у ЈДП) играо је Петра у Тврдици Јована Стерије Поповића (представу је припремила самостална позоришна група Удружења филмских глумаца Србије, а премијера је одржана 23. IX 1977. у Пљевљима). Г. 1949. додељена му је Савезна награда Владе ФНРЈ. За улогу Шербулића у Родољупцима Ј. Ст. Поповића добио је 1956. Стеријину награду, а за улогу Бахмајера у На рубу памети Мирослава Крлеже награду уредништва новосадског „Дневника“ (1971). Г. 1971. добио је Седмојулску награду СР Србије као знак посебног друштвеног признања за осведочени стваралачки рад и резултате изузетне вредности у уметности. Одликован је Орденом рада II реда (1949), Орденом рада I реда (1959) и Орденом заслуга за народ са црвеном заставом (1977). Поред многобројних других признања ваља поменути Спомен-повељу поводом 100-годишњице СНП као знак признања за рад и допринос овој установи (1961), плакат на свили представе Ревизор НПДб из 1937 (1977) и Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ (1971). Улогом Антона Антоновича у Гогољевом Ревизору (22. VII 1946) прославио је у СНП 25-огодишњицу уметничког рада, а улогом Старца са медаљом за храброст у Открићу Добрице Ћосића прославио је 1971. у ЈДП 50-огодишњицу уметничког рада. А. је ступио у позориште понет нејасном али снажном дечачком љубављу. Без изузетније физичке лепоте (средњега раста, робустан, пун изворних животних сокова и елементарне снаге, са лицем које се памти и на којем су посебно наглашене јагодице, брада и глумачки изражајне плаве очи) и духовних преимућстава која се стичу високим образовањем и свестраном лектиром, он је током целе своје дуге глумачке каријере имао моћно упориште у своме дару и везаности за своју земљу и народ. Рашчлањивање његове дуге и током рада мучне стваралачке лабораторије (улогу усваја постепено полазећи од њене тонске стране, често је раскомада и те делове и детаље богато дограђује својим искуствима, из живота узетим, да би затим, уз обавезну помоћ редитеља чије савете радо прихвата, вршио селекцију тих многобројних могућности и, налазећи праву меру, стварао ликове максималне животне и уметничке уверљивости) доводи нас до уверења да су природни дар, несвакидашња трудољубивост и животно искуство које се добија у оној школи коју Војвођани зову „тринаеста“ основа на којој је изграђена његова глумачка уметност. Он се никада не повлачи пред тешкоћама и не прибегава „техничком прављењу“ лика, тј. решавању проблема помоћу богате сценске рутине. Такав став доводи, понекад, и до прејаких, драстичних боја у неким његовим остварењима, али се и у тим случајевима за глумца може наћи оправдање да је и те боје сам живот створио. Миленко Шербан је 1970. насликао његов портрет (пастел).
УЛОГЕ: Тротер (На крају пута), Picotte (Ништа без мушке главе), Друг Флавије (Квадратура круга), George P. Newte (Фани и њена послуга), Томис (Топаз), Стенограф (Процес Мери Дуган), Георг (Рај на земљи), Др Леон Шуцмахер (Лечник у дилеми), Пелегрен (Наш попа код богатих), Распер (Бољи господин), Пера писар (Госпођа министарка), Први казнионички стражар (Бекство), Живота Цвијовић (Др), Кобраћо (Волпоне), Кнез Наришкин (Контушовка), Сељак (Силе), Зјабликов (Нови дани), Начелник (Ревизор), Председник, Судија, Свештеник (Слуга Јернеј), Полоније (Хамлет), Станојло (Ђидо), Прока Пурић (Ожалошћена породица), Мита Крадић (Сеоски лола), Прохор Борисович Храпов (Васа Железнова), Сер Франсис Чесни (Карлова тетка), Димитрије (Браћа Карамазови), Гига Гигић (Моји ђетићи), Јован (Покондирена тиква), Петар (Игра о муци Исусовој), Никола (Вода са планине), Крчмар (Граничари), Начелник (Ослобођење Косте Шљуке), Музичар Милер (Сплетка и љубав), Швејк (Добри војник Швејк), Асесор (Златарево злато), Судија (Периферија), Софра Кирић (Вечити младожења), Срета (Зла жена), Јаблан (Породица Бло), Фајуњин (Најезда), Кир Јања (Кир Јања), Потколесин (Женидба), Жорж Данден (Жорж Данден), Лука (На дну), Дуња (Сан летње ноћи), Антонио (Фигарова женидба), Полухрустов (Свињарка), Маринко (Ђидо), Јеротије (Сумњиво лице), Хаџи Тома (Коштана), Кузман (Ивкова слава), Оргон (Тартиф), Антон Антонович (Ревизор), Жиганов (Свадба), Мацан (Два цванцика), Вершињин (Оклопни воз), Фабрици Глембај (Господа Глембајеви), Восмибратов (Шума).
БИБЛ: Мој први сусрет са позориштем, Позориште, НСад, 1970, бр. 4, с. 6; Исусе, учини чудо, Позориште, НСад, 1971, бр. 8, с. 15; Незаборавни сусрет, Позориште, НСад, 1971, бр. 7, с. 15; Сећање на Милана Дединца, Позориште, 1973, бр. 3, с. 15; Из интимних записа, Казалиште, Осијек, 1975, бр. 76, с. 6.
ЛИТ: А-м, Наш попа код богатих, Нови Сад, 8. XI 1931; (ZSa.),
A Ministerné önagyságe, Hiradó, Велики Бечкерек, 1932, бр. 103, с. 3; А-м, A revizor, Hiradó, Велики Бечкерек, 1932, бр. 113, с. 4; А. П., Лечник у дилеми, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 15. VIII 1932; („а“),
A Kör négyszögesitése, Hiradó, Велики Бечкерек, 1932, бр. 158, с. 3; А-м, Кавдратура круга, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 15. VIII 1932; А-м, Драма Л. Андрејева „Дани нашега живота“, Нови Сад, 8. X 1932; А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, Суботица, 1937, бр. 4, с. 3; М. Хћ, Ћосић-Димић: Силе, Суботичке новине, 1937, бр. 18, с. 2; Gor., Jernej a szolga, Napló, Суботица, 1937, бр. 287, с. 12; У. Чоб(анов), Велики успех Чапекове „Беле болести“ на новосадској сцени, Дан, 27. I 1938; А-м, „Сеоска лола“ од Тота и Дескашева, Невен, Суботица, 1938, бр. 13, с. 2; А-м, „Хамлет“ од Шекспира, Наше слово, Суботица, 1938, бр. 214, с. 3; С. Ф(илиповић), Портрети у светлу уметности, Банатска пошта, Петровград, 1938, бр. 117, с. 3; А-м, Прва недеља гостовања позоришта у Суботици, Невен, Суботица, 1939, бр. 11, с. 3; В., „Игра о муци Исусовој“ од Карла Шенхера, Наше слово, Суботица, 16. IV 1939; Л. Дотлић, Премијера „Породице Бло“ од Љубинке Бобић, Дан, 7. XI 1940; Л. Дотлић, Кад је среда петак је, Дан, 21. XI 1940; Л. Дотлић, „Чикина куда“ од И. И. Мјасницког, Дан, 7. II 1941; Л. Дотлић, Стерија: „Зла жена“, Дан, 21. II 1941; Др К. Георгијевић, Премијера „Најезде“, СВ, 19. III 1945; Б. Петровић, „Женидба“ од Н. В. Гогоља на летњој позорници, СВ, 27. VIII 1945; Б. П(етровић), Молијер „Жорж Данден“, СВ, 30. VIII 1945; Б. Чиплић, Две домаће премијере, СВ, 11. III 1946; Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 4. VII 1946; Л. Д(отлић), Милан Ајваз у животу и уметности, ВС, 1946, бр. 3, с. 7; Б. Ч(иплић), Милан Ајваз прославио је 25 година глумачког рада, СВ, 27. VII 1946; Б. Чиплић, „Господа Глембајеви“ од Мирослава Крлеже, СВ, 29. XII 1946; А-м, Милан Ајваз прославио је на свечан начин 25-годишњицу свога уметничког рада, ВС, 1946, бр. 4, с. 8; М. Дединац, Смрдић и Шербулић продају Војводину, Књижевне новине, 13. VI 1950; Л. Дотлић, Деведесет година Српског народног позоришта у Новом Саду, ЛМС, 1952, књ. 369, с. 73; Е. Финци, Чежња за животом, Политика, 8. V 1971; П. Марјановић, Милан Ајваз – глумац већи од своје славе, Позориште, Тузла, 1971, бр. 1-2, с. 150-154; С. Станић, Најзад без испита…, Борба, 29. V 1971; А-м, Милан Ајваз глумац (Београд), Велики мајстор сцене, Дневник, 29. V 1971; В. Глигорић, Глума Милана Ајваза, Портрети глуме, НСад 1973, с. 87-97; С. Врговић, Импровизације, Позориште, НСад, 1974, бр. 9, с. 12; П. Марјановић, Ђак тринаесте школе, Политика (додатак Култура-Уметност), 12. II 1977; К. Шукуљевић, Ајваз, Бгд 1977; М. Кујунџић, Банатски сатир, Дневник, 29. III 1980; М. Влајић, Калфа „врућег срца“, Вечерње новости, 29. III 1980; А. П., Дах глуме, Експрес, 29. III 1980; А-м, Умро Милан Ајваз, Борба, 29. III 1980; А-м, Умро Милан Ајваз, Вјесник, Згб, 30. III 1980; А-м, Сахрањен Милан Ајваз, Вечерње новости, 1. IV 1980; А-м, У Београду сахрањен Милан Ајваз, Дневник, 1. IV 1980; В. С., Последњи опроштај од Милана Ајваза, Политика, 1. IV 1980; (Д. С.), Сахрањен Милан Ајваз, Борба, 1. IV 1980; К. Шукуљевић-Марковић, Позоришно дело Милана Ајваза 1897-1980, Бгд 1997.
П. М.
АЈДУК ВЕЉКО – ајдучка драма у 3 чина с певањем. Написао: Јован Драгашевић. Музика: Петар Димић.
Праизвођење у СНП 17. VIII 1861. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Н. Зорић (Ајдук Вељко), Н. Недељковић (Мула-паша), Љ. Коларовићка (Стана), Д. Коларовић (Свирач), А. Савић (Гуслар), М. Рац (Дервиш), П. Маринковић (Милутин), Л. Поповић, Л. Телечки, Ђ. Вучетић (Сенатори). – Изведено око 27 пута.
Обновљено као премијера у СНП 16. V 1899. у Сремској Митровици. Подела узета са плаката представе одржане 17. X 1899. у Осијеку. – Рд. М. Динић; К. Васиљевић (Ајдук Вељко), С. Бакаловићка (Стана), М. Марковић (Милутин), Л. Поповић (Јанко), Ј. Душановић (Бранко), М. Динић (Мирко, Трећи сенатор), А. Ботић (Недељко, Други сенатор, Први Турчин), Д. Ружић (Први сенатор), М. Стефановић (Четврти сенатор), А. Стојановић (Весник, Други момак), Ђ. Бакаловић (Лаутар, Трећи Турчин), Д. Туцаковићева (Циганче), С. Стефановић (Први момак, Мехмед), xxx (Славко), Д. Спасић (Мула-паша), Ј. Тодосић (Алија), М. Николић (Дервиш), xxx (Други Tурчин). – Изведено 37 пута.
Обновљено као премијера у СНП 15. XI 1909. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; К. Васиљевић (Ајдук Вељко), С. Бакаловићка (Стана), М. Марковић (Милутин), М. Матејић (Јанко), Ј. Антонијевић (Бранко, Миљко), Р. Спиридоновић (Мирко, Четврти сенатор, Први момак), Д. Кранчевић (Недељко, Алија, Трећи Турчин), А. Лукић (Први сенатор), М. Динић (Други сенатор), Ђ. Маџарић (Трећи сенатор, Други Турчин, Гуслар), С. Стефановић (Лаутар, Мехмед, Други момак), Д. Матејићка (Циганче), Д. Спасић (Мула-паша), М. Николић (Дервиш), Б. Савић (Први Турчин), xxx (Слуга у сенату). – Изведено 9 пута.
Обновљено као премијера у СНП 5. VIII 1912. у Меленцима. – Рд. М. Динић, дир. Ф. Вањек; К. Васиљевић (Ајдук Вељко), М. Јосићева (Стана), В. Ивановић (Милутин), М. Матејић (Јанко), Н. Гошић (Бранко), В. Ристић (Мирко, Дервиш), Д. Кранчевић (Недељко), И. Динуловић (Први сенатор, Славко), М. Динић (Други сенатор), В. Виловац (Трећи сенатор, Мехмед), С. Стефановић (Четврти сенатор, Алија, Лаутар, Први момак), Д. Спасић (Мула-паша), Ј. Цвијановић (Први Турчин), ? Летица (Други Турчин, Други момак), Д. Матејићка (Циганче), С. Ђуркић (Гуслар, Мирко), Р. Алмажановић (Слуга у сенату). – Изведено 7 пута.
Прво извођење у НП 27. IV 1919. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 1. XII 1923. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; К. Васиљевић (Хајдук Вељко), В. Ивановић (Јанко), М. Душановић (Милутин), Р. Кранчевићка (Стана), Љ. Стојчевић (Миљко), Л. Лазаревић (Бранко), П. Јовановић (Мирко, Први момак), В. Виловац (Недељко, Први сенатор), Д. Спасић (Мула), Ђ. Кременовић (Мехмед, Трећи момак), М. Живановић (Алија, Други момак), Ј. Силајџић (Ибрахим, Четврти момак), М. Динић (Други сенатор), Д. Дубајић (Трећи сенатор), С. Савић (Четврти сенатор), Ј. Стојчевић (Дервиш), Д. Матејићка (Циганка), Д. Бајић (Слуга у сенату), С. Душановић (Јашар), Г. Миковић (Лаутар). – Изведено 14 пута.
БИБЛ: Ј. Драгашевић, Бој на Неготину или Смрт Ајдук-Вељкова, Земун 1861.
ЛИТ: А-м, У четвртак 17. авг. – „Ајдук Вељко“ од Драгашевића, Србски дневник, 23. VIII 1861; Д. М., Србско народно позориште (из Oсека 5. XII 1861. г.) „Ајдук Вељко“, Даница, 1861, бр. 34, с. 540-541; А-м, Србско народно позориште (Карловци.18. III 1862. г. „Хајдук Вељко“), Даница, 1862, бр. 6, с. 99; А-м, Србско народно позориште (из Вел. Бечкерека 1. IV 1862. „Ајдук Вељко“, Даница, 1862, бр. 10, с. 170; А-м, Србско народно позориште. Суботица, 22. IV 1862. г. „Хајдук Вељко“, Даница, 1862, бр. 14, с. 234; А-м, Србско народно позориште. Н. Сад. 21. V 1862. г. „Ајдук Вељко“, Даница, 1862, бр. 15, с. 251; А-м, Панчево. 12. нов., Србски дневник, 20. XI 1862; А-м, У недељу 20. јан: „Ајдук Вељко“, драма у три радње од Драгашевића, Јавор, 1863, бр. 3, с. 46-47; А-м, Србско народно позориште, Темишвар, 9. VII 1863. „Ајдук Вељко“, Даница, 1863, бр. 37, с. 592; А-м, Србско народно позориште, Сомбор. 24. X 1865. „Ајдук Вељко“, Даница, 1863, бр. 45, с. 719; (Ј) Г(рчић), Хајдук Вељко, Позориште, 1899, бр. 15, с. 104-105; -1, С. Н. П. у Меленцима. Јуначка игра с певањем: „Хајдук Вељко“, Србадија, Вел. Кикинда 1900, бр. 48, с. 4; А-м, Јуначка игра у три чина с певањем: „Хајдук Вељко“, Србадија, Вел. Кикинда 1900, бр. 70, с. 4; А-м, „Хајдук Вељко“, игра у 3 чина, Браник, 1901, бр. 134, с.3; А-м, У недељу 12. марта приказана је поз. игра „Хајдук Вељко“, Слога, Сомбор 1906, бр. 12, с. 3; А-м, У недељу 6. априла дата је игра „Хајдук Вељко“, Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10; (Ј) Г(рчић), Ајдук Вељко, Позориште, 1909, бр. 6, с. 22-23; А-м, „Хајдук Вељко“ од Драгашевића, Браник, 1913, бр. 198, с. 3; А-м, Позориште, Јединство, 30. IV 1919.
В. В.