РАДИВОЈЕВИЋ Живко А. – преводилац. Његов превод комада Мати се мора удати Марије Пинтер изведен је у СНП 1894.

РАДИНОВИЋ Стеван – шаптач и глумац (Нови Сад, 28. IX 1916 – Нови Сад, ?. 1983). Основну школу и четири разреда гимназије завршио је 1932. у родном граду. У штампарији „Јовановић и Богданов” радио је од 1933. до 1939, када је прешао у градско поглаварство у НСаду (1. III 1939 – 6. IV 1941). Пред крај Другог светског рата (1. XI 1944 – 30. VI 1945) радио је у Команди НСада, да би се 1. VII 1945. запослио у СНП као суфлер, повремено настипајући и у мањим улогама, што је наставио хонорарно и после пензионисања, 31. VIII 1979.

УЛОГЕ: Гане (Зона Замфирова), Сенечкин (Туђе дете), Вукоман (Ђидо), Газда Спаса (Сумњиво лице), Сељак, Први артиљерац (Оклопни воз), Амброзио (Севиљски берберин).

ЛИТ: М. П., Шаптач по струци, весељак по навици, Дневник, 22. XII 1970, с. 15; Р. Жекић, Невидљиви човек сцене, Дневник, 12. I 1971, с. 12; С. Душановић, Анегдоте о глумцима, Позориште, НСад, 1973, бр. 9, с. 7.

М. Л.

РАДИЋ Душан – секретар ДСНП и преводилац (Сомбор, 18. III 1870 – Нови Сад, 10. XI 1923). Основну школу и мађарску гимназију завршио је у Сомбору, а студије на Филозофском факултету у Будимпешти, где је и докторирао тезом на мађарском језику о Михаилу Витковићу. Од 1896. до 1906. професор је Учитељске школе у Сомбору, у којој предаје мађарски, немачки, историју и угарски устав. Од 1906. до септембра 1910. професор је новосадске Гимназије и предаје латински, мађарски, филозофску пропедевтику и историју. После пензионисања В. Пушибрка, 1. IX 1910, потврђен је за директора Српске велике гимназије новосадске, иако је од четири кандидована професора за то место добио најмање гласова. С многих страна нападан, по завршетку Првог светског рата, 1918, морао је да напусти тај положај. Потом је извесно време био референт за мањинске школе Одсека Министарства просвете за Банат, Бачку и Барању, па је затим био пензионисан. Као пензионер, у хонорарном својству, био је први по реду секретар новоосноване Новосадске берзе, на којем положају је и умро. Сахрањен је у Сомбору. Био је врло активан у ДСНП: од 29. XII 1904. до 30. XII 1913. био је члан ПО, у којем је од 19. IV 1907. био и перовођа. У својству члана тог Одсека био је и оцењивач оригиналних и преведених драмских дела. По истеку мандата у ПО, 30. XII 1913. изабран је за члана ЕО, у којем је био председник; у тој функцији остаје до избијања Првог светског рата. Поред ангажовања у овим органима, Главна скупштина изабрала га је 17. IX 1908. за секретара ДСНП, на место Саве Петровића (в), и ту дужност обављао је до 2. III 1912. Многе сложене и деликатне задатке које му је поверавала управа ДСНП извршавао је марљиво и педантно, у чему је често и претеривао. Као секретар ипак није успео да достигне пословичну уредност и прецизност С. Петровића. Р. је као позоришни радник објавио у „Позоришту“ седам рецензија о представама СНП (1907), у којима је показао доста смисла за анализу драмског текста и концизну оцену глумачких остварења. Сарађивао је још и у „Бранику“, а као професор и директор Гимназије написао је Српску граматику, за I разред средњих школа (НСад 1918, 1920) и за II разред средњих школа (НСад 1920), чланак поводом 100-годишњице новосадске Гимназије (у гимназијском Извештају за 1909/10), једну брошуру – реч родитељима На прагу нове школске године и превео један уџбеник географије (Ј. Јако). Поред тога, коректно је превео позоришне комаде Ђаво (Ф. Молнар, 1910), Слатка породица (Г. Есман, 1911) и Надрилекар (И. Фелдеш, 1911), који су у СНП извођени.

БИБЛ: (са Ђ. Трифковићем), Извештај о стању Српског народног позоришта – поводом брошуре дра Лазе Станојевића, НСад 1907; „Народни непријатељ“. Позоришна игра у 5 чинова од Хенрика Ибзена, с немачког превео Стеван Предић, Позориште, НСад, 1907, бр. 15, с. 110-111; „Трговина је трговина“. Позоришна игра у 3 чина, написао Октав Мирбо, с француског превео Јован Грчић, Позориште, НСад, 1907, бр. 16, с. 114-115; „Свет“. Позоришна игра у 4 чина, написао Бранислав Ђ. Нушић, Позориште, 1907, бр. 17, с. 118-119; „Смрт Стевана Дечанског“. Трагедија у пет чинова, написао Јован Ст. Поповић, Позориште, НСад, 1907, бр. 20, с. 131; Џепни речник српског и маџарског језика, И српско-маџарски део, НСад 1921; Истину на среду!, НСад, б. г.

ЛИТ: К. Т. Костић, Из прошлости Учитељске школе у Сомбору, НСад 1938, с. 55; В. Стајић, Српска православна велика гимназија у Новом Саду, НСад 1949, с. 318-319.

Л. Д.

РАДИЋ Душан – композитор (Сомбор, 10. IV 1929 – Београд, 3. IV 2010). Дипломирао је на Музичкој академији у Бгду 1954. код професора Миленка Живковића. У сезони 1957/58. провео је неколико месеци на усавршавању у Паризу, код професора Даријуса Милоа (Darius Milhaud) и Оливијеа Месијана (Olivier Messian). Радио је као слободни уметник до 1979, а од тада је био ангажован као стални професор Академије уметности у Новом Саду. Био је члан Српске академије наука и уметности. Написао је кантату Учитељ поводом двестогодишњице Учитељске школе у Сомбору, коју је СНП извело 1979. у Сомбору, оба пута под диригентском палицом Лазара Буте. За кантату Ћеле-кула добио је 1959. Октобарску награду града Бгда. Балет Балада о месецу луталици, инспирисан истоименом поемом Боре Ћосића, написао је 1957. Касније је дело проширио и написао либрето за балет у који је уткао стихове (које говори глумац). Праизвођење је било у НП у Бгду 1960, у кореографији Мире Сањине, а поновљено 1961. у ХНК у Згбу. СНП је овај балет премијерно извело 17. XII 1985.

Љ. М.

РАДИЋ Ђорђе – секретар ДСНП (Велики Бечкерек, 4. V 1839 – Краљево, 11. X 1922). Рођен је у свештеничкој породици, а право име му је Ђока. Основну школу и мађарску гимназију завршио је у родном месту. У Вишем пољопривредном институту Колчавка, близу Прага, студирао је 1859/60. геодезију, практично земљемерство и ситуационо цртање, а студије природних наука наставио је и завршио у Бечу, где је и докторирао. За суплента реалних школа у Великокикиндском диштрикту изабран је крајем 1861. за предмете Земљопис, Историја, Немачки језик и Природопис, али је убрзо прешао у НСад, где је од 1862. до 1869. издавао полумесечни илустровани пољопривредни лист „Сељак“. Био је Милетићев присталица и сарадник „Србског дневника“. Од 28. X 1864. до 31. VIII 1869. радио је као професор и директор новосадске Градске ниже реалке; затим је дефинитивно прешао у Србију, где је извесно време био секретар Друштва за пољску привреду, а доцније се одселио у Црну Гору, где је стекао чин књажевског капетана и основао Земљоделску школу у Даниловграду, чији је био и управитељ. Вративши се у Србију, најпре је радио као професор Земљоделске школе у Пежаревцу, а затим као управник Ратарске школе у Краљеву. Већ 1869. покренуо је листове за пољопривреднике „Тежак“ (излазио до 1914) и „Домаћин“. Основао је и Српско пољопривредно друштво и организовао прву пољопривредну сточарску изложбу на словенском југу – у Крагујевцу 1870. Обилазио је села и држао предавања објашњавајући и популаришући напредно обрађивање земље и вођење узорних газдинстава у свим областима пољопривреде, воћарства, сточарства и живинарства. Из тих струка објавио је тридесетак књига и брошура – од којих је већина штампана у Бгду у едицији „Пољопривредни списи Ђорђа Радића“ – и преко хиљаду стручних и популарних чланака. Заступао је Србију на међународним конгресима и другим скуповима пољопривредних стручњака. Његов штампани рад Вођа при газдовању наградила је МС са 200 форината (1867). Р. је од 8. VI 1862. био члан ПО ДСНП, а 17. II 1863. изабран је за секретара Друштва на место Јована Јовановића (потоњег Змаја), којем је била уважена оставка; послове на тој дужности обављао је до 22. XII 1863, а од тада га је као секретара замењивао деловођа Ј. Београдац. Са положаја секретара ДСНП дефинитивно се повукао 28. V 1864. За почасног члана ДСНП изабран је 1865. Био је члан и Књижевног одељења МС од 1864, Српског ученог друштва од 1870. и почасни члан Српске академије наука од 1892. Већ 1861. изабран је за радног члана Патриотско-економског друштва у Прагу.

БИБЛ: Моја педесетогодишњица књижевног и културног рада на унапређењу српске пољопривреде, 1861-1911, Бгд 1911.

ЛИТ: В. Стајић, Новосадске биографије, IV, НСад 1939, с. 213-220; М. С. Јовановић, Др Ђорђе Радић – пионир наше агрономије, Календар МС за 1962. годину, НСад 1961, с. 98-102; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 1975, св. 11, с. 51.

Л. Д.

РАДИЋ Жарко – сликар-извођач и сценограф (Ужице, 21. XI 1932 –). Завршио је Школу за примењену уметност у НСаду. У СНП је био запослен од 1. X 1955. до 25. II 1957.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Сапутници, Седам година зазубица, Пут око света, Свјетионик.

ЛИТ: М. Б(абинк)а, Верни Нушићу, Дневник, 19. X 1956; М. Бабинка, Бродови не питају за срца, Дневник, 2. IV 1957; Д. Поповић, Бранислав Нушић: Пут око света, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 100-102.

В. В.

РАДИЦА Бранко – правник, драмски писац и либретист (Сплит, 8. IX 1899 – ?, 1987). Гимназију и правне студије завршио је у Згбу 1925, а адвокатски испит је, нешто касније, положио у Сплиту. Новинарством се почео бавити као студент, сарађујући (1919-1921) у сплитском дневнику „Живот“. После студија радио је најпре као конципијент у Згбу, па као секретар Општине у Сплиту (1927-1929). Напустио је државну службу да би се бавио адвокатуром – до 1943, када је избегао у Африку, где је дочекао крај рата. После ослобођења био је службеник Окружног, па Градског одбора у Сплиту до пензионисања, 1960. Публицистички рад започео је написима о уметничким изложбама; касније је писао политичке расправе, историјске прегледе, посебно из историје свога града, и биографске чланке о својим суграђанима. Писао је и позоришне текстове: Радозналица, драма по Сервантесу, изведена 1957. у Згбу, Клијентица из Чикага (1952), Диоклецијан, хисторијски спектакл (Сплит 1960). Аутор је либрета за Тијардовићев балет Диоклецијан, а такође и за музичку драму Јосипа Хацеа Адел и Мара (по Луки Ботићу и Нику Бартуловићу), која је премијерно изведена 2. II 1933. у београдском НП, а у Н-Оп 6. V 1933.

Б. Кв

РАДИЧЕВИЋ Бранко – песник (Славонски Брод, 27. III 1824 – Беч, 30. VI 1853). Потиче из грађанске породице: отац Теодор, чиновник који се бавио и писањем и превођењем (превео је Виљема Тела Ф. Шилера), мати Ружа рођ. Михајловић из Вуковара. Како је рођен уочи Св. Алексија, на крштењу је добио име овог свеца, које је он у Бечу уочи изласка своје прве књиге са грчког превео у Бранко. Породица се 1830. доселила у Земун, где је он завршио два разреда српске (1830-1832) и три разреда немачке основне школе (1832-1835). Гимназију је учио у Сремским Карловцима до 1841, а завршио 1843. у Темишвару јер му је отац био тамо премештен. Био је један од најбољих ђака, а своју прву песму у облику школског састава написао је у Гимназији у Сремским Карловцима на немачком језику. Поред немачког, знао је и латински, грчки, чешки и словачки језик. По очевој жељи уписао је 1943. студије права у Бечу, али је после три г. одустао. Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију марта 1848. из Беча преко Згба дошао је прво у Славонски Брод, па у Вуковар, а затим у Карловце, Руму и Сремску Митровицу. Највише је боравио у Земуну, одакле је неколико пута одолазио у Бгд да би децембра 1848. био протеран. Студије медицине започео је 1850. у Бечу уз помоћ стипендије коју је добио од кнеза Михаила. Међутим, 1851. je оболео од туберколозе. Умро је на рукама Вукове супруге Ане, у бечкој болници. Његова жеља је била да буде сахрањен на Стражилову и ту жељу је српска омладина испунила 1883, када је његове кости пренела из Беча на Сражилово. Прве стихове написао је још док је похађао Карловачку гимназију, а како је био одушљевљен Вуковим реформама почео се интензивније бавити књижевним радом. Био је сарадник и пријатељ са В. Караџићем и Ђ. Даничићем. Прву збирку поезије под називом Песме објавио је у Бечу 1847. на чистом народном језику у духу модерног европског романтичарског песништва. За живота је објавио само још једну књигу песама и то 1851. под називом Песме II. После његове смрти, на наговор Вука Караџића, његов отац је 1862. у Темишвару издао и трећу књигу – Песме III. Његова поезија допринела је победи Вукове реформе језике и књижевности. „Праву, модерну уметничку поезију на чистом народном језику и у стилу европског песништва, поезију од трајне вредности и трајног уплива, створио је тек Б. Р. Даровит и осећајан лиричар, срећан спој националног духа, грађанске културе и европске поетике, он је својом изненадном, метеорском појавом 1847. г., уочи саме друштвене и националне револуције, начинио пресудан прелом, праву песничку револуцију у српској књижевности.” Од 1895. до 1914. у Сремским Карловцима је излазио лист под називом „Бранково коло”. Данас под тим именом ради културна институција у Сремским Карловцима која чува име и дело Б. Р. На манифестацији „Бранково коло” која се одржава сваке г. и окупља песнике и књижевнике, додељује се истоимена награда Друштва књижевника Војводине, Печат вароши сремскокарловачке и награда „Бранко“ листа „Невен”. У СНП је премијерно изведен сценски приказ поезије Туга и опомена. На Стражилову је 1885. подигнут споменик Б. Р. у виду пирамиде, рад архитекте Светозара Ивачковића, а 1974. у подножију Стражилова споменик Б. Р. рад вајара Јована Солдатовића.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        БИБЛ: Песме I, Беч 1847; Песме II, Беч 1851; Песме III, Темишвар 1862; Песме Бранка Радичевића, НСад–Бгд 1924.

ЛИТ: С. Вуловић, Бранко Радичевић, Глас Српске књижевне академије, XIII-XIV, Бгд 1890; Ј. Скерлић, Историја нове српске кнњижевности, Бгд 1914, с. 279-288; П. Поповић, Бранко Радичевић, у: Песме Бранка Радичевића, Бгд 1924; И. Веселинов – Т. Петровић, Библиографија Бранка Радичевића, НСад 1974; Н. Грујичић, Бранко песник младости, НСад 1984;  М. Поповић, Историја српске књижевности – романтизам, књ. II, Бгд 1985, с. 110-156.

М. Л.

РАДНИЧКА ПОБУНА (A strike) – позоришна игра у 3 радње с певањем. Написали: Еде Сиглигети и Шандор Балаж. Прво извођење у Пешти, 29. X 1871, у нашој земљи 28. X 1878. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 19. IX 1891. у НСаду. Превео: Стеван Дескашев, музика: Даворин Јенко. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Лазаревић), Д. Лукићка (Анастазија), Д. Спасић (Славко), С. Миљковићка (Цвета), В. Славнић (Округић), Д. Васиљевићка (Марија), Д. Ружић (Чича Мија), Ј. Добриновићка (Перса), Љ. Станојевић, к. г. (Бекријић), М. Марковић (Бранко), С. Бакаловићка (Ленка), С. Миљковићева (Милка), xxx (Милева), М. Марковићка (Васиљка), П. Добриновић (Петровић), Ђ. Бакаловић (Сепл), К. Васиљевић (Фридрих), Т. Илић (Андрија), С. Стефановић (Петар), Л. Рајковић (Начелник). – Изведено 21 пут.

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), „Радничка побуна“, Позориште, НСад, 1891, бр. 33, с. 54-55; *, У уторак 8 (20) септембра представљена је први пут „Радничка побуна“, Банаћанин, Велика Кикинда, 1892, бр. 38, с. 3; М. Д., „Радничка побуна“, Весник, Панчево, 1893, бр. 12, с. 2; Т. О(стојић), „Радничка побуна“, Позориште, НСад, 1896, бр. 29, с. 114-115.

М. М.

РАДОВАНОВИЋ Венцислав – преводилац (Београд, 27. IX 1946 –). Основну школу (1956) и класичну гимназију (1964) завршио је у Бгду. Дипломирао је 1969. на Филозофском факултету – Група за психологију, где је и магистрирао 1982. Радио је као преводилац у Редакцији за културу, науку и уметност ТАНЈУГ-а (1970-1973), потом као стални драматург за страну драму у Југословенском драмском позоришту у Бгду (1974-1976), а од 1976. је био асистент на Катедри за педагошку психологију Филозофског факултета у Бгду. Током рада у позоришту сарађивао је на конципирању и реализацији више од четрдесет пројеката домаћих и иностраних редитеља међу којима на: Еурипидовој Хекаби (рд. Бранко Плеша), Шекспировом Краљу Лиру (рд. Паоло Мађели), Шепардовом Покопаном детету (рд. Едвард Хејстингс), Чеховљевим Трима сестрама (рд. Г. А. Товстоногов), Сент-Егзиперијевом Малом принцу (рд. Карлос Медина), те био покретач и први уредник значајне драмске библиотеке „Ars dramatica“. Од 1972, као самостални преводилац, са изузетним успехом преводи са енглеског и француског дела савремених драмских аутора, која се играју у многим позориштима српскохрватског говорног подручја. Нарочито су запажени Р. преводи Питера Барнза, Џоа Ортона, Дејвида Сторија, Пола Зиндела, Џејсона Милера, Теда Вајтхеда, Џозефа Чајкина и других. СНП је у његовом преводу извело Дом Дејвида Сторија и Плутање Теда Вајтхеда. Објавио је више текстова, театролошких прилога, превода и известан број драматизација у часописима „Позориште“ и „Сцена“, као и за потребе Драмске редакције односно Културне редакције Првог и Трећег програма Радио-Бгда. Добитник је годишње награде Југословенског драмског позоришта (1984) за допринос репертоару и уметничком руковођењу Кућом.

БИБЛ: Д. Стори, Дом, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1869; Т. Вајтхед, Плутање, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2031.

М. Р.