РАДИЋ Душан – секретар ДСНП и преводилац (Сомбор, 18. III 1870 – Нови Сад, 10. XI 1923). Основну школу и мађарску гимназију завршио је у Сомбору, а студије на Филозофском факултету у Будимпешти, где је и докторирао тезом на мађарском језику о Михаилу Витковићу. Од 1896. до 1906. професор је Учитељске школе у Сомбору, у којој предаје мађарски, немачки, историју и угарски устав. Од 1906. до септембра 1910. професор је новосадске Гимназије и предаје латински, мађарски, филозофску пропедевтику и историју. После пензионисања В. Пушибрка, 1. IX 1910, потврђен је за директора Српске велике гимназије новосадске, иако је од четири кандидована професора за то место добио најмање гласова. С многих страна нападан, по завршетку Првог светског рата, 1918, морао је да напусти тај положај. Потом је извесно време био референт за мањинске школе Одсека Министарства просвете за Банат, Бачку и Барању, па је затим био пензионисан. Као пензионер, у хонорарном својству, био је први по реду секретар новоосноване Новосадске берзе, на којем положају је и умро. Сахрањен је у Сомбору. Био је врло активан у ДСНП: од 29. XII 1904. до 30. XII 1913. био је члан ПО, у којем је од 19. IV 1907. био и перовођа. У својству члана тог Одсека био је и оцењивач оригиналних и преведених драмских дела. По истеку мандата у ПО, 30. XII 1913. изабран је за члана ЕО, у којем је био председник; у тој функцији остаје до избијања Првог светског рата. Поред ангажовања у овим органима, Главна скупштина изабрала га је 17. IX 1908. за секретара ДСНП, на место Саве Петровића (в), и ту дужност обављао је до 2. III 1912. Многе сложене и деликатне задатке које му је поверавала управа ДСНП извршавао је марљиво и педантно, у чему је често и претеривао. Као секретар ипак није успео да достигне пословичну уредност и прецизност С. Петровића. Р. је као позоришни радник објавио у „Позоришту“ седам рецензија о представама СНП (1907), у којима је показао доста смисла за анализу драмског текста и концизну оцену глумачких остварења. Сарађивао је још и у „Бранику“, а као професор и директор Гимназије написао је Српску граматику, за I разред средњих школа (НСад 1918, 1920) и за II разред средњих школа (НСад 1920), чланак поводом 100-годишњице новосадске Гимназије (у гимназијском Извештају за 1909/10), једну брошуру – реч родитељима На прагу нове школске године и превео један уџбеник географије (Ј. Јако). Поред тога, коректно је превео позоришне комаде Ђаво (Ф. Молнар, 1910), Слатка породица (Г. Есман, 1911) и Надрилекар (И. Фелдеш, 1911), који су у СНП извођени.

БИБЛ: (са Ђ. Трифковићем), Извештај о стању Српског народног позоришта – поводом брошуре дра Лазе Станојевића, НСад 1907; „Народни непријатељ“. Позоришна игра у 5 чинова од Хенрика Ибзена, с немачког превео Стеван Предић, Позориште, НСад, 1907, бр. 15, с. 110-111; „Трговина је трговина“. Позоришна игра у 3 чина, написао Октав Мирбо, с француског превео Јован Грчић, Позориште, НСад, 1907, бр. 16, с. 114-115; „Свет“. Позоришна игра у 4 чина, написао Бранислав Ђ. Нушић, Позориште, 1907, бр. 17, с. 118-119; „Смрт Стевана Дечанског“. Трагедија у пет чинова, написао Јован Ст. Поповић, Позориште, НСад, 1907, бр. 20, с. 131; Џепни речник српског и маџарског језика, И српско-маџарски део, НСад 1921; Истину на среду!, НСад, б. г.

ЛИТ: К. Т. Костић, Из прошлости Учитељске школе у Сомбору, НСад 1938, с. 55; В. Стајић, Српска православна велика гимназија у Новом Саду, НСад 1949, с. 318-319.

Л. Д.