РАДИЋ Ђорђе – секретар ДСНП (Велики Бечкерек, 4. V 1839 – Краљево, 11. X 1922). Рођен је у свештеничкој породици, а право име му је Ђока. Основну школу и мађарску гимназију завршио је у родном месту. У Вишем пољопривредном институту Колчавка, близу Прага, студирао је 1859/60. геодезију, практично земљемерство и ситуационо цртање, а студије природних наука наставио је и завршио у Бечу, где је и докторирао. За суплента реалних школа у Великокикиндском диштрикту изабран је крајем 1861. за предмете Земљопис, Историја, Немачки језик и Природопис, али је убрзо прешао у НСад, где је од 1862. до 1869. издавао полумесечни илустровани пољопривредни лист „Сељак“. Био је Милетићев присталица и сарадник „Србског дневника“. Од 28. X 1864. до 31. VIII 1869. радио је као професор и директор новосадске Градске ниже реалке; затим је дефинитивно прешао у Србију, где је извесно време био секретар Друштва за пољску привреду, а доцније се одселио у Црну Гору, где је стекао чин књажевског капетана и основао Земљоделску школу у Даниловграду, чији је био и управитељ. Вративши се у Србију, најпре је радио као професор Земљоделске школе у Пежаревцу, а затим као управник Ратарске школе у Краљеву. Већ 1869. покренуо је листове за пољопривреднике „Тежак“ (излазио до 1914) и „Домаћин“. Основао је и Српско пољопривредно друштво и организовао прву пољопривредну сточарску изложбу на словенском југу – у Крагујевцу 1870. Обилазио је села и држао предавања објашњавајући и популаришући напредно обрађивање земље и вођење узорних газдинстава у свим областима пољопривреде, воћарства, сточарства и живинарства. Из тих струка објавио је тридесетак књига и брошура – од којих је већина штампана у Бгду у едицији „Пољопривредни списи Ђорђа Радића“ – и преко хиљаду стручних и популарних чланака. Заступао је Србију на међународним конгресима и другим скуповима пољопривредних стручњака. Његов штампани рад Вођа при газдовању наградила је МС са 200 форината (1867). Р. је од 8. VI 1862. био члан ПО ДСНП, а 17. II 1863. изабран је за секретара Друштва на место Јована Јовановића (потоњег Змаја), којем је била уважена оставка; послове на тој дужности обављао је до 22. XII 1863, а од тада га је као секретара замењивао деловођа Ј. Београдац. Са положаја секретара ДСНП дефинитивно се повукао 28. V 1864. За почасног члана ДСНП изабран је 1865. Био је члан и Књижевног одељења МС од 1864, Српског ученог друштва од 1870. и почасни члан Српске академије наука од 1892. Већ 1861. изабран је за радног члана Патриотско-економског друштва у Прагу.

БИБЛ: Моја педесетогодишњица књижевног и културног рада на унапређењу српске пољопривреде, 1861-1911, Бгд 1911.

ЛИТ: В. Стајић, Новосадске биографије, IV, НСад 1939, с. 213-220; М. С. Јовановић, Др Ђорђе Радић – пионир наше агрономије, Календар МС за 1962. годину, НСад 1961, с. 98-102; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 1975, св. 11, с. 51.

Л. Д.