МИЉКОВИЋ-ПЕРЕНЧЕВИЋ Марија-Маша – в. ПЕРЕНЧЕВИЋ-МИЉКОВИЋ Марија-Маша

МИЉУШ Милан – драмски глумац (Брашов, Румунија, 15. IX 1903 – Осијек, 1943). Завршио је пет разреда гимназије. Глумачку каријеру започео је у НП у Скопљу 1920. и у њему остао до 1926; од 1926. до 1928. је био у НП у Сарајеву, од 1929. до 1931. поново у НП у Скопљу, од јесени 1931. до лета 1934. у СНП у НСаду, од јесени 1934. до лета 1937. у ХНК у Осијеку, од 1. VIII 1937. до 31. VII 1940. у НПДб у НСаду и од 1. VIII 1940. до смрти поново у ХНК у Осијеку. Играо је врло запажено карактерне и драмске улоге истичући се продубљеном анализом текста и правилном дикцијом.

УЛОГЕ: Чарли Урбан (Наливперо), Доминик (Ја те варам јер те волим), Брунедер (Три девојчице), Иво Кнежевић (Кнез Иво од Семберије), Розенкранц (Хамлет), Павле Марић (Покојник), Андрија Миљевић (Граничари), Сергеј Петрович (Васа Железнова), Милисав (Сумњиво лице), Валтер Хернер (Признање), Лука (На леђима јежа), Рогожин (Идиот), Лисјен де Ботр (У новој кожи), Колин (Свети пламен), Клитандер (Женидба на силу), Мића (Два цванцика), Тито (Јунак), Здравко (Ђидо), Пилот (Игра о муци Исусовој), Вурм (Сплетка и љубав).

ЛИТ: М., Фодорова духовита комедија „Наливперо“, Нови Сад, 1932, бр. 7, с. 3; М. Г., „Ја те варам јер те љубим“, оперета од Р. Ервина на новосадској позорници, Југословенски дневник, 1932, бр. 40, с. 4; М., Оперета „Три девојчице“, Нови Сад, 1932, бр. 8, с. 2; С. Раденковић, Српско народно позориште у Великој Кикинди, Југословенски дневник, 1932, бр. 288, с. 4; М. Весковић, Девет слика из романа „Идиот“ од Достојевског, Југословенски дневник, 1933, бр. 221, с. 5; А. П., „Сплетка и љубав“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1933, бр. 24, с. 2; А-м, Ј. Веселиновић: „Ђидо“, Дан, 1937, бр. 294, с. 8; (У.) Ч(обанов), Премијера „Граничара“ у Народном позоришту, Дан, 1938, бр. 28, с. 4; Д. М., „Јунак“ од Сергеја Пуљезеа, Дан, 1939, бр. 39, с. 3; Мед., „Ђидо“, Дан, 1939, бр. 46, с. 6.

Б. С. С.

МИЉУШ-БИРТИЋ-МАЦОЛ-ПЕТРОВИЋ Елка – в. БИРТИЋ-МИЉУШ-МАЦОЛ-ПЕТРОВИЋ Елка

МИНИСТАР И СВИЛАР (Bertrand et Raton, ou L’Art de conspirer) – позоришна игра у 5 раздела. Написао: Ежен Скриб. Прво извођење у Паризу, 14. XI 1833. Немачки прерадио: Хајнрих Мар (Der Minister und der Seidenhändler) – прво извођење у Хамбургу, 1834, у нашој земљи 24. V 1874. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 28. XI 1874. у НСаду. С немачког превео: Јован Ђорђевић. – Ј. Маринковићка (Марија Јулија), Д. Ружић (Граф Бертран Ранцау), Н. Зорић (Фалкенскјелд), А. Сајевић (Фридрих Гелер), И. Сајевићка (Христина), В. Марковић (Колер), А. Лукић (Ратон Буркенстаф), Д. Ружићка (Марта), Н. Недељковић (Ерик), П. Добриновић (Јован), Ј. Бунић (Јосиф), Ј. Божовић (Берген), Вујић (Председник врховног суда), Б. Хаџићева (Дворски служитељ). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: ?, Министар и свилар, Позориште, НСад, 1874, бр. 49, с. 203.

В. В.

МИНИСТАРСКА КРИЗА (Miniszterválság) – комедија у 3 чина. Написао: Арпад Берцик. Прво извођење у Будимпешти око 1900.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. VI 1910. у Сенти. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је у представи учествовала М. Марковићка. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Министарска криза“ од Арпада Берцика, Браник, 1911, бр. 226, с. 1; А-м, Позоришна недеља, Трговачке новине, 1911, бр. 47, с. 3-4.

В. В.

МИНКУС Лудвиг (Aloisius Ludwig Minkus) – композитор (Беч, 23. III 1826 – Беч, 7. XII 1917). У родном граду је стекао музичко образовање. Прешао је 1853. у Русију, у Москву, где је најпре био диригент кућног оркестра кнеза Јусупова, а затим музички инспектор московских позоришта и виолиниста у Бољшом театру, у којем је од 1864. до 1871. био службени композитор. Балетску музику је почео да пише врло рано, у сарадњи са другим композиторима – са Е. Делдевејом Пахиту, са Л. Делибом Кладенац (La source)… Међу партитурама из тог периода је и Дон Кихот. Положај службеног композитора добио је, после Ћезара Пуњија, и у Маријинском театру у Ст. Петербургу (касније Бољшој театар имени Кирова), у којем је радио од 1871. до 1886, када се повукао и вратио у Аустрију. Међу успелим делима за петербуршки театар, где је тесно сарађивао са Маријусом Петипом, истичу се Фјамета, Камарго и Бајадера. Са својих 16 балета (уз неколико опера) био је један од најплоднијих балетских композитора свога доба. Бајадера и Дон Кихот одржали су се до данас на балетским сценама широм света, како као целовечерње представе, тако и као нумере и одломци у концертном извођењу. У СНП је изведен његов балет Дон Кихот у целини (1968. и 1984), а више пута и само један његов део – Grand pas de deux у оквиру балетских вечери.

Љ. М.

МИЊА Стеван – драмски глумац (Велики Бечкерек, 26. IX 1926 – Београд, 8. IV 1999). Завршио је Трговачку академију у Зрењанину 1946; затим је радио разне административне послове до 1949, када се определио за глумачки позив. Ангажован је у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину од 1949. до 1951, а у НП у Бањој Луци је наступао од 1951. до 1954. У СНП у НСаду је био члан од 1. IX 1954. до 1. IX 1956, затим у Обласном НП у Приштини у сезони 1956/57, а од 1957. је у Београдској комедији. Остварио је велик број живописно карактерисаних епизодних ликова у драми, комедији и у музичким комадима.

УЛОГЕ: Жика (Сумњиво лице), Фегелајн (Живот у гробу), Др Мајкл (Љубав је свему крива), Ћир Манта (Путујуће друштво), Трећи дрвосеча (Крвава свадба), Др Онофрио Буонатеста (Лек за жене), Први декоратер (Коломба), Потемкин (Велика Катарина), Масер (Филип и Јона), Црнац (Обзирна блудница).

ЛИТ: Св. С., „Љубав је свему крива“ – четврта премијера у СНП-у, Дневник, 18. XI 1954; Д. Поповић, Две једночинке Бернарда Шоа, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 501; Д. Поповић, Жан-Пол Сартр: Обзирна блудница, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 277; Д. Поповић, Ервин Шо: „Филип и Јона“, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 126-130; Д. Поповић, Жан Ануј: „Коломба“, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 135-143.

С. Ј.

МИОДРАГОВИЋ–ФЕХЕР-МАРТИН Ерика – в. МАРТИН-ФЕХЕР-МИОДРАГОВИЋ Ерика

МИРАНДОЛИНА – ГОСТИОНИЧАРКА (La Locandiera) – комедија у 3 чина. Написао: Карло Голдони. Прво извођење у Венецији, јануара 1753, у нашој земљи 6. XII 1862. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 4. VII 1951. у НСаду. Превео: Богобој Руцовић. – Рд. Ј. Ракитин, сц. Ј. Коњовић; С. Душановић (Витез), Б. Татић (Маркиз), Ф. Живни (Конте), Љ. Раваси (Мирандолина), М. Коџић (Ортензија), Р. Улмански (Дејанира), С. Шалајић (Фабрицио), Б. Богдановић (Витезов слуга), Ј. Силајџић (Контеов слуга). – Изведено 5 пута, глед. 1177.

БИБЛ: Мирандолина, прев. Драго Иванишевић, Згб 1950.

ЛИТ: А., Голдонијева „Мирандолина“ последња драмска премијера у Војвођанском народном позоришту, СВ, 3. VII 1951.

В. В.

МИРАНИ Јохан Хајнрих (Johann Heinrich Mirani) – аустријски писац (Праг, 25. IV 1802 – Беч, 20. IX 1873). Отац му је био сапунџија, па је и он прекинуо школовање у прашкој гимназији како би преузео породични посао. После очеве смрти напустио је сапунџијску радњу и преселио се у Беч (1833), где се запослио као књиговођа и тим послом се бавио скоро целу деценију. Директор братиславског позоришта Франц Покорни ангажовао га је да обавља секретарске послове, у којима се извештио па је потом исту дужност прихватио и у бечком Јозефштетском позоришту и касније у Бечком театру („Theater an der Wien“). У књижевност га је увео аустријски писац Јохан Непомук Фогл, који је био у пријатељским односима са песником Спиридоном Јовићем (Спомен – „Сећаш ли се оног сата…“), па је тако М. припадао ширем кругу бечких пријатеља Вука Караџића. Сарађивао је са најпознатијим бечким часописима тога времена: „Morgenblatt“, „Humorist“, „Musikzeitung“, „Wanderer“ и другима, а у свет књижевности ушао је као приповедач (Erzählungen aus der Vorzeit Böhmens, 1842). Први драмски покушај му је комедија у једном чину Die Gefälligen, изведена у Јозефштатском театру 1840. Својевремено су биле познате његове драме: Die Nebelkappen, Das Lustspiel auf der Brücke, Das verlorene Gedächtnis, Der Hexenmeister, Tambour der Garde, Der Sohn des Gächteten, Hier ein Schmidt, da ein Schmidt und wieder ein Schmidt (1847). Касније његове једночинке (Das Wollgeschäft, Ohne Heirat, Die Gnädigen, Der Schulgehilfe) наишле су на допадање не само у Бечу и Аустрији него и на сценама других народа. У СНП је 1873. изведен М. комад Без женидбе (Ohne Heirat).

С. К. К.