МИРАНИ Јохан Хајнрих (Johann Heinrich Mirani)

МИРАНИ Јохан Хајнрих (Johann Heinrich Mirani) – аустријски писац (Праг, 25. IV 1802 – Беч, 20. IX 1873). Отац му је био сапунџија, па је и он прекинуо школовање у прашкој гимназији како би преузео породични посао. После очеве смрти напустио је сапунџијску радњу и преселио се у Беч (1833), где се запослио као књиговођа и тим послом се бавио скоро целу деценију. Директор братиславског позоришта Франц Покорни ангажовао га је да обавља секретарске послове, у којима се извештио па је потом исту дужност прихватио и у бечком Јозефштетском позоришту и касније у Бечком театру („Theater an der Wien“). У књижевност га је увео аустријски писац Јохан Непомук Фогл, који је био у пријатељским односима са песником Спиридоном Јовићем (Спомен – „Сећаш ли се оног сата…“), па је тако М. припадао ширем кругу бечких пријатеља Вука Караџића. Сарађивао је са најпознатијим бечким часописима тога времена: „Morgenblatt“, „Humorist“, „Musikzeitung“, „Wanderer“ и другима, а у свет књижевности ушао је као приповедач (Erzählungen aus der Vorzeit Böhmens, 1842). Први драмски покушај му је комедија у једном чину Die Gefälligen, изведена у Јозефштатском театру 1840. Својевремено су биле познате његове драме: Die Nebelkappen, Das Lustspiel auf der Brücke, Das verlorene Gedächtnis, Der Hexenmeister, Tambour der Garde, Der Sohn des Gächteten, Hier ein Schmidt, da ein Schmidt und wieder ein Schmidt (1847). Касније његове једночинке (Das Wollgeschäft, Ohne Heirat, Die Gnädigen, Der Schulgehilfe) наишле су на допадање не само у Бечу и Аустрији него и на сценама других народа. У СНП је 1873. изведен М. комад Без женидбе (Ohne Heirat).

С. К.