ЛИВНИЦА – позоришни комад у 5 чинова. Написао: Ото Бихаљи-Мерин. Прво извођење у НП Бгд, 17. VI 1950.

Прво извођење у СНП 29. XI 1950. у НСаду. – Рд. М. Барић, пом. рд. Ј. Бјели, сц. Б. Дежелић, костими израђени у кројачници ВНП, под руководством З. Давидовца; С. Душановић (Драги Ђорђевић), Љ. Раваси (Милена Ђорђевић), И. Слијепчевић (Иван Ђорђевић), В. Милин (Павле Топаловић), Б. Богдановић (Владимир Бошковић), С. Јовановић (Барић), П. Вујовић (Сент-Елије), И. Душановић, Ј. Бјели (Јелица Ковачевић), Х. Татић (Љубица), Ф. Живни (Капетан Пфајфер), С. Шалајић (Др Марковић), Р. Шобота (Илија), С. Молеров (Брка), Ј. Силајџић (Лазар), Д. Обрадовић (Града), Л. Богдановић (Душан), Д. Милосављевић (Риста), И. Барић (Вера), Б. Веснић (Јован), С. Нотарош (Фрања), С. Симић (Инспектор грађевинске инспекције). – Изведено 8 пута, глед. 3213.

БИБЛ: Ливница, позоришни комад у 5 чинова, Бгд 1949.

ЛИТ: А-м, „Ливница“ Ота Бихаљи-Мерина, Политика, 17. VI 1950; Д. Матић, Нека књижевна питања. – Поводом „Операције“ Мире Пуцове и „Ливнице“ Ота Бихаљи-Мерина, Књижевне новине, 4. VII 1950; Х. Клајн, „Ливница“ Ота Бихаљи-Мерина, Књижевност, 1950, св. 9, с. 282-292; А-м, „Ливница“ Ота Бихаљи-Мерина, НС, 1950, бр. 10, с. 1; Ј. Виловац, Две премијере на сцени Војвођанског народног позоришта, СВ, 8. XII 1950; С. Бајић, Две премијере „Ливнице“ Ота Бихаљи-Мерина, НС, 1950, бр. 12, с. 1.

М. Р.

ЛИЈАНКА  Злата  – драмска глумица (Загреб, 1887 – Загреб, 1953). Девојачко презиме јој је Мерц. Као веома млада крочила је на сцену у СНП у сезони 1905/06, али је убрзо из њега отишла удавши се за глумца Стјепана Лијанку (в). Била је члан путујућих дружина Александра Гавриловића и Михаила Спасића. У ХНК у Згбу је била ангажована од 22. II 1908. до краја 1911; у сезони 1911/12. била је чланица Приморског казалишта Михаила Марковића, а 1914. члан Земаљског народног казалишта у Сарајеву, које због атентата није ни отпочело рад. Од јуна 1918. играла је НК у Осијеку.

Б. С. С.

ЛИЈАНКА Стеван-Стјепан – драмски глумац (Седмоградска, Румунија, 1877 – Загреб, крајем 1918). Први пут је ступио на сцену 1900. у трупи Фотија Иличића. Од 1902. до 15. III 1906. био је члан СНП, затим у путујућим позориштима Петра Ћирића, Михаила Спасића и Александра Гавриловића и кратко (1907) у ХНК у Осијеку. Од 3. IX 1907. до јуна 1911. био је члан ХНК у Згбу, а 1911/12. у филијали загребачког ХНК, која је путовала по Босни и Херцеговини и далматинском приморју, под управом Михаила Ере Марковића. Сезону 1912/13. провео је у Босанско-херцеговачком позоришту Аце Гавриловића. У јуну и јулу 1918. поново је ангажован у НК у Осијеку. У тумачење карактерних улога уносио је доста животног реализма и пријатне срдачности, али је показивао и наклоност ка драстици.

УЛОГЕ: Арслан Јусуф (Слободарка), Хелмут (Дворска милошта), Борсо (Мона Вана), Фабио (Прециоза), Југ Богдан (Цар Душан Силни), Сержан (Тоска, Сарду), Путник (Код белог коња), Галена (Отаџбина), Уховертов (Ревизор), Целестин (Франсијон), Послужитељ (Неисписани лист), Други сенатор (Отело), Судац (Ђула), Андраш (Риђокоса), Пољак (Женидба при фењерима), Гост (Поход на север), Де Рубер (Капетан Јован), Стравон (Мраморна срца), Нандо (У долини), Паркер (Лепеза), Ђенерал Кисов (Царев гласник).

ЛИТ: Н., Српско народно позориште, Народни гласник, Велика Кикинда 1902, бр. 4, с. 3; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 6. XI 1903; А-м, Српска народна позоришна дружина, Позориште, НСад 1904, бр. 32, с. 183-184; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Риђокоса“, позоришна игра у три чина с певањем, написао Ш. Лукачи, музика од Еркела, Браник, 1904, бр. 294, с. 4; Ј. Хр(аниловић), Риђокоса, Позориште, НСад 1904, бр. 43, с. 234-235; Л. Д(отлић), Прва и последња представа „Ревизора“ у Н. Саду, ВС, 1946, бр. 3, с. 13.

Б. С. С.

ЛИКАНДЕР А. – члан оперског хора. Руски емигрант. Члан СНП био је од 1920. до 1922. Тумачио је и мање солистичке улоге у опери и оперети. Отишао је у Америку, где је и умро.

УЛОГЕ: Анђелоти (Тоска), Јакусиде (Мадам Батерфлај), Први певач са улице (Три девојчице), Крушина (Продана невеста).

В. П.

ЛИКИЋ Душан – глумац и шаптач (Нови Сад, 22. V 1853 – Београд, 4. II 1901). Право презиме му је Личанин и у сродству је са Змајевом супругом Ружом. Као младић ступио је први пут на позорницу 1873. у Земуну, у путујућој позоришној дружини Ђорђа Пелеша, која је крстарила по Војводини, Хрватској и Србији. Потом је дуже време провео као глумац и шаптач у Пелешевој дружини (1873-1877), па у НП у Бгду (1878); од почетка августа 1878. са малом драмском дружином давао је представе у Сремској Каменици; затим је у путујућем позоришту Ђуре Протића (1879), а од 1880. је поново у београдском НП, где је остао до окончања каријере: крајем 1900. душевно је оболео и умро у болници за умоболне у Бгду. Био је један од првих и ретких суфлера у историји српског позоришта, који се тим занимањем бавио професионално, у току свог целокупног позоришног рада. Ова професија помогла му је да одлично упозна репертоар и СНП у НСаду и НП у Бгду и да, имајући слуха за избор, издвоји из позоришних комада са певањем све позоришне песме које су се певале на позорници и сакупи у једну елегантно опремљену књигу. Та књига, Позоришна лира. Лира са 800 позоришних песама, у којој се налази, безмало, сва певана позоришна поезија која се на репертоарима НСада и Бгда стварала, певала и изводила на сцени више од две деценије, од великог је значаја за познавање како самих текстова песама, тако и музичко-сценског репертоара уопште. Између осталих садржи песме из представа СНП: „Од чизмарског чегрта“ (Вампир и чизмар), „Напуни пехар, понуди све“ (Две сиротице), „Док млађан траје жар“ (Ловорика и просјачки штап), „Лепа је зора, дико“ (Две невесте) итд.

БИБЛ: Позоришна лира. Лира са 800 позоришних песама, Бгд 1884.

ЛИТ: А-м, † Душан Ликић, Позориште, НСад 1901, бр. 2, с. 20.

Ђ. П.

ЛИЛИОМ (Liliomfi) – живот и смрт једног апаша, легенда са периферије велике вароши у 7 слика. Написао: Ференц Молнар. Прво извођење у Будимпешти, 1909.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 27. IV1922. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. Д. Сотировић, к. г.; Д.Сотировић, к. г. (Лилиом), В. Јовановићка (Јули) М. Авировић (Лујза), Р. Кранчевићка (Мари, Бајфелт), Д. Матејићка (Госпођа Мушкат), М. Хаџи-Динић (Градски капетан), Стеван Јовановић (Берковић, Први божји полицај), З. Душановићка (Прва слушкиња), М. Јовановићка (Друга слушкиња), М. Филиповићка (Госпођа Холунгер), М. Душановић (Млађи Холунгер), Ј. Стојчевић (Фичур), Л. Лазаревић (Хуго Бајфелт), В. Ивановић (Полицај), В. Виловац (Лингман), М. Пашко (Други полицај, Други божји полицај), М.Вебле (Доктор), Д. Спасић (Писар), О. Кожај (Вратар), С. Савић (Др Рајх), Р. Алмажановић (Стеван). – Изведено 9 пута.

Прво извођење у СНП 28. X1928. у НСаду. – Рд. Ж. Васиљевић; М. Бандић (Лилиом), Љ. Драгићка (Јули), М. Динићка (Мари), Х. Харитоновићка (Мушкатовица), С. Душановић (Берковић, Холундер), Љ. Стојчевић (Капетан, Други божји полицај), Љ. Јовановићева (Госпођа Холундер), С. Јовановић (Фичур), Л. Лазаревић (Хуго), В. Милин (Полицај, Други детектив), Д. Марковић (Лингман), Ђ. Козомара (Први божји детектив), С. Савић (Гост у оделу), Ј. Харитоновић (Одрпани господин). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у Н-Оп 24. IX 1932. у Суботици. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 8 пута.

ЛИТ: -д , Лилиом, Застава, 29. IV1922; А-м, Трупа Друштва за СНП Нови Сад у Вршцу, Војводина, Вршац 1928, бр. 46, с.2; В. Н., Лилиом, Југословенски дневник, 1932, бр. 46, с.2.

М. М.

ЛИЛИПУТАНЦИ – комад непознатог писца и непознатог жанра и трајања, изведен у СНП 1. IX 1887. (и још 2 пута) у Осијеку. Није познат ни један учесник представе.

ЛИНДАУ Паул (Paul Lindau) – немачки писац (Магдебург, 3. VI 1839 – Берлин, 31. I 1919). Потиче из породице протестантског пастора; студирао је филозофију и историју литературе у Халеу, Лајпцигу и Берлину, а потом се, од 1860. до 1864, у Паризу посветио проучавању историје француске књижевности XVII и XVIII века. Током свог дугог живота доста је путовао: у Италију, Белгију, Холандију, Енглеску, Америку, на оријент итд. Основао је и уређивао више часописа; писао је о позоришту, а од јесени 1894. до фебруара 1899. био је интендант Дворског позоришта у Мајнингену и касније драматург и интендант Немачког позоришта у Берлину (1899-1903. и 1904-1905). Писао је о Молијеру (1872). Збирка од његових десет позоришних дела излазила је од 1873. до 1881. и ту је објављена и драма која је код нас извођена. Објавио је, даље, радове о позоришту: Dramaturgische Blätter (1875) и Vorspiele auf dem Theater (1895) и још десетак драма на почетку XX века. У СНП је 1881. изведен његов комад Марија и Магдалена (Maria und Magdalena, 1872) у преводу Саве Петровића.

С. К. К.

ЛИНКЕР Ф. Е. – адаптирао је драмски комад  Мајчин  благослов Адолфа Денерија и Гистава Лемоена, који је у СНП изведен 1896.

ЛИОНСКИ УЛАК (Le Courrier de Lyón) – драма у 5 чинова. Написали: Емил Моро, Пол Сироден и Алфред Делакур. Прво извођење у Паризу, 1847, у нашој земљи 8. IX 1870. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 27. I 1890. у НСаду. Превео: Милутин И. Стојановић. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Јероним Лезирк), Д. Ружић (Јосиф Лезирк, Дибоско), М. Марковић (Диђе), Ђ. Бакаловић (Жолике), Д. Настасић (Ламберт), К. Делини (Димон), С. Стефановић (Маглоар, Слуга поштарев), В. Миљковић (Добамтон), П. Добриновић (Шопар), М. Димитријевић (Куриол), К. Васиљевић (Фулнар), Т. Илић (Герно), М. Живковић (Поштар), Ј. Стојчевић (Један путник), В. Ивковић (Један полицијски чиновник), С. Вујићка (Јованка), С. Бакаловићка (Јулија), С. Миљковићка (Кћи поштарева). – Изведено 12 пута.

ЛИТ:  (Ј.) Г(рчић), Лијонски улак, Позориште, НСад 1890, бр. 10, с. 38-39; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 9, с. 2; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Застава, 1893, бр. 187, с. 3; М. Д., „Лионски улак“, драма у 5 чинова и 8 слика; написали Моро, Сироден и Делакур; са француског превео М. И. Стојановић, Весник, Панчево 1893, бр. 5, с. 2.

В. В.