ЈАГЕРШМИТ Андре – драмски писац. Заједно са Валентином Јагершмит написао је комад Чарли, који је у Н-Оп изведен 1928.

ЈАГЕРШМИТ Валентине – драмски писац. Заједно са Андреом Јагершмитом написала је комад Чарли, који је у Н-Оп изведен 1928.

ЈАГУШТ Младен – диригент (Суња, 10. XII 1924 – ). Потиче из трговачке породице. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Крагујевцу, а матурирао је у Сиску 1943. На Загребачкој Музичкој академији је био ученик чувеног Фридриха Цауна, код којег је дипломирао 1949. Своје практично оспособљавање за диригентски позив почео је још 1945. основавши студентски хор „Иван Горан Ковачић”. По завршетку студија радио до 1951. са Камерним хором Радио Згба, затим је до 1957. био корепетитор и диригент загребачке Опере. У Бгду је 1957. постављен за диригента Хора и Симфонијског оркестра Уметничког ансамбла Централног дома ЈНА, где је остао до 1965. Истовремено, од 1960,  био је и први диригент Симфонијског оркестра Радио Бгда. Од 1. VII 1966. до 31. XII 1970. био је главни диригент и директор Опере са Балетом СНП. За време рада у СНП утицао је на подизање општег извођачког нивоа и ангажовао се на подизању извођачког потенцијала. Репертоар је проширио Вердијевим операма које до тада нису извођене – Симон Боканегра, Моћ судбине, Магбет. Иако се из НСада вратио у Симфонијски оркестар и Хор РТВ Србије, често је гостовао у СНП. У пензију је отишао 1984, али је наставио са дириговањем. Уједно се бави и педагошким радом – на Академији уметности у НСаду изабран је 1975. за редовног професора за предмете Оркестар и Дириговање, а предавао је и на Факултету музичких уметности у Бгду. Добитник је Октобарске награде Бгда за 1962. и НСада за 1968, као и награда Удружења музичара Србије и Удружења композитора Југославије за извођење домаћих аутора, а за рад са оркестром новосадске Академије добио је награду за животно дело. У музичким круговима важи за уметника префињене музичке културе. Искусни је хорски, оперски, симфонијски и ораторијумски диригент међународног реномеа. Имао је око хиљаду наступа у земљи и на гостовањима у свету: Аустрија, Белгија, Бугарска, Енглеска, Италија, Куба, Канада, Мароко, Мађарска, Немачка, Пољска, Румунија, СССР, Чехословачка и Швајцарска. Као диригент снимио је целокупан опус Стевана Мокрањца, више хиљада минута музике домаћих и страних аутора и неколико десетина плоча.

ДИРИГОВАЊА: Симон Боканегра, Вертер, Моћ судбине, Евгеније Оњегин, Аида, Магбет, Војводина, Еро с онога свијета, Чаробна фрула, 1001 ноћ, Шчелкунчик, Лабудово језеро, Ноћ на прузи.

ЛИТ: А-м, Истакнути београдски диригент Младен Јагушт, Сцена, 1966, бр. 5, с. 283; Г. Дивљак-Арок, Вечерас оперска премијера у Српском народном позоришту, оперски шоу Младена Јагушта, Дневник, 20. VI 1967; С. Кисић, Успелу премијеру имало извођење Вердијеве опере, Политика, 24. VI 1967; Б. Рушкуц, Искрени доживљај, Дневник, 7. II 1968; Б. Рушкуц, Просечно остварење, Дневник, 14. IV 1968; А-м, Чајковски на сцени СНП-а, Позориште, НСад 1969, бр. 3-4, с. 19; Н. Н., Чланови новосадске опере у Букурешту, Борба, 3. IV 1970; (O.) P(an)di, Évadzáró bemutató elött Verdi Macbeth címü alkotása az újvidéki operaszínpadán, Magyar Szó, 15. V 1971; М. Логар, Вердијев „Макбет” први пут код нас. Премијера на сцени Опере Српског народног позоришта у Новом Саду под музичким вођством Младена Јагушта, у режији Младена Сабљића, Борба, 22. V 1971.

М. Л.

ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ – комад у 1 чину. Написао: Петар Кочић. Прво извођење 26. XI 1905. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 15. VI 1919. у НСаду (заједно са једночинком Француско-пруски рат). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је у представи учествовао Ј. Стојчевић (Давид Штрбац). – Изведено 2 пута.

Премијера у НП у НСаду 23. III 1927. (заједно са једночинкама Браца и Чичак). – Рд. Ј. Гец; Ј. Гец (Судац), Љ. Стојчевић (Писарчић), М. Васић (Доктор), Л. Лазаревић (Давид Штрбац). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у Н-Оп 16. IV 1928. у Сомбору (заједно са Сумњивим лицем). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је у представи учествовао Л. Лазаревић (Давид Штрбац). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 20. III 1940. у Сремским Карловцима (заједно са једночинкама Школски надзорник и Аналфабета). – Рд. Д. Сотировић; Л. Лазаревић (Давид Штрбац), Д.Марковић (Судац), Ј. Виловац (Писарчић), Д. Кременовић (Доктор). – Изведено 3 пута.

БИБЛ: Петар Кочић, Целокупна дела, Бгд 1932.

ЛИТ: А-м, „Јазавац пред судом“, Застава, 1919, бр. 129, с. 3; Критик, Вече шала, Застава, 1927, бр. 68, с. 2; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-Осечко позориште у Сомбору – „Јазавац пред судом“ и „Сумњиво лице“, Застава, 1928, бр. 90, с. 3; А-м, Српско народно позориште извело је о Видовдану специјалну представу за народ, Дан, 1940, бр. 153, с. 5.

В. В.

ЈАЈЕ (L’oeuf) – комедија у 2 чина. Написао: Фелисијен Марсо. Прво извођење у Паризу, 18. XII 1956, у нашој земљи 7. XII 1959. у Атељеу 212 у Бгду.

Прво извођење у СНП 16. X 1964. у НСаду. Превеле: Катарина Амброжић и Иванка Марковић. – Рд. и сц. Љ. Драшкић, к. г., к. Б. Јовановић, к. г.; Т. Плескоњић (Мажис), Стојан Јовановић (Лекар, Рафар, Судија), Р. Којадиновић (Барбадар, Ујак), Драгиша Шокица (Тансон, Купац, Први гост), Д. Куцуловић (Прва жена, Луција), Ј. Бјели (Друга жена, Хортенза), Д. Синовчић-Брковић (Трећа жена, Г-ђа Бертуле), Т. Дражетин (Девојка, Шарлота), М. Адамовић (Жоржет), А. Веснић (Г-ђица Дивал, Настојница), Ф. Тапавички (Дифике, Други гост, Адвокат), С. Тошић (Мајка), М. Бањац (Жистин), Д. Јанковић (Гистав, Жозеф), Љ. Раваси (Роз), М. Милићевић (Ежен), П. Петковић (Бертуле), Т. Јовановић (Дигомје), В. Матић (Тужилац). – Изведено 43 пута, глед. 10.726.

БИБЛ: Фелисијен Марсо, Јаје, прев. Иванка Марковић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 967.

Ј. М.

ЈАЈЧАНИН Божо – глумац и редитељ (Сињ, 27. I 1928 – Торонто, 12. IX 2012). Гимназију је завршио 1948. у родном месту, Средњу драмску школу 1951. у Сарајеву, а Факултет драмских уметности, Група за позоришну режију, у класи проф. Вјекослава Афрића 1975. у Бгду. По завршетку драмске школе неколико месеци је радио у НК „Аугуст Цесарец“ у Вараждину, затим је од 1. I 1952. до 31. VIII 1963, са изузетком 1954, коју проводи на одслужењу војног рока, у НК у Сплиту. У ЦНП у Титограду био је од 1. IX до 30. XI 1963, у НП у Нишу од 1. XII 1963. до 14. XI 1976, а у Драми СНП је од 15. XI 1976. Поред глуме бавио се и режијом, али и педагогијом: у Нишу је био предавач у двогодишњем Студију глуме. У НСаду је био председник Удружења драмских уметника Војводине (1979. и 1980), а од 16. IV 1981. обављао је дужност помоћника директора Драме. Од 25. III до 15. VI 1989, пред увођење принудне управе, био је в. д. управника СНП без много компетенција за прави управнички рад. Пензионисан је 31. VIII 1994. Добитник је Првомајске награде Удружења драмских уметника Хрватске 1959. за улогу Иве Лединића у Еквиноцију Ива Војновића. Играо је у неколико домаћих филмова и тв серија. На представи СНП Археолошка искапања код села Диљ радио је и као лектор. Као пензионер, са супругом Аном Цвијановић-Јајчанин, глумицом, иселио се у Канаду, где је и умро.

УЛОГЕ: Судија (Краљ Бетајнове), више улога (Тамо где је било срце данас стоји сунце), Геометар (Сакуљани, а о капиталу), Трећи играч (Инспекторове сплетке), Шварц (Покојник), Илија (Док црвена јесен друмовима хода), Матеј (Афера), Достојанственик (Венчање), Газда Миладин (Сумњиво лице), Шчербук (Платонов), Страјин (Светислав и Милева), Мате/Каликрат (Археолошка искапања код села Диљ).

РЕЖИЈЕ: Афера, Глас којим говори ватра.

ЛИТ: Д. Николић, Морепловац по копну, Позориште, НСад 24. I 1977; П. М(ирковић), „Афера“ мора да успе, Политика експрес, 27. I 1980; Д. Н(иколић), Револуција као повратак људском, Дневник, 2. IV 1980; М. Кујунџић, Тешки кораци догме, Дневник, 5. IV 1980; А-м, Театар револуције или народне одбране, Сремске новине, Сремска Митровица 9. IV 1980; И. Бурић, Трагови остају (интервју са Божом Јајчанином), Позориште, НСад 2006, мај, с. 26.

Ј. М.

ЈАКА НАРАВ – комедија у једном чину. Написао: Аркадиј Тимофејевич Аверченко.

Прво извођење у НП у НСаду 16. I 1924. са Аверченковим једночинкама Ђорђе, Дон Жуан и Тежак случај, под заједничким насловом Књижевно вече Аркадија Аверченка. Превео: Љубомир Максимовић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ЈАКВИНТА – историјска драма у 5 чинова. Написао: Драгутин Ј. Илијћ.

Праизвођење у СНП 1890. у Великој Кикинди. Подела узета са плаката представе одржане 8. XI 1891. у НСаду. – Рд. В. Миљковић; В. Миљковић (Владимир II), С. Рајковић (Ђорђе Бодиновић), С. Вујићка (Јаквинта), Д. Ружић (Доброслав), К. Васиљевић (Грубеша Радосављевић), М. Марковић (Стеван), Д. Спасић (Мргуд), А. Лукић (Стрибор), С. Стефановић (Ратко), xxx (Марко), Т. Станковић (Бранислав), С. Славнић (Громобој), С. Бакаловићка (Марија), Т. Илић (Игуман Партеније), П. Добриновић (Разбојник), Ђ. Бакаловић (Тамничар), М. Стојковић (Витез). – Изведено 5 пута.

БИБЛ: Драгутин Ј. Илијћ, Јаквинта, Бгд 1882.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 11, с. 3; Г., „Јаквинта“, историјска драма у 5 чинова од Драгутина Ј. Илијћа, Браник, 1891, бр. 134, с. 4; (Ј.) Г(рчић), Јаквинта, Позориште, НСад 1891, бр. 16, с. 66-67; Ј. Храниловић, „Јаквинта“, историјска драма од Драгутина Илијћа, Јавор, 1892, бр. 7, с. 104-107.

В. В.

ЈАКЕЛИЋ Цветко – драмски глумац (Подсоје крај Сиња, 14. VIII 1915 – Загреб, 8. IX 1951). Каријеру је започео као члан Драмског студија у Згбу, наступивши први пут у масовном призору Чириковљевих Жидова 7. XII 1933. Наступао је још неко вријеме у повременим глумачким ансамблима, затим је 1936. ступио у први стални ансамбл НПДб у НСаду, гдје је остао до 1938, вративши се након тога у Згб. Послије ослобођења играо је најприје у Задру, затим у Радио-драмском студију у Згбу и загребачкој „Комедији“. Бавио се и списатељским радом: написао је либрето за Готовчеву оперу Ђердан.

УЛОГЕ: Глухонеми просјак (У агонији), Детектив (Контушовка), Веса Николић (Силе), Момак (Отац, Стриндберг), Ото (Матура), Гибнер (Ревизор), Франта (Људи на санти), Јанко (Дечја трагедија), Павле (Човек под мостом), Други члан Парламента (Чаша воде), Јован (Вода са планине), Један официр (Граничари), Полицајац (На дну), Други грађанин (Народни посланик), Шеф станице (Пут око света).

ЛИТ: С. Динчић, Глембајевска „живчана логика“, Дан, 1936, бр. 293, с. 8; С. Динчић, Лакрдија о друштву које је рат помешао, Дан, 1936, бр. 298, с. 4; А-м, Стриндбергов „Отац“ на новосадској сцени, Дан, 1937, бр. 3, с. 65; (ек), „Отац“ од Стриндберга и Фодорова „Матура“ у режији Томислава Танхофера, Покрет, НСад 1937, бр. 2, с. 2; С. Динчић, Младост пред професорском инквизицијом, Дан, 1937, бр. 7, с. 8; А-м, Вернер: „Људи на санти“, Дан, 1937, бр. 57, с. 8; (t), Emberek a jégtáblán, Napló, 1937, бр. 92, с. 14; Л. Д(отлић), Премијера Шенхерове „Дечје трагедије“, Дан, 1937, бр. 260, с. 8; (-i), Ember a híd a latt, Napló, 1937, бр. 131, с. 11; А-м, Fodor László: Erettségi, Hiradó, 1937, бр. 121, с. 3; У. Чоб(анов), Социјални роман у комедији, Дан, 1937, бр. 262, с. 4; А-м, A revizor, Napló, 1938, бр. 69, с. 10; (У.) Ч(обанов), Премијера „Граничара“ у Народном позоришту, Дан, 1938, бр. 28, с. 4.

П. Ц.

ЈАКОБИ Вилхелм (Wilhelm Jacoby) – немачки књижевник и драмски писац (Мајнц, 8. V 1855 – Визбаден, 20. II 1925). Изучио је књижарски занат, али се већ као деветнаестогодишњак посветио новинарству и постао уредник листа „Niederschlesischer Anzeiger“; главни уредник дневног листа „Mainzer Tagblatt“ постао је 1878. и за потребе карневала који су се одржавали у Мајнцу написао је знатан број предавања и песама. Преласком у Визбаден преузео је очево издавачко предузеће и посветио се позоришту: најчешће је писао шаљиве комаде са певањем, понекад на дијалекту, углавном у коауторству са другим драмским писцима. Аутор је многобројних либрета за опере и оперете, која већином нису штампана. У СНП су приказани његови комади: 1906. Шелеров пансионат (Pension Schöller, 1898) у преводу Михаила Р. Поповића и 1909. Неверни Тома (Ungläubiger Thomas), у преводу Адама Мандровића – оба написана у сарадњи са К. Лауфсом (в). Његов син Георг био је филмски режисер и од 1930. снимио је много шаљивих комада. Ј. данас спада у заборављене писце.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1906, бр. 71, с. 4; (Ј.) Г(рчић), Неверни Тома, Ново позориште, НСад 1909, бр. 26, с. 103.

С. К. К. и Д. М.