ИНТИМНЕ ПРИЧЕ – четири драмске слике. Написала: Мила Марковић.

Праизвођење у СНП 19. X 1962. у НСаду. – Рд. М. Шуваковић, сц. М. Крстоношић, к. г., к. С. Јатић; I слика – Кита љубичица на вратима:  С. Шалајић (Милан Лазаревић), Добрила Шокица (Вера), З. Вуковић (Љиљана), Д. Милосављевић Гула (Човек с ташном); II слика – Он је дошао: П. Вртипрашки (Никола Петровић), Љ. Раваси (Јелена), Д. Куцуловић (Загорка), Ђ. Јелисић (Он); III слика – Песак који се још не рони под ногама мојим: Т. Јовановић (Он), М. Радаковић (Она); IV слика – Канаринац у мачјим шапама: Ф. Живни (Едо Розмарински), М. Бањац (Адел). – Изведено 22 пута, глед. 6187.

БИБЛ: Мила Марковић, Непризнати хероји (Четири интимне приче), ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1089.

ЛИТ: М. М-Ш, Једноставна људска драма, Дневник, 19. X 1962; М. Кујунџић, Свечаност на премијери, Дневник, 23. X 1962; М. Марковић, О животним бродоломницима, Каталог VIII ЈПИ, НСад, 1963, с. 53; М. Шуваковић, Поетски чар свакодневног, Каталог VIII ЈПИ, НСад 1963, с. 53; О. Божичковић, Редитељ спасава представу, Политика, 17. V 1963; С. Селенић, Мила Марковић: „Интимне приче“, Борба, 18. V 1963; В. Стаменковић, Осмо Стеријино позорје, НИН, 26. V 1963; Д. Ређеп, Дневник о Стеријином позорју, Књижевне новине, 31. V 1963; Д. Б., Осме Југословенске позоришне игре, Позоришни живот, 1963, бр. 21, с. 29.

М. Р.

ИНТИМНОСТИ (Private Lives) – комедија у 3 чина. Написао: Ноел Кауард. Прво извођење у Лондону, 1930, у нашој земљи 18. IX 1931. у НП Бгд.

Прво извођење у Н-Оп 1. I 1934. у Сплиту. Превео: Иван Бах. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено око 10 пута.

В. В.

ИРКУТСКА ПРИЧА (Иркутская история) – позоришна игра у 2 дела. Написао: Алексеј Николајевич Арбузов. Прво извођење 26. XII 1959. у Театру Вахтангова у Москви, у нашој земљи 1. II 1961. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 5. III 1961. у НСаду. Превео: Лав Захаров. – Рд. Д. Ђурковић, сц. и к. М. Лесковац; Ј. Бјели, Л. Богдановић, Д. Синовчић-Брковић, И. Душановић, В. Матић, Б. Микоњић, Т. Плескоњић, С. Тошић, И. Хајтл, Д. Шаковић (Хор), М. Радаковић (Ваља), Добрила Шокица (Лариса), П. Вртипрашки (Серђук), Љ. Ковачевић (Серјогин),  Т. Јовановић (Бојцов), З. Стојиљковић (Родик), Д. Колесар (Денис), Д. Милосављевић Гула (Лапченко), А. Веснић (Зинка), В. Миловановић (Маја), Ж. Стојановић  (Њура), Н. Кешански (Антон), Ј. Хајтл (Љера). – Изведено 15 пута, глед. 4360.

М. М.

ИРМА, ОПРОСТИ МИ – шала у једном чину од непознатог писца.

Прво извођење у СНП 20. XII 1934. у НСаду (заједно са једночинкама Добро мељеш, Центарфор и Невинашце из пансионата). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ИСАЈЛОВИЋ Михаило – драмски глумац и редитељ (Калафат, Румунија, 15. X 1870 – Београд, 13. VII 1938). Гимназију је завршио у Грацу, а Конзерваторијум у Бечу. Глумачку каријеру је започео на немачким сценама у Линцу, Прагу, Брну и Нирнбергу; затим је наступао у позориштима Њујорка, Чикага и Милвокија. После трогодишњег боравка у Бремену, глумио је још једну сезону у САД, па у Михаиловском царском театру у Петрограду и у Немачком позоришту у Франкфурту на Мајни. У току рата боравио је у Базелу (Швајцарска). За главног редитеља ангажован је 20. VI 1920. у НП у Бгду, у којем је врло често глумио још од 1898. Следбеник немачке представљачке школе, глумац снажне индивидуалности и дубоке студије, И. је остварио низ сложених ликова класичног и романтичарског репертоара, пре свега у Шекспировим делима (Ричард III у истоименом комаду, Шајлок у Млетачком трговцу, Луда и Лир у Краљу Лиру, Јаго и Краљ у Хамлету), затим у Шилеровим комадима (Фрања Мор у Разбојницима, Филип II у Дон Карлосу) и у Ибзеновим психолошким драмама (Доктор Стокман у Народном непријатељу). Као редитељ поставио је у Бгду низ класичних дела: Хамлет, Краљ Лир, Ричард III, Егмонт, Пигмалион и друга, преносећи на београдску сцену многе тековине предратне модерне немачке и европске драматургије: продубљену студију текста и ликова, решења масовних сцена, неговање сценског говора… Педагошки је значајно утицао на младу послератну глумачку генерацију, нарочито у систему изграђивања улога. На сцени СНП у НСаду је 1923. као гост, поставио Пигмалиона  Џ. Б. Шоа.

ЛИТ: -р-, „Пигмалион“, комедија у пет чинова од Бернарда Шоа, Јединство, 25. IX 1923; А-м, Новосадско позориште, Comoedia, 1924, бр. 1, с. 7.

С. Ј.

ИСАЈЛОВИЋ Танасије – декоратер, позоришни сликар и глумац. Члан СНП 1887. Поред стандардних декорских решења за више комада, израдио је сценографију за Пут око Земље за осамдесет дана Ж. Верна и А. Д’Енерија (прем. 25. XII 1887 / 6. I 1988, у режији В. Миљковића). Ова декорска опрема мењала се кроз 14 слика.

УЛОГЕ: Младожења (Убица), Управитељ двора, Тома (Распикућа), Илија (Максим Црнојевић), Гласник (Смрт Стевана Дечанског).

ЛИТ: А-м, Управни одбор Друштва за Српско народно позориште, Позориште, НСад 1887, бр. 47, с. 211.

В. В.

ИСАКОВИЋ Славољуб – глумац (Нови Сад, 1841 –  Загреб, 1873).  Син је глумца Томе Исаковића (в). Глумачку каријеру започео је у Згбу 1863. Од краја 1864. до средине  1866. био је члан СНП. Од 1866. до 1873. поново је у ХНК у Згбу са женом Маријом, глумицом, која се после његове смрти удала за Адама Мандровића (в). Ј. Ђорђевић је о њему известио: „Лепа спољашњост, пријатан мушки глас, довољно позоришне рутине“. Међутим, Ђорђевић му и замера што је бекрија, карташ, свађалица, што је лењ и не учи роле, што рђаво говори: „Кад би се поправити могао, био би један од најбољих чланова“. Али, пошто је то немогуће, сматра управник, треба га отпустити, што је, очигледно, 1866. и учињено. Ј. Бошковић га је слично описао: „Не бих га радо пуштао… јер је момак врло леп и угледан, врло лепо пева и рутине доста има. Само га треба мало строже држати“.

УЛОГЕ: Мурат II (Ђурађ Бранковић), Карло (Низ бисера).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 2, с. 44; А-м, Извештај Јована Ђорђевића о стању у Српском народном позоришту 1865, ЛМС, 1959, књ. 384, с. 367.

В. В.

ИСАКОВИЋ Тома – драмски глумац (Нови Сад, 1815 – Загреб, ?). Потиче из новосадске трговачке породице, па је и сâм постао трговац. Увек је био заинтересован за књижевност и често се претплаћивао на књиге, али га је посебно привлачило позориште. Први пут се појавио на сцени 1837. у Летећем дилетантском позоришту Максима Брежовског у НСаду и са Јованом Капдемортом био најбољи и најдаровитији извођач. Приликом гостовања ове дружине у Згбу, 1840,  сада под именом Илирског домородног театралног друштва, био је у илирској штампи хваљен у најзначајнијим улогама и, посебно,  као Јуран у комаду Јуран и Софија Ивана Кукуљевића Сакцинског, на првој представи друштва, 10. VI 1840. Од марта до јуна 1842. играо је у Позоришту на Ђумруку у Бгду под управом Атанасија Николића и Ј. С. Поповића. Пошто се ово позориште убрзо угасило, прешао је у НСад, где тада није било позоришних представа, па у Згб. Зна се да је у Згбу живео у великој материјалној оскудици, управо у беди, од 1845. до 1847, када му се губи сваки даљи траг. Једном је крајем 1842. допутовао из НСада у Бгд и успео да добије „на реверс“ двадесет позоришних комада у рукопису, о којима се тада старао управник позоришта Петар Радовановић. Комаде је понео у Згб и тамо заложио, у беди, за 15 талира, и никада их више није вратио Радовановићу, упркос неколиким апелима, чак и преко власти. Истицао се у дружини у којој је, као и Јулијана Штајн-Маретић, Никола Бадлај, Јосип Ткалац и Јован Капдеморт, био највише плаћен (50 форинти месечно у 1842). Рецензенти су га стално хвалили. Стерија је истицао његове способности и реалистичку игру. Из разних оцена се открива да је у  игру уносио доста стваралачке снаге, живота и реализма. То је био већ професионални глумац. Прерадио је 1841. Бретислава и Јуту, драму у пет чинова Карла Еберта.

ЛИТ: П. Циндрић, Новосадско Летеће дилетантско позориште у Загребу 1840-1842, у: Зборник прилога историји југословенских позоришта, НСад 1961; М. Т. Николић, Театар на Ђумруку, Бгд 1971.

Б. С. С.

ИСАКОВИЋ-ШРАМ Љерка – в. ШРАМ-ИСАКОВИЋ Љерка

ИСКУШЕЊЕ (La Tentation) – комад у 4 чина. Написао: Шарл Мере. Прво извођење у Паризу, 15. X 1924.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 9. IV 1927. Превео: Нико Бартуловић. – Рд. Ј. Гец; И. Прегарц (Ирен де Берг), Ј. Гец (Робер Журдан), Стеван Јовановић (Морис Бринон), М. Живановић (Литар), Т. Хаџић (Филип де Берг), Д. Спасић (Де Бошан), Љ. Стојчевић (Директор хотела), Р. Летић (Рено), Б. Врачаревић (Послужитељ хотела), С. Продановић (Један слуга), В. Веблеова (Дечак), Р. Кранчевићка (Госпођа де Тузе), Љ. Јовановићка (Госпођа де Бошан), М. Грујићева (Колет де Бошан), М. Подхраска (Жан). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А-м, „Искушење“, Застава, 1927, бр. 80, с. 2; Крит., „Искушење“ – Премијера 9. IV, Застава, 1927, бр. 82, с. 3; А-м, „Искушење“, комад у 4 чина, од Шарл Мере-а – Премијера, Нови Сад, 1927, бр. 15, с. 7; К. Николић, „Искушење“, француски комад од Шарл Мере-а, превео Нико Бартуловић, Нови Сад, 1927, бр. 14, с. 3.

В. В.