ДЕТЕ –позоришна игра у 3 чина. Написали: Ги де Мопасан и Ж. Норманди.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 5. IX 1922. Превео: Брана Цветковић. – Д. Спасић (Господин Мартинел), М. Душановић (Жан Мартинел), К. Васиљевић (Господин Птипре), Стеван Јовановић (Леон), К. Цветковићка (Жилберта), Љ. Јовановићева (Госпођа Рушар), Л. Лазаревић (Доктор Плерен), П. Рајичићка (Анријета Левек), Д. Матејићка (Госпођа Флаш), В. Јовановићка (Лиза Бабен), Д. Бајић (Жозеф), М. Пашко (Баптист). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: Хр., „Дете“ од Ги де Мопасана, Јединство, 1922, бр. 960, с. 4; Гост, „Дете“, Застава, 1922, бр. 201, с. 3.

В. В.

ДЕТО – шала у 1 чину. Написао: Бранислав Ђ. Нушић.

Прво извођење у НП у НСаду 31. XII 1923. (заједно са представом Ивкова слава). – Стеван Јовановић (Никола), Р. Кранчевићка (Мила). – Изведено 1 пут.

В. В.

ДЕФОРЖ Пјер-Жан-Батист (Pierre-Jean-Baptiste Choudard Desforges) – француски драмски писац (Париз, 15. IX 1746 – Париз, 13. VIII 1806). Био је најпре глумац Италијанске комедије. Нашао се у Петрограду, на двору руске царице Катарине II, која га је лепо примила и подржавала. У Хамбургу је објавио (1799) једно позамашно дело у којем слика своју разуларену младост. Писао је једночине комедије и водвиље, текстове за оперете и либрета за опере. Из тог мноштва издвајамо само нека његова дела: Сеоски опит (1783), Љубоморна жена (1785), Фјодор и Лизинка (1787), Глувак или Празна крчма (1790), Ђоконда, Том Џонс у Лондону. На сцени СНП играна је његова једночина комедија Глувак, али у преводу С. Петровића са немачке верзије Ф. Розена.

Ж. П.

ДЕЧЕРМИЋ Борислав-Бора – драмски глумац и певач (Долово, код Панчева, 9. XII 1903 – Београд, 3. II 1981). Са четири разреда гимназије учио је певање кoд Фриде Бинички у Музичкој школи у Бгду, наступајући у хору Опере НП 1922/23. Глас је усавршавао у Милану од 1924. до 1928, у Риму од 1928. до 1930. и у Бечу, где је и одржавао вокалне концерте. Члан НП у Бгду био је у сезони 1937/38, НПДб у НСаду од 1938. до 1940, а СНП у НСаду 1940/41. У току рата био је глумац позоришта „Србозар“ у Бгду, а по ослобођењу члан Београдског рејонског позоришта – 1945/46, НП у Чачку 1946/47, СНП у НСаду 1947/48, па глумац, редитељ и управник у Панчеву од 1948. до 1951. Затим је до пензионисања 1961. био глумац и редитељ НП у Тузли. У дугом временском периоду (од 1932. до 1961) повремено је концертирао у НСаду, Панчеву и на Београдском радију. Као певач школованог тенорског гласа, рано је стекао и добрим делом каријере носио прве улоге у музичком репертоару: у комадима из народног живота, водвиљима, и нарочито оперетама, јављајући се повремено и у мањим оперским партијама. Као глумац наступао је ранијих г. у мањим драмским улогама, а временом је тумачио и велике карактерне роле у домаћем и страном репертоару. Син му Стојан такође је био глумац.

УЛОГЕ: Стева Драгић (Сеоска лола), Милић (Ђидо), Слуга (Сплетка и љубав), Камердинер (Господа Глембајеви), Бућкуришев (Три бекрије), Миленко (Каплар Милоје), Стеван (Шева), Мане (Зона Замфирова), Гастон (Травијата), Фердинанд од Шанпетреа (Мамзел Нитуш), Певач (Успомена на Соренто).

ЛИТ: Б. Чиплић, Сплетка и љубав, Дан, 14. XII 1939; А-м, Следећа премијера, ВС,  21. IX 1947.

С. Ј.

ДЕЧЈА ТРАГЕДИЈА (Kindertragödie) – догађај у 3 чина. Написао: Карл Шенхер. Прво извођење у Бечу, 1919, 15. IV 1920. у Словенском гледалишчу у Трсту, у нашој земљи 19. II 1921. у СНГ Марибор.

Прво извођење у Н-Оп 13. XII 1932. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

Прво извођење у НПДбС 30. IX 1937. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено да је представу режирао Ф. Делак. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у НПДб 29. VI1938. у Петровграду. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. Ф. Делак, сц. М. Шербан; Ц. Јакелић (Старији брат), С. Миљковић (Млађи брат), Р. Петровићева (Сестра). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: Л. Д(отлић), Премијера Шенхерове „Дечје трагедије“, Дан, 1937, бр. 260, с. 8; М. В., Трагедија на петровградској позорници, Банатска пошта, Петровград 1938, бр. 120, с. 4.

В. В.

ДИ СТЕФАНО Ђузепе (Giuseppe di Stefano) – италијански оперски певач, тенор (Катанија, 24. VIII 1921 – Милано, 3. III 2008). Певање је учио у Милану. На оперској сцени дебитовао је 1946. у Ређу Емилија као Де Грије у Маснеовом Манону. Певао је у миланској „Скали“, у Напуљу, Риму, Верони, Берлину, Бечу, Лондону, Единбургу, њујоршком „Метрополитену“, Чикагу, Сан Франсиску, Мексику, Рио де Жанеиру, Јоханезбургу и другде. У СНП је певао Каварадосија у Тоски 13. и 15. III 1971. Лирски тенор светске класе, изузетно лепог и чистог гласа који као да је озрачен медитеранским сунцем, веома музикалан, са особитим смислом за топлу и пластичну певачку фразу, као глумац неусиљен, присно предан својим улогама, овај певач је у извесној мери скратио своју блиставу каријеру преузимајући улоге драмског фаха које захтевају продорније гласовне могућности. Код нас је гостовао у сутонској фази своје каријере.

ЛИТ: А-м, Ди Стефано и у Новом Саду, Дневник, 3. III 1971; Л. Д., Први тенор света, Дневник, 7. III 1971; А-м, Аплаузи Ди Стефану, Дневник, 17. III 1971; А-м, Гостовање Новосадске опере. Ђузепе ди Стефано одушевио Суботичане, Суботичке новине, 19. III 1971; В. П(оповић), Сусрет са Ђузепе Ди Стефаном, Позориште, НСад 1971, бр. 7, с. 13; А-м, Гостовање Ди Стефана у Војводини, Борба, 28. III 1971.

В. П. и В. В.

ДИБОА Жан-Батист (Jean-Baptiste Dubois) – француски драмски писац (Париз, 1778 – без података о месту и датуму смрти; умро је 1850). Био је директор два париска булеварска позоришта (1806-1821), генерални (1821-1824) и персонални директор (1824-1826) париске Опере, библиотекар војводе од Бурбона (1826) и истовремено управник једног булеварског позоришта. Написао је, сам или у сарадњи, преко сто комедија, водвиља и мелодрама. Аутор је и неколико романа, међу којима је и један написан као одговор госпођи де Стал. Превео је са немачког два Коцебуова дела. Историјску мелодраму Анри IV или заузеће Париза (Henri IV, ou la prise de Paris) написао је 1814. заједно са Боаријем и Леополом Шандезоном (Leopold Chandezon), који се потписивао као Леопол. Комад Хенрик II, који је 1928. извођен у СНП, могао би бити превод поменутог дела. (Библиографска белешка: Н. Гавриловић у своме Француском репертоару…, Српско народно позориште у Новом Саду, Споменица 1861-1961, НСад 1961, с. 170, наводи Жоржа Дубоа као писца поменутог комада. Каталог Париске националне библиотеке, међутим, не зна за драмског писца под тим именом, што, наравно, не мора бити доказ да такав писац и такво дело нису постојали).

С. А. Ј.

ДИВАЛ Жорж (Georges Duval) – француски драмски писац (Париз, 2. II 1847 – Париз, 24. IX 1919). По завршетку средњошколског образовања у париском Лицеју „Сен-Луј“ почео је да се припрема за конкурсне испите у Поморској и Политехничкој школи, али је од тога одустао и посветио се књижевности, сарађујући са великим успехом у неколико најугледнијих париских дневних листова (у једном од њих је двадесет и две г. био главни уредник). Истовремено се бавио критиком и писањем романа, историјских дела и драмских текстова. Међу овима последњима има комичних опера, комедија, водвиља, једночинки у стиховима, оперета, балета. Нека од тих дела написао је сам, а нека у сарадњи. У СНП је 1924. игран његов комад Домишљати Анатол (Le Coupde fouet, 1901), написан у сарадњи са Морисом Енкеном (Maurice Hennequin).

С. А. Ј.

ДИВЈАК Никола – глумац и оперетски певач (Карловац, 27. VI 1901 – Сарајево, 20. XI 1966). Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Карловцу, а у Згбу више разреде гимназије и матуру. Позоришну каријеру започео је 1922. у Интимном театру у Вараждину, а затим је био члан многих путујућих позоришта. Од марта 1925. до лета 1926. био је члан НП у НСаду, у сезони 1926/27. је у НК у Сплиту а затим у НП у Сарајеву од 1927. до 1929, када напушта позориште. Углавном је играо улоге младих љубавника.

УЛОГЕ: Стеван Јелић (Чвор), Октав (Господар ковница), Стеван (Вртлог), Ђорђе (Максим Црнојевић), Либенберг (Грофица Марица), Џорџ (Кин), Густав (Мамзел Нитуш), Аустријски посланик (Мадам Помпадур), Грегор (Кројцерова соната), Ханц Јоаким (Игра у срећу), Иља (Пожар страсти), Др Кохен (Бајадера), Шебешћен (Пера Сегединац), Стојан (Војвода Брана), Евген Роисдорф (Кнегиња чардаша).

ЛИТ: А-м, На прагу нове позоришне сезоне, Нови Сад, 1925, бр. 18, с. 4; А-м, „Господар ковница“ од Жоржа Онеа, Застава, 4. XI 1925; О. С(уботи)ћ, „Вртлог“, драма у 3 чина, написао В. Јанковић, Застава, 29. XI 1925; А-м, Народни комади, Comoedia, 4. I 1926; А-м, „Грофица Марица“, оперета од Калмана, Нови Сад, 1926, бр. 9, с. 6-7; А-м, „Кин“, комад од А. Диме-Оца, Нови Сад, 1926, бр. 17, с. 6.

В. В.

ДИВЈАКОВИЋ Меланија-Вишња – референт за посете представама и гостовања (Сремски Карловци, 29. I 1922 – ?). Завршила је 4 разреда гимназије са малом матуром и положила стручни испит за статистички уред у Бгду 1947. Од 16. V 1955. до 15. X 1958. била је запослена као службеник у новинском подузећу „Орбис“ у Згбу, а затим, од 16. X 1958. до 15. III 1962. у новинско-издавачком предузећу „Дневник“ у НСаду. У СНП је у Оперативној дирекцији радила од 16. III 1962. до пензионисања, 31. III 1973.

Р. Б.