ОКРУГИЋ Илија Сремац

ОКРУГИЋ Илија Сремац – драмски писац (Сремски Карловци, 12. V 1827 – Петроварадин, 30. V 1897). Основну школу и гимназију завршио је у Сремским Карловцима, па теологију у Ђакову. Био је први свештеник којег је заредио бискуп Ј. Ј. Штросмајер. Службовао је у Славонији и Срему (Кукујевци, Сот, Ђаково, Сарваш, Лавањска варош), а од 1866. до смрти био је жупник у Петроварадину. Даровит човек, весељак, зналац језика, духовно се формирао у идејама Илирског покрета. Није имао систематизованих теоретских погледа на књижевност; у свом раду био је прагматичан, прилагођавао се потребама свога времена и своје околине. О његовој списатељској плодности сведочи низ књига, а још више његова рукописна оставштина. Писао је лирске, дескриптивне и пригодне песме (Пјесме домољубне, 1850; Сријемска вила, 1863; Сонетни вијенац, 1854; Подунавке, 1864; Гласинке-срчанице, 1874), те епске песме (пучки еп у 17 певања Свети Иван Капистран, НСад 1892). Новеле, објављиване по хрватским и српским часописима, писао је махом по романтично-сентименталном квазиисторијском клишеу, а бавио се и историјским студијама. Највише успеха је имао као драмски писац, у чему му је много помогла блискост са новосадским српским писцима и са СНП, које је извело пет његових драма: Саћурица и шубара 1865, па 1919; Пишчева кубура 1870; Уњкава комедија 1870; Грабанцијаши 1874; Шокица 1893, па 1922. Те драме, а и друге које је написао (Варадинка Мара, Собјеске, Дојчин Петар, Мирослава, Слијепчева кћи, Сељанка, Састанак вила) немају високу књижевну вредност, писане су са много елемената поуке, те етнографских настојања. Публику су придобијале популарним тоном, присношћу, обиљем фолклорних елемената и нородских напева, али и снажно израженом поруком о народном јединству Срба и Хрвата, њиховој крвној и судбинској повезаности. Најдуже су се, и на репертоару СНП и уопште, одржале његове драме Шокица, са сеоском љубавном тематиком лоцираном у бурно време 1848/49. и са поруком о верској толеранцији, те комедија Саћурица и шубара – о необичним згодама око „Иришке слепачке академије“ и о фолклорној љубави војника и сеоске девојке. Био је члан ДСНП и Матице српске.

ЛИТ: Ј. Храниловић, Илија Округић Сремац, Глас Матице хрватске, 1909; Ф. Малин, Илија Округић Сремац, ЛМС, 1927, књ. 314, с. 2; Т. Остојић, Саћурица и шубара И. Округића, Позориште, НСад, 1890, бр. 19; Ј. Храниловић, Шокица И. Округића, Позориште, НСад, 1895, бр. 17; М. Матковић, Драматуршки есеји, 1949.

Б. Кв