ОГЊАНОВИЋ Александар

ОГЊАНОВИЋ Александар – драмски глумац и редитељ (Београд, 20. VIII 1921 – Београд, 11. I 1997). Похађао је Драмски одсек на Музичкој академији у Бгду од 1942. до 1945, у класи Петра Коњовића, Страхиње Петровића и Вјекослава Афрића. Био је члан Уметничког позоришта у Бгду од 1941. до 1943. а истовремено и Академског позоришта. У току 1943/44. глумио је и режирао на београдским сценана. У сезони 1944/45. био је ангажован у Градском позоришту у Јагодини, затим у Градском позоришту у Бгду (1945/46), у НП на Цетињу (1946/47), у НП у Шапцу (1948/49), у Студију филмских глумаца при „Авала-филму“ у Бгду (1950/51), па од 1951. до 1954. у СНП у НСаду, где је у сезони 1952/53. био и наставник глуме у Средњој позоришној школи. У току наредне сезоне (1954/55) сарађивао је са СНП као гост. Од 1954. бавио се само режијом. Био је редитељ НП у Шапцу 1954/55, у НП у Панчеву 1955/56, поново у Шапцу од 1956. до 1960, када је примљен за редитеља Београдског драмског позоришта, у којем је остао до пензионисања, 1982. Драматизовао је или адаптирао и режирао текстове Јована Стерије Поповића (Кир Јања, Лажа и паралажа), Б. Ђ. Нушића (Општинско дете, Ујеж, Покојник), М. Крлеже (У агонији), О. Давича (Песма, Бетон и свици, Робија) и др.

РЕЖИЈЕ: Манде, Стаклена менажерија, Леда, Др.

УЛОГЕ: Јерко (Људи без вида), Леонардо (Крвава свадба).

ЛИТ: Ј. Виловац – С. Берберски, Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“, СВ, 12. XII 1952; О. Новаковић, Тенеси Вилијамс на новосадској сцени, НС, 1952, бр. 52, с. 1-4; А-м, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, Дневник, 2. VI 1953; В. Дубравчић, У свадбено јутро, Дневник, 13. III 1955; О. Новаковић, Варијације на представу „Крвава свадба“ од Лорке, НС, 1955, бр. 96-97, с. 5; З. Т. Јовановић, Александар Огњановић (1921-1997), Алманах позоришта Војводине, 1998, бр. 31, с. 135-136.

С. Ј.