ОБРЕНОВИЋ Александар

ОБРЕНОВИЋ Александар – драмски писац (Београд, 4. I 1928 – Београд, 24. V 2005). Основну школу и гимназију завршио је у Бгду, а педагогију је студирао на београдском Филозофском факултету. Бавио се глумом, режијом, сликарством и уметничком фотографијом. У НП у Нишу је глумио 1948, а касније и у Академском позоришту у Бгду. Излагао је на аматерским изложбама и на изложби УЛУС 1950. У Радио-Бгду је неко време радио као новинар, потом прешао у Драмску редакцију београдске Телевизије, а од 8. III 1961. до 28. II 1962. био је први уметнички директор Стеријиног позорја. Од 1961. до 1963. био је члан Главног, а 1961-1962. и члан Извршног одбора Стеријиног позорја. По повратку у Бгд, као слободни уметник, поред драма писао је сценарије и режирао кратке филмове. Затим је именован за уредника Драмског програма Радио-Бгда. У пензију је отишао 1987. Од 1952. бавио се писањем, прво драме, а касније и приповетке. Од првих текстова до данас остао је веран обради проблема из живота малог човека, са изразитом чеховљевском конотацијом. Минуциозни трагач за детаљем, реализовао је, у многобројним делима, ликове чије животне судбине, неретко доведене до апсурда, најчешће доживљавамо као директне реплике времена и тренутка у којем су настали. Јаке и јарке иронично-драмске асоцијативности, драме су му углавном проткане тугом и сетом свакодневице. Својим јунацима подарио је и посебан језик, који га, због карактеристичних симбола, структуре реченица и реченичних обрта сврстава међу малобројне трагаоце за вредностима сценског казивања. Као тридесетогодишњак, у сарадњи са Ђорђем Лебовићем (в), написао је прву драму, Небески одред (в), изведену на сцени СНП у режији Димитрија Ђурковића (в), и постао лауреат Стеријине награде (1957). Означавајући прекретницу у нашој дотадашњој литерарно-сценској продукцији, Небески одред је проговорио суровим језиком драмске исповести седморице логораша, који су у тренутку слабости, исцрпљености или равнодушности одлучили да постану одред колективног убице, потчињен законима смрти, и постао причом о бројевима који су некада били људи, а онда преко ноћи преквалификовани у тромесечну погонску снагу крематоријумског механизма, најстрашнијег којег је човек у својој анималности могао да створи. Истовремено он је значио и потресну опомену изговорену над раком самоуништења према којој су „бекетовски искази о безнађу само пријатна ћаскања људи који уз кафу филозофирају о смрти“ (Штефан Траугут). Ако у тексту Небеског одреда уоште треба трагати за разграничењима и доприносима ауторā, онда се Лебовићу, свакако, морају приписати аутентичност збивања и страхоте преживљеног конц-логорског пакла, а О. црна хуморност и језик протагониста, који су утицали да драма поприми неке од карактеристика трагичне гротеске. Аутор је многих документарних радио-емисија од којих су најзначајније Испричајте нам свој живот и Од брака све потиче, затим радио-драма и ТВ адаптација и драматизација, косценариста је ТВ серијала Димитрије Туцовић, написао је сценарио за игране филмове Небески одред (са Ђ. Лебовићем), Клаксон и Поглед кроз уво, као и за документарне филмове Сто дана, После трагичног јутра и Како живе ватрогасци. Дела су му превођена, штампана и извођена у СССР, Шведској, Норвешкој, Данској, Холандији, Немачкој, Швајцарској, Монаку, ЧССР, Пољској, Аустрији, Француској, Италији, Ирској, Израелу, САД, Белгији и Малти. Осим Стеријине награде за Небески одред, добитник је и Специјалне Стеријине награде за драму Варијације (1960), Prix Italia за радио-драму Птица (1958) и више награда за драмске текстове намењене радију и телевизији.

БИБЛ: Небески одред (са Ђ. Лебовићем), НСад 1959; Варијације (Рондо, Вечерња игра, Птица, Ноктурно), Бгд 1958, 1960; Велика поноћна мистерија, Бгд 1960; Мица и Микица (по С. Сремцу), Бгд 1962; Лице, Бгд 1967; Повратак Дон Жуана, Бгд 1968; Јата чаробних звезда, Бгд 1993; Клим-Клем, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1017; Циркус (са Ђ. Лебовићем), ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2240; Капетан дуге пловидбе, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1568;  Свађа у Миргороду (по Н. В. Гогољу), ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1717;  O sole mio, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2161.

ЛИТ: П. Џаџић, Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић, Дело, Бгд, 1956, бр. 4; Le Drame Yugoslave d’aujourd’hui, Бгд 1962; Р. В. Јовановић, Српска драма, Бгд 1965; С. Селенић, Антологија савремене српске драме, Бгд 1977; М. Радоњић, О витезу на крилатом коњу, Сцена, 1980, бр. 6.

М. Р.