МОЛЕРОВ Стеван-Стјењка

МОЛЕРОВ Стеван-Стјењка – драмски глумац (Прогар, Срем, 17. VIII 1897 – Нови Сад, 9. IX 1971). Још у раној младости потпуно се посветио двема својим великим љубавима – позоришном аматеризму и напредном радничком покрету. Све време рата је учествовао у народноослободилачкој борби и, кад год би прилике дозволиле, настављао је да се бави позоришним радом у културно-уметничким екипама. После рата ступио је у СНП (ВНП) 1. I 1945. и у њему остао до пензионисања (1955). Био је неко време секретар, технички руководилац и економ, истовремено као глумац наступао у представама, а био је и дугогодишњи партијски радник и секретар основне организације. Био је носилац Партизанске споменице, Ордена заслуга за народ и других ратних и мирнодопских знамења. Дом културе у Прогару носи његово име. Предано и са љубављу је играо мале и епизодне улоге, углавном ликове радника, сељака, слугу и стражара. На сцени, као и приватно – био је непосредан, меког покрета (хендикепиран слабо покретном руком, што је била последица рањавања у рату) и благог гласа, честит, брижан и стрпљив са свима, био је изузетно омиљен у СНП.

УЛОГЕ: Милоје (Вода са планине), Први грађанин (Народни посланик), Судски пријавник (Фигарова женидба), Риста Тодоровић (Госпођа министарка), Богомољац, Крсташ (Оклопни воз), Стражар (Дундо Мароје), Пера Тоцилов (Поп Ћира и поп Спира), Стари гавалир (Вечити младожења), Дудукин (Без кривице криви), Одборник (Сеоска учитељица), Други стражар (Број 72), Други сељак (Ђидо), Поп Милоје (Хајдук Станко), Серафим (Путујуће друштво), Иван (Девојка без мираза), Ставра Јаре (Зона Замфирова), Арса (Коштана).

ЛИТ: Б. Ч(иплић), Нушићев „Народни посланик“ у делимично новој подели, СВ, 28. I 1946; А-м, Стеван Молеров, ВС, 1946, бр. 6; Ј. Виловац, „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића, СВ, 12. V 1950; А-м, In memoriam. Стеван-Стјенка Молеров, Позориште, НСад, 1971, бр. 2, с. 16.

Д. В.