МИТИЋ Никола

МИТИЋ Никола – драмски глумац (Лесковац, 5. XII 1901 – Нови Сад, 23. XII 1972). Отац Тодор био је фабрички радник – гајтанџија, а мати Роксанда ткаља у фабрици. Основну школу завршио је у Лесковцу. После очеве смрти, 1913, запослио се у фабрици као радник. Од 1916. до 1918. био је фабрички ложач, чистач и подмазивач машина, а затим у Бгду од 1918. ћевабџија, ложач на броду, кафе-кувар, паракувар, посластичарски помоћник и поново ћевабџија. Дружење са тада популарним куплетистом Андрицом Костићем пресудно је утицало на М. опредељење за глумачки позив. Маја 1921. ступио је као глумац у позоришну дружину Петра Христилића, која је тада радила у башти кафане „Таково“ у Бгду. Први наступ на сцени био је у соло-продукцији политичко-сатиричног куплета Шарено гајде, а прва улога – Сима у Граничарима. Од 1922. до 1924. је био у трупи Благоја Бироа, а до краја 1927. члан Веселог позоришта Милоша Рајчевића; од јануара до августа 1928. радио је у Малом позоришту Душана Животића, од септембра 1928. до августа 1931. у путујућим трупама Миливоја Стојковића, Милана Јовановића-Њоње, Михаила Спасића и другде. Од 1. VII 1931. до 31. VII 1934. био је ангажован у НП у Бањој Луци, а затим, до краја 1935, поново у путујућим дружинама или је наступао у кабареима; од 1. I 1936. до 31. VII 1939. наступао је у НП на Цетињу. Од 1. VIII 1939. био је члан НПДб у НСаду, у којем је радио и у избеглиштву за време Другог светског рата (ДНП), најпре у Пожаревцу, па у Ковину и коначно у Панчеву. После ослобођења био је члан НП у Панчеву, а од 1. IX 1949. до пензионисања, 1. I 1959,  члан Драме СНП у НСаду, где је 11. XII 1953. прославио 30-огодишњицу уметничког рада улогом Животе у Нушићевом комаду Др. И после пензионисања повремено је наступао у драмским и оперетским ролама. Типичан је пример глумца-самоука; талентовано и са великим смислом за налажење карактеристичних детаља тумачио је улоге комичарског и карактерног фаха, нарочито људе из народа. Природно музикалан и пријатног гласа, у младости је наступао и у певачким улогама. У више махова, са успехом, огледао се и у драмским ролама. Врло савестан и марљив на послу, извршењу својих уметничких задатака приступао је са великом одговорношћу и поштовањем свога позива. Миливоје Николајевић је урадио његов портрет (цртеж тушем) 1955.

УЛОГЕ: Лазар Грујичић (Моји ђетићи), Игњац Глембај (Господа Глембајеви), Рендалов (Три бекрије), Вук Пљештић (Чучук-Стана), Полицијски комесар (Каријера Јошка Пучика), Теча Панта (Госпођа министарка), Милош Јура (Нови људи), Самсон Бољшов (Своји смо – споразумећемо се), Прасјук (Милион мука), Матулаи (Пера Сегединац), Станојло (Београд некад и сад), Митке (Коштана), Андрија (Ђидо), Хаџи-Замфир (Зона Замфирова), Калча (Ивкова слава), Луц (Стари Хајдлберг), Пуковник Абота (Јунак), Др Ломбарди (Слуга двају господара), Жеронт (Скапенове подвале), Кир Јања (Тврдица), Човек с ногом (Пут око света), Фоглрајтер (Ивањске ватре), Пантелија (Саћурица и шубара), Гулар (Меркаде), Каплар Лорио (Мамзел Нитуш), Капетан (Сеоска учитељица), Кнуров (Девојка без мираза), Симеонов-Пишчик (Вишњик), Кризал (Учене жене), Трипче де Утолче (Манде), Јоле (Мећава), Живота (Др), Дефурнет (Коломба), Брнзовенеску (Изгубљено писмо), Кицош (Сан летње ноћи).

ЛИТ: Л. Дотлић, Премијера „Породице Бло“ од Љубинке Бобић, Дан, 7. XI 1940; Ј. Виловац, Две премијере, СВ, 7-8. XII 1950; М. Лесковац, Нушићева „Ожалошћена породица“ и Чеховљев „Вишњик“, НС, 1950, бр. 2-3, с. 2; Б. Чиплић, „Вишњик“, комедија од Чехова, ЛМС, 1950, кн. 366, с. 241; О. Н(оваковић), Држићева „Манде“, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5; С. Берберски, „Мећава“ од Пере Будака, СВ, 30. XII 1952; Д. Поповић, Жан Ануј: „Коломба“, ЛМС, књ. 376, с. 148; Л. Дотлић, Јубилеј Николе Митића, НС, 1953, бр. 70, с. 1-2; Д. Поповић, Бранислав Нушић: „Пут око света“, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 583; М. Г(рчић), Довиђења, чика Митке!, Дневник, 16. VIII 1959; Л. Дотлић, Никола Митић (1901-1972), Позориште, НСад, 1973, бр. 5, с. 8.

Л. Д.